Enduro Racer

Godina: 1987

Izdavač: Sega/Activision

Žanr: Trkačka

Platforma: C-64
  

Ej mali, imaš li kilogram Navaaka?

   

  Sećate li se kada sam na ovom blogu opisivao igru Solomon`s Key? Opis je bio pun hvalospeva, igri sam zalepio deset k`o vrata, a vraćam se na nju zato što sam tada napisao da je to prva igra koju sam u životu igrao. E pa, Segin Enduro Racer je DRUGA igra koju sam u životu igrao. I baš kao što me je Solomon naučio da video-igra može biti izvor velike zabave, tako me je i Enduro naučio da može biti izvor i velike frustracije...

  Počnimo redom. U pitanju je konverzija sa arkadnih mašina, koju je Sega prepustila tada ne tako gnusnom i hegemonistički nastrojenom Activisionu. I kao što to prečesto biva, konverzije sa arkada uglavnom izgube ono zbog čega su na tim istim aparatima i bile voljene. Enduro Racer je simulacija trka motocikala koje se odvijaju van klasičnih staza, uglavnom po nekim kozjim stazama, baruštinama i gudurama širom sveta. Igra ima pet nivoa(opet tih pet nivoa...) koji su različito urađeni, a da biste prešli na sledeći nivo morate kompletirati prethodni pre isteka štoperice, stvar vrlo standardna za auto-moto simulacije. Usput vam probleme prave razni kaktusi i žbunje koje treba preskakati ili zaobilaziti, kao i drugi motocikli čiji vozači kao da imaju taj isti kaktus a ne mozak u glavi. Na AI-u protivnika se zaista moralo poraditi, uglavnom se kreću potpuno pravolinijski ne zarezujući ama baš ništa. Najlepši momenat u igri su vratolomni skokovi sa kojih se naš motorista uvek na noge dočeka, uz simpatičnu animaciju. Ubedljivo najfrustrirajuća stvar u igri su kontrole, koje su očajne. Vaš motor vas zbilja slabo sluša, i treba će vam puno dragocenog vremena samo da bi ste normalno zakočili i savladali krivinu. Skretanje je presporo, a kontrola vozila posle skokova je takođe diskutabilna. Još jedna loša stvar u igri je veoma spor i seckav skrol čak i za Komodorove standarde, što ubija draž igri (kad se bolje prisetim i Super Hang-On iste te Sege boluje od ovoga u konverziji za C-64). Često su ti kaktusi tako pakosno postavljeni, da ne možete da ih zaobiđete posle skokova na stazi, što veštački otežava ionako tešku igru. Ovakve otežavajuće okolnosti onemogućavaju krivulju učenja i ne mogu predstavljati dobru stvar u igri. Muzika u igri je svetlija tačka, i sigurno vam neće smetati, dok su zvučni efekti adekvatni, uz zgodno brujanje vaše "ljute mašine". Animacija i grafika su siromašni, iako se svaki ambijent dobro raspoznaje usled dobre upotrebe boja.

   Enduro Racer je jednostavno, nekvalitetna i preteška igra koju vredi probati samo iz razloga da vidite kako to "čudo izgleda". Iako na momente deluje kao da ima neki svoj šarm, on ubrzo izbledi usled neipoštovanih osnovnih normi koje jedna trkačka igra treba da ima. Ova igra predstavlja primer kako se pri konverziji sa automata gotovo namerno pravi lošija igra, i kako se namerno ne koriste mogućnosti ionako siromašnijeg računara od tih istih automata.  Nostalgija je nostalgija, ali kad nešto ne valja, najgore je bežati od toga.

Samo provetravam noge...

Grafika : 6

Zvuk : 7

Atmosfera : 5

Balans : 3

Ukupna ocena : 4

Clyde