Ninja Massacre

Godina: 1989

Izdavač: Codemasters

Žanr: Lavirint

Platforma: C-64

Odbor za doček od 25 čudovišta već u prvoj sobi...

  

  Kada se za neku igru ispostavi da je jako dobro prošla i dobrano napunila novčanike ljudi koji su je pravili (čitaj: objavili), često se desi da neka druga softverska firma napravi klon te popularne igre sa željom da i ona zaradi pare na taj "fazon" igre.  I klon, kao takav, često biva predmet odbacivanja iz prve. Upravo takav polu-klon predstavlja i Ninja Massacre firme Codemasters za C-64.

  Kažem polu-klon jer igra ipak nije potpuna kopija daleko čuvenijeg Gauntleta, koji je uneo novine u vidu besomučnog namlaćivanja horde neprijatelja i tumaranja po beskrajnim lavirintima iz ptičje perspektive. Čim je uključite, primetićete da su izvođenje i perspektiva gotovo identični sa gorespomenutom legendom, samo što je promenjen "skin", pa ste sada u ulozi nindže koji treba da se domogne cilja kroz gomilu nivoa-lavirinata i jedno bukvalno nekoliko miliona neprijatelja. Međutim, igra ima nešto od sopstvene estetike i "osećaja za filing" koji je ipak donekle razlikuju od svog uzora. Usudiću se reći da se naš nindža-masovni ratni zločinac mnogo bolje kreće od junaka u Gauntletu, a i kontrola šurikenima koje bacate je sjajna i urnebesna u isto vreme. Kao da imate ispod kimona automatsku pušku iz koje ispaljujete šurikene brže i od Brus Lija u nindža-odelu, što ume da bude super-zabavno. Špartajući kroz lavirinte, nailazite na brojne dodatke (jedan od njih neodoljivo podseća na paklu Camel cigareta, čisto da se skrene pažnja da ako hoćete da budete kao nindža, morate da pljugate bar dve pakle dnevno) kao i na ključeve koji su vam neophodni za dalji progres u igri. Napadaju vas sve vreme horde raznih neprijatelja, koji su jednobojni na onaj "spektrumoidni" način, verovatno zbog toga što ih ima ponekad bukvalno i dvesta odjednom na ekranu. Razmnožavaju se brže od zečeva, i onda kreće masakr-zabava. Nikada u jednoj igri za C-64 nisam video toliko brzo namlaćivanje i uništavanje sprajtova, i po tome ova igra se nalazi u samom vrhu po arkadnom elementu. Sami lavirinti su iznenađujuće inteligentno dizajnirani i zahtevaju dobro pamćenje i rad mozga, što dodatno doprinosi ionako teškoj i izazovnoj igri. Lako će vam se desiti da se negde zaglavite, a stvari poput zidova koje treba rušiti, tajnih vrata ili rupa bez dna (u koje kad upadate automatski završavate igru nebitno koliko vam je energije ostalo) čine da ova igra na neki način bude i izazovnija i uzbudljivija od svog uzora. Krivulja učenja je odlična, i ovde se zapravo i najviše vidi trud programera na detaljnom osmišljavanju prepreka i rasporeda prostorija po nivoima, koji su postepeno sve teži i teži. Grafika u igri je onako mediokritetski tipična za Codemastersove igre, ali je zato zvuk odličan. Uvodna rockolika melodija prestaje kad starujete igru a tamo vas čekaju vrlo kvalitetni zvučni efekti (obratite pažnju na zvuk otvaranja otključanih vrata) od kojih su neki upotrebljavani i u nekim drugim Codemastersovim igrama (recimo Super Dragon Slayer). Treba istaći i piksel-glatko kretanje našeg malog crvenog nindže (ako odaberete drugog igrača, biće onako klasičarski tamnoplav), kao i umesan skrol pri prelaženju iz sobe u sobu.

  Ninja Massacre je definitivno igra koja predstavlja više nego što se na prvi pogled čini, samo joj treba pružiti priliku. Odgovorno tvrdim da može da pruži više zabave od "originala" Gauntleta, i da ima dovoljno sopstvenog šmeka koji će vas dovoljno dugo zadržati dok ne vidite do kod to nivoa (od njih šurnaest) možete da stignete. Pošto ne postoji Tribunal za ratne zločine u igrama, naš mali nindža će na kompjuterskom ekranu ostati oslobođen opružbe nad genocid!

Uhm...šta sad?

   

Grafika: 7

Zvuk: 8

Atmosfera: 9

Balans: 9

Ukupna ocena: 8.5
  

Clyde