Green Beret

Godina: 1985
Izdavač: Konami
Žanr: Akciona-Platformska
Platforma: Arkade

U borbi protiv Satanista

  80-ih godina Rusi i Sovjeti su važili za izvor svog zla ovoga sveta(kasnije su tu laskavu titulu poneli Arapi, a ni mi nismo mnogo daleko), a Amerikanci za izvor svega dobrog i čednog. Jedna od tih zlih stvari koje su Rusi radili Amerikancima je i kidnapovanje njihovih komandosa, koji su samo želeli da osete kako lepo mirišu sibirske ljubičice, te su se tuda šetkali držeći se za ručice. Konamijev Green Beret (za japansko tržište još kreativnije nazvan Rush `n Attack), je igra koja ima ovu jednostavnu i poprilično imbecilnu premisu za radnju.

  U ulozi ste daklem, Zelene Beretke, vijetnamskog veterana koji se gotovo goloruk mora probiti kroz četiri nivoa pakla Sibira i osloboditi svoje drugare (biće da su ga u Pentagonu ucenili nekakvim fotkama, pa je morao da se sam potuca po onoj zimi). Igra je urađena platformski, sa veoma glatkim skrolovanjem na desno. Naoružani ste samo vojničkim nožem sa kojim se morate probiti ispred prave pravcate horde  krvožednih i promrzlih vojnika, koji naviru sa svih strana. Pored standardnih pešadinaca, od neprijatelja tu su i vojnici sa bazukama, minobacačima, karate-vojnike koji udaraju maegeri na vas, sibirskih haskija, padobranaca itd. itd. Igra je vraški brza i teška, tipična za Konamijeve igre i postavlja se pitanje zašto programeri nisu bili malo milosrdniji prema našem liku i dali mu barem neki pištolj za početak. Kontrole lika su odlične, responzibilitet na komande dobar, i to je neophodno da bi ste se mogli uopšte obračunati sa vojnicima. Tu i tamo, moći ćete da uzmete neko oružje, recimo bacač plamena, bombe ili bazuku, sa kojima je put znatno lakši, ali municija za sva ova oružja je smešna. 90% igre provešćete goloruki, prolazeći kroz tipične pejzaže vojnih baza, kao što su hangari, vojni kamioni, bodljikava žica, podmornice, kasarne i sl. Ambijent je lepo i verno prikazan, i gde god je moglo, stavljena je ta nevaljala satanistička petokraka zvezda. Zvuci nisu posebno kvalitetni, ali ni ne smetaju, manje-više to su standardni zvuci jedne akcione igre. Na kraju svakog nivoa, čeka vas neka vrsta boss-a, koji nije neki Zangieff sa minigunom, nego samo još zgusnutije horde vojnika, ili nadrogiranih izgladnelih haskija. Igra ima samo četiri nivoa, ali to se čini dovoljno i pametno za ovako tešku igru, svaki više činio bi ovu igru gotovo nemogućom. Na kraju oslobađate vaše zemljake i možete krenuti put slobode i demokratije u vašu Imperiju.

  Iako ne volim politički obojene igre, Green Beret predstavlja pravu arkadnu igru u onom izvornom smislu te reči. Crno-bela slika čovečanstva je dobra podloga za pravljenje video-igara, i to važi za bilo koje suprotstavljene strane. Pruža dovoljno zabave, izazova i uzbuđena i taj gejmerski koktel držaće vas prikovan popriličan period uz ekran. Preporučujem je svakome kome je stalo da malo provežba prstiće, a za prave gurmane, želim da istaknem da je verzija za Komodor još i teža!

  

Rambo Dva nije imao bacač plamena...

Grafika: 7
Zvuk: 6
Atmosfera: 8
Balans: 7

Ukupna ocena: 7.5


Clyde