The Ren And Stimpy Show : Veediots

Godina: 1993

Izdavač: THQ

Žanr: Platforma

Platforma: SNES

Neko se navukao na kiseonik...

 

  „Ren and Stimpy Show“ je jedan od retkih zaista kvalitetnih produkta koje nam je dečji kanal Nickelodeon podario tokom svoje istorije. Unikatan i sa one strane razuma, na kreativan način je objedinio različite stilove animacije, nadrealizam, frenetičnu psihodeliju i ceo taj haos protkao detinjom fasciniranošću svime što je „šareno pa se mrda“. Kad ove elemente spojite valjano smislena radnja vam nije potrebna, a uspeh je zagarantovan čak i kod starije populacije. Na vrhuncu popularnosti, 1993. nakon druge sezone, nadrkana sociopatska čivava i dobroćudni mačji idiot su napravili izlet u svet video igara i kućnih konzola sa „The Ren and Stimpy Show : Veediots“ za SNES.

  Igra je podeljena u četiri velika poglavlja koja predstavljaju poprilično dosledne adaptacije čuvenih epizoda serije. U pitanju je tipična sidescroll platforma gde vas na kraju svakog nivoa čeka bossfight. U prve dve avanture vodite Rena, da bi ste u drugoj polovini preuzeli ulogu Stimpya. Grafika je vrlo dobra i adekvatna uz odličnu animaciju. Sprajtovi su malko preveliki za platformsku igru, što utiče na preglednost, ali ne ozbiljno da bi predstavljalo problem. Dizajn likova i ambijenata je direktno preslikan iz bolesne mašte John K.-a koga najpreciznije možemo opisati kao Bob Clampett-a na LSD-ju. Prava, nesputana cartoon ekstravaganca gde je sve dozvoljeno i moguće je oduvek bila osnovna karakteristika, suština i najjače oružje Rena i Stimpya i ovde je, barem vizuelno i idejno, prezentovana savršeno. Sa druge strane, zvučni efekti su dobrano podbacili, što brojno, što kvalitativno, ali je zato soundtrack sjajan, u najboljoj tradiciji animirane serije.

  Nažalost, „Veediots“ predstavlja trijumf forme nad suštinom. U pitanju je potencijalno sjajna igra koja je pala iz najvažnije komponente – igrivosti. Kontrole su pomalo krute, osrednjeg responzibiliteta. Nisu toliko loše da ne može da se igra, ali u čupavim situacijama umeju da zakažu. Inercija funkcioniše po zen principima pa je nemoguće pouzdano oceniti doskok, a potrebna je preciznost u piksel. Težina je posebna priča. Ludilo je skoro pa sinonim za animirani šou, a ova igra samo što vas ne otera u njega. Nivoi su predugački, time limit nemilosrdan, nema checkpoint-a, dok je „continue opcija“ vrhunac bezobrazluka. Naime, kad „nastavite“ uvek krećete od početka prvog dela prvog nivoa. Voleo bih da upoznam kretena koji je ovo dizajnirao da mu kažem reč-dve. Ubeđen sam da je ovo njegova vizija humora. E, pa HA-HA! NIJE JEBENO SMEŠNO!

  Finale prve epizode je najteži deo igre i zahteva ništa manje od savršenstva. Nema zaustavljanja ni za stotinku, MORA se pokupiti svaki upgrade, a pored uobičajenih stage hazzards-a konstantno vam preti instant death. Ukoliko uspete da pređete ovo zlo iz prve, bez emulatora i save state-a, slobodno se možete okititi titulom manjeg božanstva. Drugi i poslednji nivo jesu teški, ali ne toliko da bi predstavljali veći problem iskusnim gejmerima. Balans je i dalje u domenu očaja, igra vulgarno demonstrira nadmoć, ali barem nemate osećaj da vara.  

  Treća avantura „Stimpy's invention“ je ubedljivo najbolji deo, jedini koji poseduje balans. Od ostatka odudara i po gameplay-u. Pored tipičnog skakutanja, Stimpy mora da izvrši par logičkih zadataka kako bi mogao napredovati kroz nivo. Koncept pomalo podseća na „Shadow of the Beast“ što je za svaku pohvalu. Istinski zabavno, ali nedovoljno da izvuče celu stvar. 

 „The Ren and Stimpy Show : Veediots“ predstavlja primer igre čiji je fantastičan koncept na polju gameplay-a očajno realizovan. Želite da je igrate i volite, ali vam ona to jednostavno ne dozvoljava. 

  

Nikada nećemo saznati suštinu ovih omiljenih crtanih psihopata.

   

Grafika: 8

Zvuk: 5

Atmosfera: 8

Balans: 3

Ukupna ocena: 4

Frank Horrigan