Gordian Tomb

Godina: 1990

Izdavač: CP Verlag

Žanr: Platformska avantura

Platforma: C-64

Moje vreme prolazi, a ništa nisam stigao da naplatim...

  Sećate li se igre Demons Kiss koju sam opisao na ovom istom blogu? Izuzetna igra, jedan veeeliki nivo kao veliki zamak, neki predmeti da se pokupe i neka gamad da se pobije? E pa, Gordian tomb je igra vrlo slične koncepcije ali gotovo dijametralno suprotne realizacije, o čemu će nadalje biti reči u članku.

  U ulozi ste malog čovečuljka sa nekakvim pecaroškim šeširom koji upada u veliku piramidu kod izvesnog gosn Gordiana (često ime za negativce u igrama, zar ne?), sa ciljem da se iz nje izvuče na što bezbolniji način. U piramidi baulja bezbroj neprijateljski nastrojenih živuljki, zmija, paukova, šiljkova, rupčaga bez dna i raznih zamki, manje-više standardna postavka za ovaj tip igara. Po sobama piramide treba pokupiti više različitih predmeta i tu počinjete da shvatate da se radi o jako lošoj igri. Predmeti se moraju pokupiti samo određenim striktnim redom, i ovo predstavlja veliku frustraciju. Još je gora činjenica da su kontrole skokova u igri urađene knap, tako da ćete neke skokove morati da nišanite "u piksel" kako se ne biste našli u rupi. Igra je nehumano teška, i početnih osam života ćete slistiti za tridesetak sekundi. I najmanji dodir sa majušnim paukom i ode vam glava. Još je bezveznije što u igri nemate ama baš nikakvo oružje i sve vreme ćete morati samo da preskačete i eskivirate neprijatelje i zamke. Kontrola lika jeste precizna i glatka, ali usled ovako besmisleno postavljenih prepreka to vam neće biti od prevelike pomoći. Treba li istaći da svaki pad sa visine veće od dva metra takođe prouzrokuje smrću vašeg lika? Još je gora činjenica da igra ne otežava postepeno, te krivulja učenja ne postoje već pakao počinje od samog početka. Da ne zaboravim, tu je i tajmer koji vam nemilosrdno otkucava vreme do isteka igre.

  Ambijent u igri je dosta dobro prikazan, grafika lepo urađena a paleta boja pametno iskorišćena. Sprajtovi nisu bog-zna-šta, ali makar ćete uvek biti u stanju da prepoznate o čemu se radi, što nije ispit koji je položila baš svaka igra za C-64. Zvučnih efekata nema, ali najšokantnija je neverovatna muzička tema koja mislim da traje i preko celih pola sata! Nije isključeno da su autori igre zaboravili na sve ostalo, uživeći se u ulogu kompozitora odlične muzike za ovu igru. Kretanje sprajtova je izuzetno glatko, i to je za svaku pohvalu.

  Ovo je igra koju možete da pokažete nekom od prijatelja da se uveri recimo, kako je Komodor svojevremeno imao super muziku i finu grafiku, ali je nipošto nemojte ozbiljno igrati. Predstavlja neviđen izvor frustracija, i čini se da su po "šmeku" ove igre ljudi koji su je pravili zapravo bili stručnjaci za demoe i introe u igrama, a da sami nisu baš uspeli da realizuju celu celcijatu igru sa svim onim elementima koji su neohodni za jednu dobru igru.

 

Može li se zmiji prići sa leđa?

   

Grafika: 7

Zvuk: 9

Atmosfera: 4

Balans: 1

Ukupna ocena: 2
  

Clyde