Arx Fatalis

Godina izlaska : 2002

Izdavač : JoWood

Žanr : RPG
Platforma : PC

Ko je rekao Thief?

  Arx Fatalis...zaboravljeni dragulj među Rpg igrama. JoWood je izdao ovu igru sada jako nama modernima daleke 2002. i to u vremenu kada je čudovište Bethesda izbacila prehvaljeni Morrowind i tako uništila karijeru ove izvanredne igre. Samim tim ova igra zaslužuje poseban tretman od nas.

   Nalazite se u ulozi bezimenog zatvorenika, strpanog u ćeliju podzemnog sveta Arx Fatalis, gde posle otkrivate svoju sudbinu i zadatak. Odmah po bežanju iz ćelije, naći ćete se u gotovo nepreglednom sistemu podzemnih katakombi i lavirinta u ovom čudnom memljivom svetu, gde pod različitim uslovima i odnosima žive ljudi, trolovi, goblini i orkovi. Atmosfera u igri prikazana je odlično, gotovo se oseti miris gljiva i memle dok tumarate hodnicima i ovo je najjači momenat igre, koja kao da je pokupila nešto i od samog Thiefa, iako je reč o suštinskoj rpg igri. Priča je manje-više standardna (na kraju se obračunavate sa bogom-demonom koji je tu i tamo svašta zasrao i sl.), a interakcija sa likovima pristojno odrađena. Akcenat ove igre bačen je na akciju, tako da nema previše oslanjanja na inteligenciju kao što su opcije u dijalozima ili neki perkovi tipa bluff ili diplomacy. Voiceacting je mogao biti bolje urađen, naš protagonist često zvuči slabašno i uplašeno, što zaista ne paše ako ste ze opredelili za "sivonja" varijantu lika koji gde god udari čini da "rastinje tamo ne uspeva". Međutim ako ste se opredelili za spellcastera i ako budžite sebi magijske sposobnosti, sistem bacanja čini je veoma originalno urađen. Na samom ekranu "crtate" prethodno naučene rune po određenom redosledu i tako bacate magiju. Iako je originalnost ovog trenutka za svaku pohvalu, nije baš lako izvodljiv i morao je evolutivno da sačeka neku novu vrstu kontrolora. Grafika u igri je pristojna, iako su likovi malo uglasit i ukočeni, što je decenijska mana 3D grafike bila u tom periodu. Zvučni efekti su odlični i sa slušalicama lako ćete se utopiti u ovaj fantazijski podzemni svet. Interfejs je superbrz, što je za svaku pohvalu, manipulisanje inventarom i likom je malo komplikovanije ali ne vređa inteligenciju (ko je rekao The Witcher?) i vremenom se da naučiti. Sam osećaj tumaranja i istraživanja ovog sveta je poseban ugođaj, jer se ne oseča "generičnost" u projektovanju lokacija i mapa, što krasi i neke daleko poznatije naslove od Arx Fatalis-a. Najveća mana ove igre je njena bagovitost. Česta su zakucavanja i ispadanja raznih fajlova. 

  Uz malo poliranja a i sreće ovo je mogao biti možda i najveći dark horse rpg sveta u periodu 1995-2005. Ovako nam ostaje lagano podsećanje na ovaj zaista vredan naslov koji ima adkvatno težinu i zahtevnost za našeg igrača, a da mu pritom ne vređa reflekse i inteligenciju. Arx Fatalis je igra koja može gustirati i malo po malo, a i preći u jednom dahu. Njena atmosfera deluje kao digitalni sedativ. Neki modusi ove igre valjalo bi da se bolje istraže od nekih programera kako bi se uspešno inkorporirali u neki od budućih naslova, a i neki nastavak ne bi loše legao...

Zamađijaj me nežno...

 
Grafika : 8
Zvuk : 9
Atmosfera : 10
Balans : 8

Ukupna ocena : 9

Clyde