Izdavač: Sega
Žanr: Beat 'em Up / akciona platforma
Platforma: Arkade
 |
| A kad tje Šinobita da gi zovete kod mene u video igru? |
Kompanija „Sega“ je još 1987. započela rad na igri čiji bi glavni junak bio „prijateljski komšija Spider-Man“, ali je, po dobrom starom običaju, nešto zapelo oko autorskih prava. Kako ceo minuli trud ne bi propao napravljene su revizije već postojećih delova igre, dodato par originalnih ideja i tako smo dobili legendu u vidu Shinobi-a. Ukratko, to je odgovor na pitanja koja su nas proganjala od ranog detinjstva i prvog susreta sa Joe Musashi-jem : „Koji moj Spider-Man radi ovde i zašto je negativac?“ Mala osveta programera, rekao bih. Nakon četiri godine međusobnog „kidanja vratova“ preplaćeni pravni zastupnici multimilionskih kompanija su uspeli nekako da nađu kompromis te je igračka populacija napokon bila u prilici da na arkadnim aparatima proživi avanture jednog od najvećih heroja i simbola izdavačke kuće „Marvel“.
Pored Spider-Mana koji je, logično, protagonista na raspolaganju su vam još tri junaka Hawkeye, Namor Sub-Mariner i Black Cat. Možete igrati od starta sa bilo kim od njih kao player 1, a osim vizuelno drugačijih pokreta i specijalki ne razlikuju se suštinski ni po snazi ni po brzini te su više različiti skinovi istog modela. Lično imam problem sa izborom sporednih likova, ali sam svestan da su licencu za digitalizaciju viđenijih superheroja u tom momentu držale druge kompanije. Dobro i logično je pojavljivanje Catwoman rip-off-a, ali Namor i Hawkeye nemaju šta da traže ovde. Iako ih mnogi vole, prvi je odavno prevaziđeni relikt golden age-a, a drugi najobičniji c-lister koji se decenijama šlepa uz Avengers-e.
Grafička rešenja spadaju među najlepša koja su se ikad pojavila na arkadnim aparatima, pogotovo za svoje vreme. Estetika je besprekorna, od likova do ambijenata, u najboljoj tradiciji radova John Romita-e Sr.. Marvelovska inkarnacija New York City-a je savršeno prenešena u digitalni realm sa svim svojim karakteristikama. Lokaliteti su užasno detaljni, raznovrsni i bez ponavljanja. Comic book atmosfera je retko kad ovako umešno oživljena u drugom mediju. Prilikom igranja se pre stiče utisak učešća u interaktivnom stripu što je, bez sumnje, highlight ovog naslova. Šteta što animacija nije na istom nivou. Isuviše je ukočena, fluidnost pokreta misaona imenica, a Spidey hoda poput penzionera koji se uneredio. Nije smak sveta, može da se igra, ali moglo je i moralo bolje.
Zvučni efekti su adekvatni i vrlo dobri, dok se muzika ni po čemu ne izdvaja. Suviše je to „fliperana-`80-te–disko“ sound, ali iako ništa ne donosi, ne kvari ugođaj. Prisutan je voice acting u vidu par rečenica koje Spider-Man i pojedini negativci izgovaraju. Kvalitet je odličan kada je naš junak u pitanju, dok je u slučaju zloća potpuno suprotno.
Igra je podeljena u četiri ogromna poglavlja, međutim, njihovo dugo trajanje ne zasmeta ni za stotinku zahvaljujući inventivnom i retko dinamičnom gameplay-u. Naizmenično su kombinovane beat 'em up i platformske deonice, a njihova smena je perfektno tempirana pa ne dolazi do zamora materijala i igrača. Bossfights nisu ekskluzivitet kraja nivoa jer se sa viđenijim spidey-marvel negativcima susrećete prilično često u oba segmenta, sa nekima i više puta. Ostali neprijatelji su lepo dizajnirano, standardno i klonirano topovsko meso u sastavu mršavi, debeli, kung-fu master i mafija.
Da ne bi sve bilo savršeno pobrinule su se krute kontrole katastrofalnog responzibiliteta koje direktno utiču na balans. Kada bi bile na nivou arkadnog The Punisher ukupna ocena „Spider-Man: The Video Game“ bi iznosila najmanje 9. Osim u par retkih situacija, tokom platformskih delova gotovo da nema problema, ali su zato beat `em up segmenti muka živa. Ironija je da jedan Spidey ovde ima reflekse mrtvog konja i tu leži glavni razlog zašto ovaj naslov nije postigao veći uspeh. Iskusniji gejmeri nemaju većih problema čak i kad je mehanika ovako manjkava, ali šta je sa ostalima. Na sve ovo treba dodati nemanje health bara. Substitut su poeni(jedan kredit nosi 400) koji predstavljaju ujedno i health i time limit. Dvosekli mač sa prednostima i manama. Dok su fliperane postojale, za ovu igru je važilo pravilo : „Ubaci 5 žetona, piči i ne razmišljaj“.
Bez obzira na loše kontrole i disbalans ovu igru preporučujem svima jer po mnogo čemu predstavlja unikat i pruža obilje zabave. „Spider-Man , Spider-Man...“ |
| Kad gi završim s ovu scenu, idem na ćevape... |
Grafika: 9
Zvuk: 8
Atmosfera: 10
Balans: 6
Ukupna ocena: 7.5
Frank Horrigan
Нема коментара:
Постави коментар