Super G-Man

Godina: 1987

Izdavač: Codemasters

Žanr: Svemirska platforma-pucačina

Platforma: C-64

Ne postoji gore mesto da vas izbace iz busa...

  Kada je neka nova igra sa PC-a loša, ona je loša "da ga j***š" i niko joj se nikad ne vraća. Bezbrojni 3D poligoni, generički questovi i potpuno ravne linije voiceactinga bivaju bačene u nepovrat. A kada je neka igra sa Komodora loša, mnogo puta se dešava da i u tom lošem postoji mnogo toga neobjašnjivo privlačno, pa vi igrate i igrate u nedogled a pojma ne znate zašto. Takođe treba još dodati i taj specijalni faktor reči "super" u nazivu neke video igre, koji je uvek mogao opušteno da se preimenuje u "cheesy"(neusklađeno, i neprijatno u isto vreme). Super G-Man je jedna od tih čudnih biljaka.

  Kontrolišete "Spektrumoidnog" svemirskog geologa u astronautskom odelu, koji je promašio poslednji "Mesečev autobus" da bi se vratio na svoj matični brod, te treba kroz deset različitih nivoa-pejzaža da se dovuče do njega. Na sebi imate jet-pack, a po zemlji možete kupiti i malo municije za inače gotovo potpuno beskoristan laser (nikada ne znate da li opaljujete po zemlji ili direktno u vazduh na neprijatelja, ne sećam se kada sam zadnji put video ovako nezgodnu kontrlolu oružja u nekoj igri). Krećete se u stilu starih "simulacija" svemirskog letenja, tako da kretanje u smeru na gore ostvarujete pritiskom na taster za dole. Fora koja će mnoge zbuniti, ali definitivno dodaje "realnosti" (kad bi se zezali...). Neprijatelji na koje nalećete nisu bog zna šta raznovrsni, tako da su tu uglavnom PVO jedinice (šta li je jedan mali geolog vojsci skrivio, da nije otkrio Kriptonit?), i leteći vrag-će-ga-znati-šta leteći "leptiri". Skrol je u piksel gladak, i to je za svaku pohvalu. Zvučna podloga je prosečna, ali se izdvaja zanimljiva uvodna muzička tema koja neodoljivo podseća na muziku iz jednog mnogo poznatog filma, koji se gle čuda, pojavio dve godine kasnije posle ove igre. Po zemlji takođe kupite i neophodno gorivo koje vam omogućuje da stignete do male baze, čime završavate svaki nivo. U igri nema života, nego svakom pogibijom trošite 10 sekundi od dragocenog vremena, koje se ionako samo od sebe troši. Igra je ubitačno teška, može se poginuti na svakom koraku i čudne kontrole lika ne olakšavaju posao. Pa ipak, igra nije potpuno loša. Atmosfera svemira je fino prikazana, i osećaj vrtoglavog letenja kroz svemir je nekako simpatičan. Takođe, i ambijent svakog nivoa je verno prikazan za Komodorove standarde, nekako kao da postoji logička veza između nivoa, što je lako ostvariti kada pravite igru koja se odigrava na našoj planeti (znate ono : selo, šuma. vulkan, okean, negativčev zamak), ali je u slučaju Meseca potrebno malo više mašte. Verovatno zbog takvih razloga, ostao sam prikovan za igru duže vreme nego što sam očekivao.

  Iako predstavlja Komodorov opskuritet par ekselans, Super G-Man nije igra koju treba odmah samu po sebi odbaciti. Ona ipak pruža dovoljno da se zabavite na par sati, jer ipak sadrži onu neophodnu dozu izazova i zahtevnosti koju današnje igre nemaju. Takođe, naziv protagoniste me ne dozvoljava a da se ne setim Halflife-a, i glavnog negativca u igri. Da li je moguće da postoji veza...vredi istražiti!

Hop-cup, poskočiću, sebe kerozinom napuniću.

Grafika: 6

Zvuk: 6

Atmosfera: 8

Balans: 4

Ukupna ocena: 6


Clyde