Black Viper

Godina: 1996

Izdavač: Light Shock Software

Žanr: Simulacija vožnje

Platforma: Amiga

Super Hang-On i Fallout stajaše pored police, a onda je neko poprskao mutagenu hemikaliju...

   Black Viper je 16-bitna igra za Amigu, razvijena u doba kada je ovaj kompjuter već prepustio svoj primat kvalitetu u igrama daleko sterilnijem ali mnogo zastupljenijem i unapređivanijem PC-u. Italijani Light Shock Software, su relativno kasno "ušli u igru" i iznedrili nam Black Viper, post-apokaliptičnu jurnjavu motorom. Ja kad čujem "post-apokaliptično" zalepim se za ekran, i praštam neke stvari koje "fantazijskim" ne bih. 

  Priča je klasična. Desio se nuklearni rat, ceo svet je otišao u tri lepe, a vi ste sin moćnog vođe pokreta otpora, koji usput ima fetiš za motore sa montiranim topovima sa strane. Naravno, otac vam umire, po smrti dobijate ključeve od ljute mašine i krećete da špartate ljutim radioaktivnim wastelandom, kako bi ste uveli bar malo reda u haosu oko vas. Posle lepog intra i jednostavnog menija, ekran vas baca na lepo dizajniranu mapu gde po progresu u igri birate smer kretanja do finalne lokacije. Sama vožnja je po izvođenju klasična 2-d skrolujuća vožnja sa perspektivom "iza leđa". Vaš motor ume da ubrza do vrtoglavih kilometraža, i tada kontrola ovog čudovišta postaje problem. Na putu nailazite na razne prepreke, najviše na polupane krntije sa šiljcima sa strane, koje lako možete da uklonite upucavanjem. Naravno tu su i prirodni hazardi poput kiselih kiša i radijacije, koji vam doatno oštećuju štit. Ceo ambijent u igri kao da je ispao iz Fallout-a, srušene zgrade, sve je u sivim i sepia tonovima, tragovi nuklearne katastrofe prikazani su na svakom koraku. Po završetku svake deonice, dolazite u shop, gde kupujete dodatke za vaše vozilo ili dolazite do nekih informacija koje vam polako otkrivaju priču. Za sve ovo vam treba novac koji skupljate po putu, ako ste dovoljno precizni. Staze su lepo dizajnirane, skrol je u rangu čuvenog Lotus-a, a kontrola motora pristojna. Zvukovi u igri su solidni ali ništa više od toga. Muzika je nešto bolja i odgovara atmosferi a radio ju je izvesni Nikola Tomljanović, pretpostavljam "naše gore list". Posebno je za pohvalu dobar odabir boja i paleta, koji verno dočaravaju kako bi planta Zemlja izgledala da ste bacili jedno stotinak atomskih bombi na nju. Ubedljivo najveća zamerka na igru je konstantno "repovanje" disketama (igra staje na četiri diska), gde vam za učitavanje jednog jedinog nivoa treba i do pet promena. Ovo je često bilo rak-rana brojnih igara sa Amige, ali ovde je to dovedeno do gotovo neozbiljnog nivoa (kada sam prvi put učitavao ovu igru davne 1996. mislio sam da igra ne radi). Igra je sama pomalo preteška, jer neprijateljska vozila naviru bez odmora, i moglo se malo poraditi na tome da se pojavi i malo praznog hoda, čisto da odmorite prstiće.

  Ova igra bi bila sjajna kao intermeco kada na primer idete iz Klamatha u New Reno. Pazarili ste motorče, a usput vas jure Raidersi....no dobro, Black Viper je igra sa strašnim "fazonom", ali realizacija ipak nije istrajala do kraja. Ovako ostaje kao relikt koji će se jednog dana spominjati u literaturi kada se napokon bude definisao žanr Post-Apokalipsa!

Mirko Alvirović 23. i po veka

Grafika : 9
Zvuk : 8
Amosfera : 10
Balans : 6


Ukupna ocena : 7


Clyde