Spartacus: The Sword Slayer

Godina: 1988
Izdavač: Players Software
Žanr: Borilačka
Platforma: C-64
  

Ljudski paprikaš na rimljanski način.

   

  Ponekad, kada vam se ceo svet popne na glavu, ili vas recimo žena/švalerka/devojka/ma bilo ko iznervira, sve što poželite je KRV! KRV! i KRV! Naravno ako ste socijalizovani nećete preći u akciju i zaglaviti četrdesetogodišnji hotel o državnom trošku, nego se okrenuti nekoj video igri u kojoj ćete malo da iživite frustracije klanjem fiktivnih neprijatelja(na koje vi u vašem mozgu lepite slike recimo vaše tašte). Sprtacus: The Sword Slayer je igra koja uz istorijski izgovor i pozadinu upravo pruža takvu vrstu iživljavanju.

  Priča prati istorijske podatke vezane za Rimsko Carstvo. Spartak, mladi junak i heroj, više nije mogao da izigrava bokserski džak oholim Rimljanima u Koloseumu, te odluči jednostavno da pobegne odatle. Međutim, u ovoj igri neće se služiti veštim i realnijim metodama tipa lockpick ili "kresni-carevu-ćerku-pa postani paž-pa kidni", nego onim ređim "diplomatskijim putem" koji se svodi na "ubij svakog ko me spreči u bekstvu". Spartak je jak dečko, a ume i sa hladnim oružjem, tako da je ovaj put ostvariv. Igra se i otvara kao priča, a zatim, poglavlje po poglavlje, vozi vas kroz brojne nivoe koji su mahom borilački. Prisutan je i 2 player mode, gde možete da se koljete sa svojim prijateljem-neprijateljem. Prvih par obračuna su u Barbarianolikom stilu, krljanje sa gladijatorima, zatim vas napada velika ptica, potom begate izbegavajući džilite koje centurioni bacaju na vas, da biste se ponovo u šumici krljali sa nekim rimskim Čak Norisom, pa onda maznuli kočije i opet bežali u mrak. U svakom slučaju prava borilačka avantura. Na raspolaganju vam je skroman dijapazon od 4-5 poteza, a zamah bodežom je najvažniji potez. Energija oba borca je predstavljena štitovima, i ko je pre izgubi pada za ručak lavovima. Borbe izgledaju zanimljivo, sprajtovi su veliki za Komodorove standarde i glatko se kreću, a poseban momenat su krvavi momenti, gde u jednom trenutku od lica protivnika možete napraviti nešto što liči na tanjir riblje čorbe. Očigledan je uticaj večnog Barbariana, iako ova igra nema tu dubinu zbog krutosti u igranju. Zabavno je krljati protivnika, dok vam ceo Koloseum kliče. Animalna priroda ove igre ukazuje na to da ljudi nisu previše odmakli od džungle, niti će skoro.

  Grafika u igri je prosečna, svi elementi su lepo prikazani ali nema prelivanja boja, igra deluje pomalo amaterski u tom pogledu. Animacija je dobra, a kretanje likova verno. Zvuk je siromašan, postoji par jednostavnih muzičkih tema, a zvučni efekti su mogli biti raznovrsniji. Sam balans nije vrh vrhova, ali može da prođe. Igra nije previše teška, sve do momenta kada se izbegavaju koplja koja bacaju na vas. Protivnički AI nije na nivou Barbariana, ali opet pruža određenu dozu izazova. Atmosfera u igri je dobra, onakva kakva je potreba za ove igre. Pomalo mračna, pomalo surova, dovoljno za ovu "niskobudžetniju igru".

  Spartacus je igra koja nije doživela veliku slavu, ali i dan danas se citira zbog svoje krvavosti i surovosti. Takvi momenti utrli su kasnije put jednom Mortal Kombatu i zato je vredi probati, a kasnije i staviti u fijoku gejmerske istorije, kao pionir tih krvavih igara koje dobro dođu kada vas šef iznervira na poslu.

  

Ovo je preteča intervencija američke avijacije, kopljem sa vrha kule...

  

Grafika: 6
Zvuk: 5
Atmosfera: 8
Balans: 6

Ukupna ocena:6.5

Clyde