Conan

Godina: 2004

Izdavač: TDK Mediactive

Žanr: Akciona avantura

Platforma: PC

Konan u šopingu.

  Šta reći o Konanu? Najveći heroj fiktivnog hiborijskog doba i prva asocijacija na žanr „mača i magije“. Istinski alfa mužjak, individualac vođen primalnim instinktom samoodržanja i sopstvenim moralnim kodom koji se u nemilosrdnom svetu probija snagom mišica i čelika. Primer za klince i po tome što je u prvih 15 minuta svog filma uspeo da kresne više riba nego kompletna postava Lord Of The Rings za celu trilogiju. Enormna, decenijska popularnost moćnog Simerijanca nije iznenađujuća jer su u njegovom liku objedinjeni svi ideali koji determinišu suštinu muškog roda.

  Kada su u pitanju video igre bazirane na Konanovom žitiju situacija je šarenolika. Zbog nemanja autorskih prava i raznih pravnih začkoljica, najbolje igre ovog junaka  ne nose njegovo ime. Dovoljno je samo pomenuti Barbarian za C64 i Rastan-a sa arkada. Oficijalne adaptacije su sve odreda do te mere sramotno loše pa bi Konan da nema Supermana bio šampion među legendarnim junacima po broju katastrofalnih igara (izuzetak je igra iz 2007.). Pod okriljem TDK Mediactiv, slovački razvojni tim   Cauldron HQ je pokušao da stvori igru dostojnu čuvenog varvarina. 

  CONAN je hack 'n' slash akciona avantura sa RPG elementima iz trećeg lica. Igra se isključivo preko tastature i to samo po sebi ne bi predstavljalo problem da kontrole ne spadaju među najgore sa kojima sam ikada rukovao. Pritiskanjem tastera za kretanje levo ili desno Konan se okreće oko svoje ose tako da morate konstantno držati dugme za napred ukoliko želite bilo gde. Ovakav sistem upravljanja je odličan za FPS, ali apsolutno nepraktičan za izvođenje u trećem licu i ubija dinamiku. Kamera koja se pozicionira kako joj se ćefne (naročito pri borbi) takođe otežava orjentaciju pa se može desiti da nastradate na najbanalnijim preprekama. Definitivni low-point je svakako pentranje uz litice, zidove ili merdevine. Koji je moj bio programerima da bespotrebno zakomplikuju i zaseru jednu tako jednostavnu stvar? Najpre mora da se pojavi ikonica u gornjem desnom uglu koja vas obaveštava da možete da se verete, a onda da pritisnete dugme za akciju. Prosto? Nikako. Ukoliko vam polazna tačka ne bude određeni magični piksel Konan će samo došetati do objekta. Kad konačno uspete da se prikačite shvatate da se može samo pravolinijski. Kretanje na stranu nije opcija čak i ako je površina ogromna, a nije isključeno ni zaglavljivanje. Poređenja radi, rešenja u „X-MEN Origins-Wolverine“ predstavljaju primer kvalitetnih kontrola za ovaj tip igara i izvođenja.

  Checkpointi ne postoje već se za sejvovanje koriste sacred stones koje skupljate usput. Maksimalno možete nositi pet u inventaru. Brojni su, dobro raspoređeni kroz nivoe pa ne postoji bojazan da ostanete bez njih. Preporučljivo je da sačuvate poziciju svaki put kad naiđete na neki jer gubitak života ujedno označava i kraj igre. Zanimljiv detalj predstavlja pružanje druge šanse ukoliko poginete u bitci. Moć Kroma na delu.

  Zvučna slika je zadovoljavajuća, ali ne bez mana. Najslabija tačka je česta repeticija efekata. Voice acting je pristojan, na momente iznad proseka. Ceo soundtrack je komponovan stilom Basila Poledourisa, a veliki boost predstavlja korišćenje njegove legendarne teme „Anvil Of Crom“. Muzika je savršena i u kombinaciji sa predivnim, do sitnica preslikanim ambijentima iz Howardove proze oživljava efektno atmosferu hiborijskog doba. Sa druge strane, dizajn 3D modela niti smrdi niti miriše. Nije katastrofalan, ali se vidi da je moglo mnogo bolje pogotovo ako uzmemo u obzir vrlo detaljan izgled armora u koji su upakovani i solidnu refleksiju svetla. Protivnici, čiji AI nije za podcenjivanje, su brojni i karakteristični za određena područja. Animacija glavnog lika prilikom izvođenja borbenih poteza je posebno dobra, a oni sami maštoviti, atraktivni i relativno laki za izvođenje. Izbor oružja je odmeren i za svaku pohvalu. Gameplay suštinski uopšte nije loš, ali je obogaljen idiotskim komandama kretanja. Fascinirao me je stepen mazohizma kog sam postao svestan igrajući ovaj naslov. Da nije fantastične atmosfere i priče u najboljoj tradiciji Roberta E. Howarda teško da bi iko trošio vreme na igru čija prevelika bagovitost nedvosmisleno govori da je u pitanju nezavršen proizvod.

  Zaista šteta što je izdavač požurivao kreativni tim, ovo je potencijalno mogla biti sjajna igra samo da nije proradila gramzivost i igranje na kartu da fan baza guta sve. Sudbina je htela da Konan postane kralj, ali isto tako i da nema kvalitetnu video-igru pod svojim imenom.

Konanov poslovni sastanak.

Grafika: 7

Zvuk: 7

Atmosfera: 9

Balans: 5

Ukupna ocena: 5

Frank Horrigan