The Temple Of Elemental Evil

Godina: 2003
Izdavač: Atari
Žanr: RPG
Platforma: PC

Fireball spell je BFG ove igre...

  U današnje vreme naprednih i zabavnih RPG naslova ima na pretek. Većina njih želi da nam pruži određen ugođaj, da nas smesti u određeno vreme i da nam istestira kakav smo karakter postavljajući nam različite izazove. Zato sam uvek tvrdio da se RPG igre od ostalih razlikuju po tome jer predstavljaju zapravo oblik "primenjene psihologije", i to na jedan krajnje zabavan način. Nekad programeri uspeju više, a nekad manje, a Temple Of Elemental Evil predstavlja možda i najortodoksniji iole poznat cRPG te odvratno mekane i lomljive nulte decenije koja je upravo ostala iza nas.

  TOEE je baziran na istoimenom modulu starog, "na kocku" Dungeons & Dragons-a. U centru dešavanja je Hommlet, malo selo u čijoj se blizini nekada odigrala velika bitka između sila dobra i zla (kasnije se ispostavlja da situacija ipak nije toliko crno-bela, među silama zla bilo je i dosta ljudi). Veliki hram zla (navodno ranije dotučen do nogu), po kome i igra nosi ime, ponovo pokazuje znakove buđenja i pojedinci iz lokalnog stanovništva počinju da se pribojavaju ili priklanjaju ovoj tvorevini. I tu vaša družina stupa na scenu. U zavisnosti koji alignment (orijentaciju na relacijama dobro-zlo, i pravno-anarhično) odabere vaša družina, priča će početi na različit način. U svakom slučaju, odnosi među raznim frakcijama u igri su takvi da ćete sami kasnije izabrati svoj put, i odlučiti da li ćete istrebiti zlo sa tih prostora jednom za svagda, ili crnom čizmom pregaziti Hommlet i okolne krajeve. Kreiranje partije je apsolutno verno preneto iz DnD pravila, i svaki stat se meri "na kocku". Tu su standardne rpg rase i klase, a ja za početnike preporučujem družinu u sastavu Rogue (pregovarač) + 2 Svinje kojima mlatite (Barbariani ili Fighteri) i 2 Čarobnice da zasole brojnim spellovima pamet svima. Borbe u igri su potezne, i zelena skala u levoj strani ekrana vam pokazuje koliko vremena vam je ostalo. Neprijatelji su jako raznovrsni i pored "standardnih" trolova, elfova, ogreova, paukova i zmijurina, tu su i neki kreativniji neprijatelji poput velikih mutiranih rakova, labije, brigandi, gar riba, i brdskog diva (koji je prvi veliki izazov u igri). Primećen je veliki trud u dizajniranju stvorenja, prožima se više mitologija, ali ne dobijamo multikulturalnu papazjaniju, nego je svako stvorenje postavljeno adekvatno lokaciji na kojoj se nalazi. Questovi u igri su zanimljivi, potkepljeni odličnim dijalozima (uz solidan voiceacting, što je danas retkost). Ne stiče se utisak "generičnosti" u pravljenju questova, svaki je priča za sebe po karakteristikama, ali je opet logički povezan u celinu svog univerzuma, za razliku od čuvenog Obliviona‚ gde su questovi i lokacije rađeni gotovo uvredljivo algoritamski. Atmosfera u igri je predivna, i predstavlja nešto zaista posebno u video igrama, gotovo na granici primenjene umetnosti. Iako na mapi nema previše lokacija, svaka je predivno predstavljena i grafički i zvukovima. Kada ste u močvari, odmah će vas  "odvesti tamo", autentičan zvuk žabljeg kreketanja, a u daljini kao da tiho čujete dreku i svađu pijanih gusara iz močvarnog zaseoka Nulb...ma prelepo. 3d grafika nam još uvek ne može pružiti takvu toplinu umetničkog izražaja. Bogu hvala, sve ovo nije uništeno tendencioznim i superdosadnim gudačima, tako nesrećno popularnim kada se radi muzika u rpg video igrama. Ovde ćete se najviše susretati sa tepisima ambijentalne muzike i zvukova koji savršeno odgovaraju ambijentu gde se nalazite. Sam Hram Zla, sa površine deluje kao malo veća ruinirana crkva, ali ispod su četiri ogromna nivoa, veća nego sve ostale lokacije u igri zajedno. Ovo vam omogućava veliki prostor da lutate i sami određujete kako ćete razvijati svoj put, da li ćete većinu iskustva nabijati rešavanjem questova ili razbijanjem protivnika. Taktički momenat u igri je presudan, i moraćete dobro da razmislite o formacijama družine, rasporedu skillova, klasa i rasa. Naravno ovakvu širinu i treba očekivati od igre koja je tako uspešno implementirala DnD pravila. Iako igra nema neku "veliku" epsku priču, ovde su svi likovi, lokacije i elementi na neki svoj način povezani, što daje igri posebnu draž jer osetite da je svakom liku prilaženo sa mnogo pažnje i truda (ko je rekao Oblivion...).  Zaista ste tamo ako se udubite, i osećaj je prijatan, kao da sami crtate neku svoju bajku, na pola puta između "fantazijskog" u "barbarianskog" tripa. Igra ima jako mnogo skrivenih zezalica i slatkih momenata, koje otključavate što različitim opcijama u dijalozima, što otkrivanjem tajnih lokacija, kojih u ovog igri ima na pretek. Pomenuću samo Bertrama, lika oko kojeg se digla fama kada je igra izašla. U pitanju je jedan od prvih deklarisanih gej NPC-ova ikada (i to još pirat koji neodoljivo podseća na Jacka Sparrow-a, hm...), sa kojim možete kasnije zasnovati vezu, ako vam je lik homoseksualno nastrojen. Pomalo će biti tužno ako ovako velika igra bude ostala upamćena samo po ovom detalju. Kada vam ovako iznesem sve elemente u igri, pomislićete da je ovo možda najizbrušeniji i najbolji rpg svih vremena. Ali nažalost to "brušenje" nije dovedeno do kraja. Igra je jako, na momente kriminalno bagovita, i to predstavlja najveću manu igre. Česta su zagljavljivanja čudovišta među zidovima, a i par questova se prekida usled nemanja opcije dijaloga. Šteta, jer da se samo malo poradilo na tome, ja iskreno ne bih bio pametan da ovoj igri nađem zamerke (kasnije su izašli neki pečevi za ove stvari). Ozbiljnost ove igre je zastrašujuća. Nećete moći da slušate muziku sa winampa ili da ćaskate da prijateljem dok igrate ovo. Temple Of Elemental Evil se igra sam, u zamračenoj prostoriji i sa slušalicama na ušima.

  Temple Of Elemental Evil je već dobrano zaboravljen od tzv. "gaming community-ja". Živimo u previše brzim i zaboravnim vremenima, i svaki aspekt ljudske delatnosti boluje od toga. U slučaju ove igre, vredi se potruditi, pogledati unazad i pružiti priliku ovoj nadasve ozbiljnoj, teškoj, ali i predivnoj igri, koja svoje plodove daje posle dugo zalivanja, ali su ti plodovi među najslađima u zadnjih deset godina...

Družina baca peglu ispred krčme...

Grafika : 10

Zvuk : 10

Atmosfera : 10

Balans : 8

Ukupna ocena : 9

Clyde