Zorro

Godina: 1985
Izdavač: Datasoft
Žanr: Platformska avantura
Platforma:C-64

Onaj bik deluje nervozno, sreća što nosim crno...

  

  Zoro, lik iz palp romana sa početka 20. veka jedan je od onih junaka sa kojima sam se prvo upoznao preko video igara. Čini se da taj ambijent i sam koncept čoveka koji je prerušeni buržuj a bori se protiv ugnjetavača iz Kalifornije(ja sam ranije nekako mislio da je Zoro andaluzijski Ciganin, valjda me Banderas naveo na to), ispada kao stara dobra podloga i za filmove i za video igre. Dodatni momenat je taj što Zoro voli i da ponizi svoje protivnike, što se itekako da iskoristiti. Veterani danas a nekada pioniri proizvodnje igara za C-64, Datasoft, još davne nam 1985. iznedrili su jednu vrlo zanimljivu igru sa ovim junakom u glavnoj ulozi. 

  Igra izgleda kao klasična platforma starijeg kova. Krećete se po sobama, a tu je i gomila platformi i merdevina, vrata koja treba zaključati i otključati. Našeg junaka već na startu zatiče scena kako lepu sinjoritu neki zloćko disfunkcionalne erekcije odvodi u svoj zamak, kako bi se ona mogla uveriti u čari vidika sa vrha njegove kule, pod uslovom da proguta ključ. Naravno, Zoro, dasa kakav je to ne može dozvoliti i potera za dragom počinje. Na sve strane su raspoređeni zlikovci koji su vešti sa mačem i jurišaju na vas, ali Zoro će se lako izboriti sa njima, ako samo malo mrdate džojstik levo-desno-gore-dole prilikom mačevanja. Zoro ih tako pretvara u prah i pepeo a iza njih ostaje samo jedno veliko slovo "Z", retko dobar momenat za to doba u igrama. Naravno ambijent u igri je odličan, iako je prikazan sa samo 5-6 boja, moglo bi proći kao Kalaifornija, ili Andaluzija, ili Meksiko. Osnovni koncept ove igre je u mozgu, tako da će vam arkadni momenat ovde predstavljati manji problem. Treba pravilno iskombinovati predmete koji su razbacani po celoj mapi, a možete na mač da nataknete samo jedan jedini predmet, što dodatno otežava stvar. Neke od zagonetki su savršeno logične, a za neke treba dobrano mućnuti glavom, što predstavlja ujedno i najveći izazov u igri. Tako treba npr. stavljati određene kugle na tegove, kako bi se isti podigli i omogućili vam put do saksije, koja vam je neophodna u daljem napredovanju u igri, a ispred zgrade treba svirati u trubu kako bi neprijatelj pao od vašeg "umeća" i odbacio vas po principu kackalice do zlatne čizme koja je neophodna kako bi se otvorila grobnica gde se nalaze neophodni vam predmeti. Logično, zar ne? Cela igra ima neki dramski momenat, u kome se ogleda i kvalitet ove igre, iako je poprilično teška. Ako na brzinu uhvatite maramicu koju vam draga baca sa balkona na samom početku igre, dobijate ekstra poene. Vrata od zamka se zatvaraju u zadnji čas po vašem jurcanju do zamka. Čini se da ova igra ima svoju priču i strukturu, vešto skrivenu ispod naivne prezentacije vezane za kameno doba Komodora 64.

  Grafika u igri je posebna priča iz prostog razloga, kao što je ranije navedeno, vezanog za siromašnu upotrebu boja. U većini igara to bi bio veliki minus, međutim, ova igra ne deluje "spektrumoliko" i te boje su jako dobro uklopljene da bi dočarale ambijent, koji je jako dobro nacrtan. Animacija u igri je pristojna, ali i pomalo seckava te ne predstavlja vrh vrhova. Ipak treba uzeti u obzir i godinu u kojoj je igra nastala. Zvuk u igri je opet kao i grafika, siromašan ali se izvuklo ono najbolje iz njega. Jedna muzička tema, koja je kratka i monotona, se menja ako se borite tako što se ubrza, a recimo kad upadnete u grobnicu, dobija neki nokturan ton. Interaktivnost par ekselans, a što se zvučnih efekata tiče, oni su takođe siromašni ali obavljaju svoju funkciju. Atmosfera u igri je veoma dobra, i ambijent i fazon igre ostavljaju igrača duže za ekranom nego što bi se to činilo u prvi mah. Balans je potrefljen na više mesta, kontrole u igri su dobre, baš kao i responzibilitet. Jedina stvar koja vas može odvratiti je prevelika težina na momente i nelogičnost nekih zagonetki.

  Zorro predstavlja ono što Ameri kažu, pravu "more than meets the eye" igru, punokrvno igračko ostvarenje koje je postavilo standarde za mnoge stvari koje su se kasnije odigrale. Iako tehnički siromašna i ne bez svojih manjkavosti, pruža dovoljno da bi ste se makar oprobali u njoj, te je u svakom slučaju preporučujem svima koji nisu alergični kada vide malo veći piksel na ekranu...

 

Toliko voli crno da mu je i mač crn...

   

Grafika: 7
Zvuk: 6
Atmosfera: 9
Balans: 6

Ukupna ocena: 7.5

Clyde