Cadillacs And Dinosaurus

Godina: 1993
Izdavač: Capcom
Žanr: Tabačina
Platforma: Arkade

  

Zbog ovoga članovi PETA-e ne idu na koncerte Billy Idola...

    

   Početkom devedesetih Capcom je važio za vodećeg proizvođača beat `em up video-igara. U suštini, to je bila jedna te ista igra samo sa različitim skinom, da li je u pitanju srednji vek(Knights Of The Round Table), neka urbana priča iz B-filma(Final Fight), ili trahedija osvete(Punisher). Cadillacs And Dinosaurus svoju radnju bazira na stripu Xenozoic Tales, a svodi se na neku postapokaliptičnu paranoju o svetu koje je zauzeo neki ludi doktor Fessenden, koji takođe maltretira i jadne male dinosauruse sa svojom nestašnom družinom. Na ekipi od četvoro(od kojih mogu da se biraju najviše dva) je da ga spreče u tome.

  Dakle birate između četiri lika na startu(jedan od njih je neki Obradović, navodno naše gore list, najjači lik u igri), i tabanje može da počne. Sve kreće kako treba, srećete razne klošare i krimose koje namlaćujete i učite pameti uz jedno 6-7 poteza koji su vam na raspolaganju. Dizajn nivoa kreće se od urbane post-apokaliptike preko džungli sa dinosaurusima(da da, kaže se DINOSAURUSI a ne DINOSAURI na srpskom, baš kao što se kaže AUSTRALIJANCI a ne AUSTRALCI, pozdrav za Acu Stojanovića), do sci-fi laboratorije našeg dežurnog i glavnog ludaka. Pored standardnih dodataka koje kupite kao što su noževi i hrana, ova igra ima i veoma ozbiljan izbor vatrenog oružja za jednu tabačinu, tako da ćete ponekad češće probleme rešavati mašinkom ili dinamitom neko golim mišicama, što ume da bude zabavno. Najbolji je osećaj kada dobijete bazuku, kojom možete da spržite više neprijatelja odjednom, a neprijatelji nisu mačji kašalj. Pored tih klasičnih krimogenih fizionomija, tu su i nešto kreativnija rešenja, poput Lash T.-a krupnog tipa u sado-mazo kostimu sa velikom kuglom na šiljke, ili Walther-a, tipa koji izgleda onako kako bi recimo Billy Idol izgledao da je krenuo stazom kriminala. Tu su i nevaljale dinosaurokradice, koji mogu da razdraže obližnje dinosauruse i da ih okrenu protiv vas, a jedan tiranosaurus reks ume da bude pravi tiranosaurus seks za premlaćivanje. U svakom slučaju krvi i mlaćenja ima na sve strane, i čini se da je ova igra nešto raznovrsnija i sadržajnija od nekih drugih Capcomovih ostvarenja. Pretpostavljam da ključ za ovu tezu leži u činjenici da je igra uspešno spojila estetski svet džungle i svet budućnosti, a da igra nije izgubila ništa na svom arkadnom momentu. Na samom kraju igre, suočavate se sa zlim doktorom u stereotipnom fajtu-završnici, i ako ste dovoljno brzi, hepiend je blizu za našu protagonističku četvorku.

  Grafika u igri je veoma dobra, onako stripovska, sa jarkim i vešto uklopljenim bojama. Zvuk je pristojan, ali ništa više od toga. Atmosfera u igri je odlična, što sam naveo kao argument u prethodnom pasusu. Balans je takođe jako dobar, igra doista polako postaje sve teža i teža, nema sečke težine već na drugom nivou u vidu nekog tamo Sodoma(pozdrav za Final Fight), i igra je uspešno prebrodila taj možda i najteži ispit. Zbog veoma dobre krivulje učenja igra ima visok replayabiliy i da joj se često vraćati po završetku.

  Cadillacs And Dinosaurus predstavlja pravu šesnaestobitnu odiseju kojoj se uvek vredi vraćati. Danas je možemo reklamirati i kao malo radikalniji pristup u zaštiti izumrlo-oživljenih životinja, ali za nas koji ponovo proživljavamo svoje fliperaške klinačke snove uz ovu igru, to nije ni potrebno. Po meni, ovo je možda i najzaokruženije Capcomovo ostvarenje, a to nije lako u konkurenciji koju je ovaj proizvođač svojevremeno napravio...

Mesarska masaža.

  
Grafika: 9
Zvuk: 8
Atmosfera: 9
Balans: 10

Ukupna ocena: 9

Clyde