Укупно приказа странице

четвртак, 16. децембар 2010.

CJ`s Elephant Antics

Godina izlaska: 1991
Izdavač: Codemasters
Žanr: Platforma
Platforma: C-64

Netje slonče u lonče
   
  Codemasters, britanska firma koja je retko kad opravdavala svoj "skromni" naziv (nešto poput Nacionalne službe za zapošljavanje) je 1991., u vreme kada se "lomio" C-64 izbacio platformicu stripovskog naziva CJ`s Elephant Antics. Među mnogim fanovima komodora ova igra se prestavlja kao izgubljeni dragulj ili nepravedno zapostavljena igra, no da li je tako uverili smo se posle par minuta igranja.
  U ulozi ste malog slončeta kojem je cilj da pobegne iz Evrope i vrati se u svoju rodnu Afriku, kako bi izbeglo da postane eksponat za gluplje nastrojene homo sapiense u zoo vrtu. Premisa je standardna, i ludorija sa skakutanjem može da počne. Igra ima četiri nivoa (Francuska, Švajcarska, Egipat i Kenija), i svaki je grafički izuzetno verodostojno prikazan. Kao da su se programeri odmah zapitali "po čemu su ove zemlje najpoznatije? Aha, trpaj to na ekran!", tako da ćete naletati na najopštija mesta i najveće moguće stereotipe o tim državama. U Francuskoj je neizbežna ajfelova kula i pudlice sa mašnicama koje vas jure, u Egiptu ulazite u piramidu gde vas jure mumije i faraoni, a u Švici je sve okovano snegom a juri vas Hajdi. Na kraju svakog nivoa vas čeka takođe stereotipan boss, kojeg uglavnom nije teško preći. Naše slonče naoružano je kikirikijima koje ispaljuje a usput kupi i bombe i povremene dodatke za nevidljivost. Igru počinjete sa devet života....da dobro ste čuli DEVET ŽIVOTA! I naravno, sve ćete ih potrošiti na prvoj polovini prvog nivoa. Igra je otužno teška, i najmanji dodir vas ubija, nikad ne znate gde će se neprijatelj ili šiljci pojaviti, tako da je prvobitni utisak o velikodušnosti programera čista prevara. Ako niste neki speedrun freak, stizanje do drugog od četiri nivoa smatraćete epohalnim uspehom. Igra je onako "gaidenovski" nefer, i vrlo brzo osetićete se isfrustrirano. Prava je šteta da naši masteri koda nisu uočili jedan mali detalj, da pored lepe grafike i odlične muzike (doduše fale zvučni efekti što je minus), igra treba da bude IGRIVA i da MOŽE DA SE PREĐE. Još je gore to što se i na samom izvođenju dosta poradilo. Naš protagonist se fino kreće i lako kontroliše, animacija je dobra i nema gafova pri skakanju na platformice. Posle svakog nivoa čeka vas "bonus nivo", gde slonče vozi bicikl (Ko je rek`o Steer Madness?) i gde ćete uglavnom provesti oko dve sekunde, jer se u momentu slupavate o smrtonosne šiljke.
   Igrajući godinama Commodore, retko sam nailazio na igru koja ima ovoliko kvaliteta na mnogim stranama, a da onda tako nisko padne na najjednostavnijem konceptu težine i igrivosti igre. Sudeći po estetici i fazonu igre, čini se da je reč o proizvodu namenjenoj mlađoj igračkoj populaciji i samim tim mom čuđenju ovakvoj neobazrivosti nema kraja, jer je reč o igri sa temeljnim pristupom u kreiranju. Ostaje nam da pustimo Terry-ja ili gospodina Redklifa da pokažu malom CJ-u kako se ne gine u prve dve sekunde...

Kikiriki-metak

Grafika : 9
Zvuk : 8
Atmosfera : 7
Balans : 3

Ukupna ocena : 5

Clyde

Нема коментара:

Постави коментар