Vendetta

Godina: 1991
Izdavač: Konami
Žanr: Beat 'em Up
Platforma: Arkade

Jel ono Carrot Top?

 

  Tranzit između decenija, pogotovo kulturološki, me je oduvek fascinirao, tačnije  period „čistilišta“ u kome karakteristični elementi prolazećeg perioda nesputano koegzistiraju sa onim što tek dolazi. Sa vremenske distance od dvadeset godina slobodno mogu reći da je 1991. bila prelomni momenat u kome su osamdesete otpevale „labudovu pesmu“ , a devedesete postavile kamen temeljac onoga što će ih u budućnosti definisati. Dovoljno je samo osvrnuti se na tadašnju muzičku i filmsku scenu da bi ste to shvatili. Danas je teško zamisliti, ali „Double Impact“ Jean-Claude Van Damme-a i „Stone Cold“ Briana Boswortha su imali podjednako veliku, fanatičnu publiku kao „Terminator 2“.  

  Igra koja je fantastično uhvatila duh tog vremena je Vendetta, svojevrsni omaž akcionim naslovima b i c produkcije uz koje je većina nas tokom vhs frenzyja (1985-95.) odrastala. Ovaj pseudo-nastavak „Crime Fighters“ iz 1989. za protagoniste ima „dobru“ uličnu bandu „Cobras“, poslednji bastion prkosa pokvarenom „Dead End Gang“-u koji vlada celim gradom. Umesto da napravi blitzkrieg sa svim raspoloživim snagama i sjebe im komšiluk za petnaest minuta, šef „DEG“ Faust je, u najboljoj tradiciji stereotipnih negativaca, morao da se kurči i podigne sve na lični nivo time što je oteo ribu Hawku, vođi „Kobri“. Zaplet na nivou ostvarenja Chuck Norrisa i Cynthie Rothrock nalaže našim herojima da spasu svoju miljenicu i u procesu se nevaljalcima najebu mame mamine dok ne ostane ni kamen na kamenu.  

  Na raspolaganju imate četiri igrača od kojih svaki ima zapanjujuću sličnost sa pojedinim ikonama osamdesetih. Bokser Blood je ekvivalent Mike Tysonu, penzionisani rvač Hawk je Hulk Hogan po svemu osim po imenu, majstor borilačkih veština Boomer predstavlja amalgam svakog belog „nindže“ koji se ikad pojavio na filmu (fizički najviše podseća na Dolph Lundgrena), a bivši vojni osuđenik Sledge je Mr. T. Prava all-star postava. Nije bitno koja su im imena programeri nadenuli, mi smo znali da pomažemo herojima našeg detinjstva u pravednoj borbi protiv uličnog šljama. 

  Na prvi pogled Vendetta pretstavlja unapređenu verziju Double Dragon-a sa malim doprinosom Final Fight-a, ali su Konamijevi programeri srećom dovoljno  inovativni da ne moraju kopirati konkurenciju 1/1 ma koliko ona bila u trenutku uticajna i dominantna.  Zanimljiv gameplay je uneo novine u žanr koje odudaraju od uobičajenog Capcom standarda. Raspolažete udarcima rukom ili nogom uz dodatak unikatnog napada iz vazduha koji aktivirate pritiskom na oba tastera dok držite napred, a klasičan skok i „magija“ ne postoje. Inovativna je mogućnost da izudarate protivnika dok je na zemlji ili ga uhvatite sa leđa i omogućite saigraču da se iživljava. Nesportsko, ali vrlo logično, racionalno ponašanje u datoj situaciji.  Ove sjajne ideje su razrađene u kasnijim Konamijevim naslovima ( Ko je rekao X-Men?). Neprijatelji su mnogobrojni, izdržljivi, jaki k'o crna zemlja i poprilično inteligentni sa odličnom taktikom borbe u grupi. Igra je koncipirana tako da zahteva što veći broj igrača, po mogućstvu sva četiri. Ukoliko igrate sami suočićete se sa očiglednom inferiornošću i potrošiti gomilu krede dok u kooperaciji pred sobom imate relativno fer izazov. Zajebano, ali dodaje na realizmu i oslikava pravo stanje i posledice uličnog pesničenja. Grafika je mogla biti bolja, suviše je zrnasta, mada ovaj minus potire izvanredan dizajn urbane džungle i njenih stanovnika. Ambijenti su raznovrsni, dva puta nećete videti istu lokaciju (osim na bonus stageu), užasno detaljni pa prilikom svakog novog igranja u pozadini možete primetiti nešto novo. Zvuk je najslabija karika što se tehnikalija tiče. Sve su to stock sounds ne baš dobrog kvaliteta i jedino sjajni soundtrack vadi celu stvar iznad proseka.

  Zanimljivost vezana za ovu igru je cenzura na trećem nivou. Većina igrača je inicijalno igrala necenzurisanu verziju gde su vam na pomenutom mestu protivnici pripadnici populacije koja voli da paradira pod duginim bojama i svi izgledaju kao odmetnici iz spota grupe Franky Goes To Hollywood „Relax“ koji u slobodno vreme vise u „Plavoj ostrigi“. Ono što vam rade ako vas dohvate je odvratno, ali očekivano od takve ekipe u takvom delu grada. Naravno da se digla frka i da je za američko i evropsko tržište izašla umivena verzija. Politička korektnost strikes again.  

  Vendetta je apsolutni klasik koji zaslužuje visoko mesto u beat 'em up hijerarhiji i jedna od najboljih co-op igara. Šteta što singl kampanja, koju ocenjujem, nije istog kvaliteta.

Seksualna orijentacija statista u igri je nebitna...

Grafika: 8
Zvuk: 6
Atmosfera: 9
Balans: 5

Ukupna ocena: 6.5


Frank Horrigan