Batman : Arkham Asylum

Godina: 2009

Izdavač: Eidos, Warner Bros. Interactive, DC Entertainment

Žanr: Akciona avantura

Platforma: PC

Zvezda i Partizan sveta stripova

  Opšte je poznato da su igre zasnovane na avanturama stripskih i filmskih junaka mahom zbrzana đubrad koja dobru prodaju ostvaruju isključivo zahvaljujući imenu i postojanim fan-bazama. Batman: Arkham Asylum predstavlja primer kako treba pristupati ovakvim projektima.

  Od uvodne sekvence postaje jasno da se ne radi o još jednom "money-grabbing" izgovoru za igru. Grafika, animacija, fizika, zvuk, muzika i voice acting su state-of-art, potencijalno najbolji u istoriji video igara.  Atmosfera je mračna, klaustrofobična i napeta. Gameplay zarazan i sjajno izbalansiran. Ukoliko ste se ikada pitali: "Kako je zapravo biti Betmen?" dobićete odgovor. Pošto je naš junak esencijalno samo običan čovek u kostimu za noć veštica, osetićete sva ograničenja koja proizilaze iz takve pozicije. Ne može se pesnicom na automatsku pušku pa je osmišljavanje efektne stealth taktike apsolutni imperativ. Naučićete da maksimalno iskoristite okruženje i gedžete koji su vam na raspolaganju. Nenaoružani protivnici su poput zombija, pojedinačno bezopasni, u većem broju problematični, ali ništa što stari, dobri penal u glavu ne rešava. Za borbu prsa u prsa kreiran je sistem automatskih kombo udaraca tzv. freeflow. Iako inovativan, vizuelno impresivan i podržan odličnim kinematografskim kretanjem kamere, ipak predstavlja dvosekli mač. Ukoliko pripadate starijoj gardi gejmera faliće vam malo više slobode. Uprošćene komande stvaraju utisak interaktivnog filma, ali to generalno postaje trend među novim naslovima.Sukobi sa legendarnim Batman negativcima predstavljaju posebno iskustvo, a pojedine celine (Strašilov košmarni svet) su kreirane tako da odaju počast starim side scroller igrama što je za svaku pohvalu. Scenarista Paul Dini, jedan od ljudi zaslužnih za fenomenalnu Batman: The Animated Series sa početka devedesetih, ponovo je kreirao fascinantan omaž stripovskom nasleđu Mračnog Viteza. U priču koja predstavlja svojevrsni stilizovani noar ubacio je gomilu detalja koji će zadovoljiti čak i najsitničavijeg stripadžiju.  Dodatni plus predstavlja prisustvo Kevina Conroya i Marka Hamilla, definitivnih glasova Betmena i Džokera, ljudi koji  bezmalo dve decenije reprezentuju ovaj dvojac.

  Zamerke su minimalne.  Upada u oči nemogućnost menjanja komandi. Nekome će ovo zasmetati, ali nema razloga za brigu posto je default raspored dobar. Zagonetke su mogle biti za nijansu teže, više logički orjentisane i brojnije. Kako ne postoje klasični nivoi i save game opcija, borbe protiv supernegativaca su morale naći mesto i u challenge modu. Zapravo, jedina prava mana je odvratni over-the-shoulder pogled. Bilo da trčite, šunjate se ili učestvujete u borbi perspektiva automatski prelazi u onu klasičnog trećeg lica tako da je ovde OTS na silu utrpan i totalno beskoristan. OTS je od nastanka predstavljao „izmišljanje tople vode“ i nije mi jasno zašto ga danas toliko forsiraju kad je dokazano nepraktičan. Najbolji primer da nije zlato sve što sija i onome ko ga je izmislio želim da gori u paklu dok ga demoni analno zlostavljaju petardama. Iako marginalni ovi propusti sprečavaju  Batman: Arkham Asylum da dobije maksimalnu ocenu.

  Kad se podvuče crta, dobili smo zabavno ostvarenje visokog replay faktora koje se sa poštovanjem i razumevanjem odnosi prema izvornom materijalu. Nastavak Arkham City bi trebalo da se pojavi u prodaji krajem 2011., a sudeći po prvim trailerima predstavljaće ono sto je The Dark Knight bio za Batman Begins.

Mit gotiku sustiže

Grafika: 10

Zvuk: 10

Atmosfera: 10

Balans: 10

Ukupna ocena: 9

Frank Horrigan