Super Meat Boy

Godina: 2010

Izdavač: Team Meat

Žanr: Side Scrolling Platforma

Platforma: PC

Tapeti od krvi, radim po kućama...

  Danas kada je granica koja razlikuje igre od filmova gotovo nepostojeća pravo je otkrovenje naići na naslov koji priziva vreme kada se nije insistiralo na multi gigabajtima i nadrkanoj grafici kao substitutu za kvalitetan gameplay i iskonsku zabavu. Super Meat Boy je upravo to, u svakom pogledu savršeno zabavan produkt kreiran za gejmere od strane gejmera. Ne uzimajući sebe ni jednog sekunda za ozbiljno, idejno predstavlja amalgam i najdirektniji mogući omaž najboljim igrama 80-ih i ranih 90-ih. Reference su na sve strane tako da će te uživati u pogledu na klasike iz Team Meat perspektive.

  Način na koji su poznati elementi upakovani i reprezentovani fascinira kreativnošću. Grafika je namerno rađena u stilu stare škole, a priča ne može biti veći kliše. Nalazite se u ulozi male crvene kockice koja bi trebalo da predstavlja dečaka (Atari 26000, gledam u tebe) čiji je zadatak da spase svoju devojku koju je oteo ljubomorni Dr. Fetus. Nivoi su maštovito dizajnirani i ludački zahtevni. Ekstremna težina u ovom slučaju nikako nije mana već dodaje na izazovu. Kontrole su osetljive na najmanji dodir tako da dok ne ovladate likom i ne upoznate mapu poginućete stotinu puta. Neverovatno, ali nivo frustracije je iznenađujuće nizak. Zahvaljujući neograničenom broju života i instantnom respawnovanju nema vremena za nerviranje, a ložačka muzika vas prosto tera da pokušavate iznova dok konačno ne savladate sve prepreke. Kako igra odmiče tako su i ulozi veći. Prilikom ponovnog prelaženja bićete iznenađeni koliko lako se savlađuju stejdževi na kojima ste inicijalno propišali krv. Super Meat Boy je pravi primer character building igre sa izuzetnom krivuljom učenja.

  Zvuk je fantastičan. Malobrojni efekti su iskorišćeni na pravi način i sa merom. Savršen balans između retro sintisajzera i modernih distorziranih gitara uz inteligentne aranžmane kandiduje soundtrack za najbolji u poslednjih nekoliko godina. Kompozitor Danny Baranowsky je  pokazao kako treba da zvuči muzika za video igru zadavši domaći zadatak mediokritetnim lenštinama koje nerezonski orkestriraju i trpaju jebene gudače gde stignu.

  Likovi su slatko nacrtani, jako simpatični i totalno nerealni. Meat Boy nije parče mesa kako se mislilo nakon prve igre iz 2008. već običan dečko samo bez kože, Bandage Girl je načinjena od zavoja, a doca je hiperinteligentni fetus sa telom robota pa dođe kao daleki rođak Kranga iz nindža kornjača. Igra je nafilovana unikatnim crnim humorom koji joj ni jednog momenta ne oduzima dopadljivost i nevini šarm. Naprotiv. Sam koncept dečka bez kože koji ostavlja krvave tragove i vija se sa zlim fetusom do pakla i nazad (bukvalno) je toliko kretenski da je prosto neodoljiv. Pored legendarnih gejmerskih naslova u urnebesnim cutscenesima su potkačeni i kultni filmovi. Čestitke autorima jer zaista treba znati pa na neusiljen način ukombinovati scene iz Home Alone, Die Hard, Fight Club pa čak i One Flew Over The Coocoo’s Nest sa onim iz Super Mario Bros., Mega Man, Ninja Gaiden, Ghosts ‘n Goblins, Street Fighter i Castlevania.

  Posebnu poslasticu predstavljaju Warp zone koje našeg junaka šalju u 8-bitne svetove različitih konzola našeg detinjstva (NES, GameBoy, Atari 26000,itd…) gde se povremeno susreće sa karakterima iz drugih igara nezavisne produkcije koje kasnije možete birati.  Svako od njih ima unikatnu sposobnost pa je na vama da vidite ko vam najbolje leži. Jedan od likova je i infamous Tofu Boy, pro-veganska kreacija PETA-e nastala nakon prve Meat Boy igre.  Ovde nije ni približno brz i agilan što je objašnjeno nedostatkom gvožđa u ishrani (jbg, vegani izvinite, ali ovo je naučno dokazano).

  Ukoliko niste zadovoljili svoje mazohističke potrebe pored osnovnog LightWorlda možete umešnost okušati i u njegovom zlom blizancu DarkWorldu. U pitanju su originalni nivoi samo sa još više opasnosti i cirkulara . Sve u svemu, garantovano će te naći zabavu u nekom od 350 raspoloživih stejdževa. Uživajte! Viva la Meat Boy!

Ne moram ja da znam koliko su oštri ti zupčanici...

Grafika: 10

Zvuk: 10

Atmosfera: 10

Balans: 10

Ukupna ocena: 10

Frank Horrigan