GameBlobs: Renegade

Godina: 1987

Izdavač: Imagine

Žanr: Tabačina

Platforma: C-64

Tri na jednog, jedan na sve...

...ja sam ordinarni momak u svojim dvadesetim u jednoj tipičnoj američkoj metropoli. Bavim se rekreativno borilačkim veštinama, treniram tekvondo i dobar sam đak. A imam i devojku, na koju svi pare oči. Jednog dana zli mafijaški bos mi kidnapuje curu i ja reših da se osvetim tako što ću izmlatiti sve njegove krimose i pajtaše u svakom kvartu ovog grada. Na kraju ću se obračunati i sa njim i osloboditi svoju dragu, a jednog dana mogli bi ovu originalnu priču da iskoriste i za neki film...

Pošto nisam Azijat, nemam ni nunčake ni šurikene kao Shinobi, mada oni Bad Dudes-i, iako Ameri mogli su povremeno da dobijaju čake, te sam oslonjen samo na svoje mišice, i dobru volju. Postoji pet kvartova koje moram obići kako bih dovršio svoj humanitarni rad. Prvi deo grada je metro stanica, ljubazno išarana grafitima koji šalju poruku mira, ljubavi i tolerancije u ovaj svet. Naravno, drugari zlog bossa vole da napadaju u zgodnoj formaciji "tri na jedan", tako da su najsrećniji kada mi se primaknu iza leđa i zarobe ruke kako bi onaj od napred mogao komotno da vrši premeštaj mojih unutrašnjih organa. Nije lepo, složićete se. No taman kad reših da uzvratim udarac, shvatih da to nije tako jednostavno u ovoj priči. Iako se krećem pomoću džojstika, udarci su raspoređenji u gotovo besmislenom redosledu na tastaturi, te moram simultano i odatle da sam sebe kontrolišem. Pravi je pakao da se okrenem za devedeset stepeni i zadam jedan normalan udarac nogom, nešto što su i moji kasniji drugari Billy i Jimmy bili u stanju da urade bez problema. Na momente se u ovoj igri osećam kao paraplegičar koji mora odjednom da izmlati trojicu nevaljalaca. Da stvar bude gora, na svakom kvartu me čeka i glavonja čije nadahnute portrete skupljam ko sličice fudbalera kada ih izmlatim. Već na drugom kvartu (u pitanju je otpad), odbor za doček mi priređuju bajkeri koji u punoj brzini motorom idu na mene. Heh, ali imam ja leteći mae-geri kojim mogu to lako da rešim....samo da nađem gde mi je dugme za skok...evo ga dolazi...SKAČI BRE MAJMUNE!!!!...AAAAAA......Ostajem ležeći na zemlji slušajući prosečnu rok end rol podsmešljivu temu i zagledan u prosečno prikazano nebo išarano smogom velikog grada...

I tako, reših ja da učitam ponovo igru sa samim sobom u glavnoj ulozi, da uključim snapshotove i cheatove sa emulatora, čisto da bih video kraj. a na kraju me čeka upravo taj boss koristeći pištolj, pucati u nenaoružanog čoveka je baš kuuuul...no ipak videh kraj, ako igra vara sa kontrolama, varaću i ja sa cheatovima. a ja i moja draga se selimo u San Francisko. Tamo nas nece udarati lancima i bičevima, nego uzicama za pudle, i neće na nas jurišati motorima-čoperima, nego hibridima-automobilima. a to se lako da izmlatiti čak i uz ove idiotske kontrole...