Bandits

Godina: 1983
Izdavač: Sirius Software
Žanr: Svemirska pucačina
Platforma: C-64

Čika-vanzemaljac, to je grožđe kiselo!

 U doba kad se nama tako drag i čuven Commodore 64 porađao, bitno je bilo privući publiku nekim adekvatnim proizvodom koji će zadovoljiti standarde i/ili pomeriti granice. Tada je mladi Sirius Software, koji je pravio igre tog "jednostavnog šarma", iznedrio Bandits, svemirsku pucačinu neobičnog koncepta a klasičnog izvođenja.

  Velika svemirska krstarica sa ko-zna-koje-planete (volim toliko nepoznatih u radnjama starih igara), sletela je na našu malu planetu sa bizarnom namerom da nam preotme svo voće (sic!). U tu svrhu. krstarica ispušta gomilu svojih manjih svemirskih konstrukcija (ja zaista nisam siguran da li su to mali svemirski brodovi ili živi vanzemaljci), koji su se nameračili da unište godišnju proizvodnju svetskog voća, smeštenog u desnom kraju ekrana. Jedina nada za planetu Zemlju (a ja sam zaključio da je planeta Zemlja u pitanju, jednostavno po tome što branite ovozemaljsko voće), je mala letelica gotovo insektoidnog oblika koju kontrolišete samo levo-desno, otprilike nešto između Phoenixa i Space Invadersa. Stvorenjca naviru sa svih strana, AI im je nepredvidiv, ali uz vašu veštinu i uigranost, uspećete da ih upucate i da se izborite sa njima. Najbitnije je, pored toga da vas ne ubiju, je da vam na kraju nivoa ostane makar jedna spašena voćka kako biste prešli na sledeći nivo. Najopasniji su nekakvi molekuli, koji otprilike odgovaraju atomskoj strukturi metana, koji se po upucavanju raspadaju na više malih kuglica koje takođe morate upucati, nešto slično kao u igri Pang. Najčudnije od svega je to, što iako igra izbalansirano postaje sve teža i teža, posle nekog 30-og nivoa igra dobija jednaku težinu i nivoi se samo nastavljaju i nastavljaju...upotrebom trainera, odustao sam posle nekog 200. nivoa, shvativši da igra zapravno nema fizički kraj, nego se možete samo takmičiti za što veći broj bodova(što je nekako posebno kontraproduktivno kad je reč o "maloj" igri). Sama grafika je skroz pristojna za vreme izdavanja, upotreba boja je pametna i prijatna za oko, podseća na arkade tadašnjeg doba. Zvučni efekti su jednostavni ali "slatki" i doprinose sveukupnom šarmu koji ova igra nepobitno poseduje. Kontrola broda je adekvatna, mada se ponekad čini da akcije malo "kasne" od trenutka zadavanja komande. Stiče se utisak da su programeri želeli da se otisnu od tog klasičnog destruktivnog "invazijskog" stereotipa, i da su težili nekog svojstvenoj atmosferi, otprilike na pola puta između zabave za decu i pop-arta.

  Bandits nije igra koja je "promenila svet", ili bila razlog zbog koga su ljudi kupovali tada friški Commodore, ali je igra koja je pokazala koliko taj isti kompjuter može posedovati šarma ukoliko se pralvilno postupa sa bojama i sprajtovima u igri. Da se samo malo poradilo na kreiranju smislenog završetka igre, Bandits bi sigurno našao svoje mesto na listama "najboljih svemirskih pucačina 80-ih godina". A ja sad odoh da pojedem jabuku... 

Molekuli metana, gladni zemaljskih banana

Grafika : 7

Zvuk : 7

Atmosfera : 8

Balans : 7

Ukupna ocena : 7

Clyde