Jack The Nipper II

Godina: 1987
Izdavač: Gremlin Graphic
Žanr: Platformska
Platforma:C-64
  

Otkad se bebe veru po drveću?

   

  Prva igra Jack The Nipper beše čudan ali zanimljiv proizvod. U ulozi ste neke bebe koja pravi sranja po kući. Zapravo, u prvom delu ih je toliko napravila da je cela njena familija deportovana u Australiju(pitam se kako li je ova igra o kojoj danas pišem prošla tamo?). I baš negde iznad srca Afrike, avion se pokvari i sruši, a na našem malom Džeku ne preostaje ništa drugo nego da i u Africi počne da pravi sranja.

  Dakle cilj ove platformske igre je jednostavan, krećući se po jednom ogromnom nivou/svetu treba da napravite gomilu nestašluka i tako steknete status božanstva kod lokalnog plemena. Sama igra je u klasičnom multiskrolovanom platformskom izvođenju. Skakućete po svetu, kupite predmete i izbegavate neprijatelje i zamke, a oni su zaista raznovrsni. Tu su lavovi, nosorozi, crnci sa kopljima, istraživači, ptičice, aligatori i ostali klasični elementi afričkog pejzaža. Zapravo ovo i jeste najveća snaga igre, krasi je neverovatna raznovrsnost likova i ambijenata u igri. Krećete se sve od vrhova krošnji visokog drveća pa sve do najtamnijih dubina afričkog rudnika dijamanata, i na tome treba skinuti kapu programerima. Sami nestašluci su mešano meso. Neki su tipični, recimo da teglu sa mišem bacite na slona što će ga uplašiti, ili da duvaljkom srušite košnicu sa besnim pčelama. Ali ima i onih oko kojih zaista treba dobro mućnuti glavom. Kroz igru kupite i neka oružja, poput ćupa sa kokosima, duvaljke ili dinamita, i to vam olakšava igru i progres. Ali samo delimično jer je igra zaista ozbiljno teška a najveći problem predstavlja konstantno oživljavanje protivnika čim se i malo maknete sa ekrana. Tu su i razne zamke, šiljci namazani otrovom, kao i nekakve zombi-ručice koje izranjaju iz zemlje po vas. Ono što predstavlja poseban apekt igre su padovi sa većih visina, koje možete ublažiti padobranom od vaših pelena koje aktivirate pritiskom na dole + pucanje dok ste u vazduhu. Ono što je nezgodno je to što nema pravila, nikad ne znate kada će se padobran aktivirati a kada ne.

  Grafika u igri je odlična, sve je prelepo predstavljeno, a odabir boja je za udžbenike. Animacija likova i skrol su superglatki, što dodatno doprinosi ugođaju dok igrate. Zvuk je takođe visokokvalitetan, počevši od uvodne melodije čuvenog Bena Daglisha, pa sve do kvalitetnih zvučnih efekata koji dodatno doprinose atmosferi. Kontrole u igri su dobre, minus nemogućnost savladavanja tog prokletog padobrana. Balans u igri je najslabija stavka igra, ona je jednostavno preteška, ali opet ne i besmislena. Uz mnogo truda igra se da preći, ali početni kapital od devet života se isprva jako lako troši. Atmosfera u igri je fantastična, ne sećam se igre sa Komodora koja je tako detaljno i temeljno predstavila Afriku. Ovo je jedna od onih igara kojima se da uvek vratiti, ima veliku vrednost ponavljanja i ta atmosfera i ugodan spoj grafike i zvuka je ono što tu atmosferu i čini.

  Sećate li se kada sam pisao o Solomons Key-u i Enduro Raceru? E pa to su prva i druga igra koju sam ikada u životu igrao, a Jack The Nipper II je treća(majke mi, sećam se). Samim tim moj odnos prema ovoj igri jeste delimično afektivan, ali skromnoga sam mišljenja da se iole mislilo na težinu igre, da nema onolikog respawnovanja i da se tim padobranom dalo ovladati, ovde bi smo pričali o igri koja bi možda ušla u rang onih najvećih, poput Creatures serijala ili Mayhema. Ovako ostaje nam jedna jako šarmantna igra kroz koju možete lutati i bez nekog cilja, a da vam opet ne bude dosadno. Redak trait koji ukazuje na sjaj ovog davno izgubljenog afričkog dijamanta... 

Kad po aligatoru pljunem, i vatru sunem...

  

Grafika: 9
Zvuk: 9
Atmosfera: 10
Balans: 5

  

Ukupna ocena: 7.5


Clyde