Shinobi

Godina: 1987

Izdavač: Sega

Žanr: Akciona Platforma

Platforma: Arkade

Pištoljem na šuriken.

  

  Sećam se, tamo neke 1992., kad nikog nije imao pas da ujede nizašta(osim ratne profitere), u jednom malom mestu usred južnobanatske pustinje, postojala je ciganska fliperana. Smeštena u jednu memljivu kuću odisala je neobičnim smradom, koji je predstavljao specifičnu mešavinu ljudskog znoja i godina nebrisanja prašine. I tamo sam prvi put video i igrao Shinobija, kojeg su svi zvali po srpski "Nindža". Iako sam bio jako loš i glup tada za tu igru(stizao sam do drugog sveta), sećam se lika koji je najduže vozio bicikl bez ruku i stalno zalizivao kosu pivom. Taj kad sedne za Shinobija, znali ste da ćete videti kraj. Dobitkom ovih MAME emulatora, oživeo sam taj san da jednom pređem iz prve ovu igru i sada mi polazi ko od šale to za rukom. A da li igra vredi ove višedecenijske opsesije, videćete u opisu.

  Shinobi predstavlja sve ono što jedna arkadna igra treba da ima. Ovakvo jedinstvo tehničkih i arkadnih elemenata dugo nije viđeno posle ove igre. U ulozi ste nindže po imenu Džo Musaši, i treba sa se obračunate sa jednom velikom terorističkom organizacijom koja pušta pipke širom sveta, a usput i kidnapuje brojnu decu pa i njih morate da spašavate. Izvođenje je iz klasične 2D perspektive, a nivoe prelazite sa leva na desno. Na početku ste naoružani vernim šurikenima, koje rapidno ispaljujete na neprijatelje. Pri bliskom kontaktu tu su vam i udarci i katana, a po oslobađanju određenog broja klinaca, šurikeni će vam se pretvoriti u nešto ubojitiju pucu. Na svakom nivou imate pravo i na jednu magiju, kojom brišete sve neprijatelje sa lica mesta. A neprijatelji su raznovrsni, kreću se od tih tipičnih terorista, koji pucaju metke na vas, do nindži u raznim bojama koje jurišaju katanama na vas. Zanimljivo je da u ovoj igri kroz progresiju, lepeza neprijatelja se kreće od "zapadnjačkih"(panksi, teroristi, fakin Spajdermen), ka "istočnjačkim"(Nindže, Nindže Zombiji koji se dižu iz mrtvih, mitski ljudi-žabe iz drevnoga Japana...), što dodatno doprinosi osećaju obilaska "sveta" u potrazi za glavnim odgovornim i konačnim obračunom. Pre prelaka svakog nivoa, morate osloboditi sve klince, koje čuvaju debeli brkati samuraji sa nekakvim bumerang-mačem kojeg će isprva biti nezgodno izbegavati, ali kasnije prerasta u rutinu. Na kraju svakog od pet svetova, čeka vas obračun sa bosom. I tu se podosta obraćala pažnja na detalje. Svaki bos ima svoju krivulju savladavanja koja se mora naučiti, i svaki bos deluje kao neprijatelj za sebe, izašao iz pera programera posle detaljnog promišljana i dizajniranja. Na kraju igre(ako dogurate), čeka vas obračun sa-kim-drugim-nego-sa svojim učiteljem, za koga se ispostavlja da je bio na čelu cele ove zbrke. Sami neprijatelji su raspoređeni na genijalan način, poput figura u šahu. Igra nema ni preveliku ni premalu težinu, sve zavisi od jedinstva vaših prstiju i mozga, kao i sposobnosti pamćenja, jer posle izvesnog gubitka života učite gde se ko nalazi. Zanimljivo je da iako posle određenog vremena sigurno znate sve unapred, ovoj igri ćete se zasigurno ponovo vraćati, jer je ugođaj prelaska nivoa i savladavanja neprijatelja vanserijski. Odličan je bafer ispaljivanja šurikena, i onda kada nađete ritam za njihovo najbrže ispaljivanje, postaćete i master ove igre. Po završetku svakog sveta čeka vas i bonus nivo iz prvog lica, gde opet šurikenima namlaćujete nevaljale nindže kako bi ste dobili ekstra život.

  Svetovi su dizajnirani prelepo, kao što sam ranije naglasio kod neprijatelja, i u pozadinama je taj spontani prelaz od zapadnog do istočnog sveta. Svi neophodni elementi su tu, i paletom boja su jako lepo uklopljeni kao pozadina, i nimalo ne smetaju igranju i raspoznavanju likova. Skrol je mega-gladak, a animacija likova odlična. Zvuk je takođe, zanimljiv sa nekim svojim šmekom, koji kao da priziva filmove-tabačine iz sedamdesetih godina. Kontrola lika je opasna, na svaki najmanji cim naš nindža reaguje i ovo je jako bitno, jer Shinobi je igra koja se igra "u piksel". Balans je neverovatan, doktorska disertacija. Svakog momenta ćete znati da je sve u vašim rukama, i najbeznadežnija situacija da se preći posle izvesnog vremena. Nemojte se uplašiti kada vas napadne pet nindži odjednom, i njima ima leka. Atmosfera je kao iz nekog cheesy borilačkog filma "B" produkcije, i verujem da su programeri upravo to hteli da ostvare.

  Shinobi je prava pravcata droga od igre. Nešto što ni posle 25 godina ne gubi sjaj, i što vredi igrati čak i kao test za vaše prstiće i memoriju. Pruža dovoljno šmeka i zabave svima, te je tako sebi kupila kartu za večnost. Nastavak ove igre, Shadow Dancer, ima ljusturu prve igre, ali je reč o neuporedivo slabijem, razvodnjenom i neizbalansiranijem izdanju. Sećam se nekog glupog nu-metal benda sa MTV-a, koji je napravio pesmu posvećenu ovoj igri i Dragonninji. Pretekli su me, ali u svakom slučaju, u ovom dobu kada se polako ubija arkadni momenat i u samim arkadnim igrama, ovo ostvarenje preporučujem po svaku cenu. Ovo je remek-delo industrije video igara, pravi "Gamers Game".

  

A na zadnjem svetu nindže lete...

 

  

Grafika: 9 

Zvuk: 9  

Atmosfera: 10  

Balans: 10
   

Ukupna ocena: 10

Clyde