Izdavač: Electronic Arts
Žanr: Sidescroll Akcija, Hack 'n Slash, Shoot 'em Up
Platforma: PC
A lepo mi je mama rekla da učim školu... |
U poslednje dve godine EA je, netipično za konglomerate, u više navrata krajnje prijatno iznenadio gejmere širom sveta naslovima koji udovoljavaju njihovim željama, a da pritom sadrže svežinu, kvalitet, originalnost i zanemaruju ili svode na minimum kretenske trendove. Odeljenje za ispitivanje javnog mnjenja sjajno radi svoj posao i očigledno ima ogroman uticaj na finalni proizvod. Jedno od takvih izdanja je i prošlogodišnji Shank, sideskroll akcija stare škole sa šminkom novog milenijuma.
Shank predstavlja odgovor na pitanje kako bi bilo da su kojim slučajem Quentin Tarantino i Robert Rodriguez umesto filma odabrali za poziv video igre. Ultranasilna priča o bivšem hitman-u meksičke mafije koji se sveti svojim nekadašnjim poslodavcima je direktan omaž pomenutom dvojcu sineasta. Jednostavan, ali efektan narativ izvanrednog ritma u kombinaciji sa brutalnom, visoko adrenalinskom akcijom predstavlja sve ono sto je razočaravajući Machete trebao biti. Nasilje je ekstremno, ali su šokantne scene krvoprolića donekle ublažene karikaturnom estetikom.
Animacija, dizajn likova, pozadina i ambijenti rađeni u stilu Genndy Tartakovsky-og(nama poznat kao autor crtaća Dexter's Laboratory i Samurai Jack) su izuzetni, detaljni sa pregršt osobenosti. Pokreti su fluidni, a skrol maksimalno gladak. Nisam ljubitelj flash animacije u igrama, ali moram priznati da je njeno korišćenje u ovom slučaju apsolutno adekvatano i opravdano. Svo vreme imate utisak da učestvujete u crtanom filmu što ne čudi ako se uzme u obzir činjenica da su na Shank-u radili vrhunski animatori. Kao i u slučaju Guilty Gear-a, ovo igri vizuelno donosi vanvremensku svežinu.
Zvuk je vrhunski. Efekti su na jako visokom nivou, svaki od mnogobrojnih zvukova autentičan, a voice acting gotovo savršen. Zvučnom koloritu ipak najviše doprinosi izvanredan soundtrack, na pola puta između radova Ennio Morriconea i Rodriguezovih auditivnih egzibicija. Atmosfera je toliko dobra da prosto možete osetiti meksičko sunce kako vas prži, smrad i pretnju kojom odišu zabačene ulice naselja od kojih je i bog odavno digao ruke.
Gameplay je brz, eksplozivan, prokleto zabavan i pre svega dinamičan. Na raspolaganju imate tri osnovna tipa napada, standardni brzi, teški i vatrenim oružjem, kao i gomilu grapple attacks-a i napada iz vazduha. Igračka mehanika je takva da ste prinuđeni da ih konstantno kombinujete. Nemogućnost oslanjanja na jedno oružje je dobrodošlo osveženje koje eliminiše bezumni buttonmashing ostavljajući prostor za osmišljavanje najefektnije taktike jer svaki tip raznovrsnih, inteligentnih neprijatelja zahteva poseban pristup. Izbalansiranost je dobra i izazov je fer, ali responzibilitet kontrola nije najsrećniji. Uglavnom ne postoje veći problemi dok se rokate sa pilićarima, ali prilikom bossfights-a, zbog nemogućnosti prekida animacije pojedinih poteza i specifične prirode sukoba, nastaje košmar. Katastrofalan odziv lika u tim situacijama predstavlja rak ranu ovog ostvarenja.
Ovakva igra odavno nije viđena. Shank je ekstremno politički nekorektan akcioni naslov koji se nikom ne izvinjava. Iako odenut u cartoon formu mexploitation žanra, dobrim delom verno oslikava ružniju stranu ljudske vrste i njenog postojanja.
Lešinari će imati gozbu danas. |
Grafika: 9
Zvuk: 9
Atmosfera: 10
Balans: 7
Ukupna ocena: 8
Frank Horrigan
Нема коментара:
Постави коментар