The Room Tribute

Godina: 2010
Izdavač: Newgrounds
Žanr: Point-And-Click Avantura
Platforma: PC

Izgledam skoro k`o Konan...

  Termin „Midnight Movies“ se bazično vezuje za kultne filmove koji su pomerajući granice redefinisali pop-kulturu operišući van bilo kakvih tokova i pravila mainstreama. Zbog njihove nekonvencionalnosti projekcije su se održavale kasno noću, najčešće oko ponoći(otud ime) i privlačile raznovrsnu menadžeriju umornu od „holivudskog kraja“, željnu svežeg, drugačijeg pristupa. Bila to vaša šolja čaja ili ne, lako je razumeti veličinu „El Topo“ Alexandra Jodorowskog, „Pink Flamingos“ Johna Watersa ili „Eraserhead“ Davida Lyncha, naročito ako se imaju u vidu društveno-političke okolnosti vremena u kome su se pojavili. Neki naslovi poput „The Rocky Horror Picture Show“ uspešno u kontinuitetu žive svoje bioskopske živote do dan danas. Najnovija takva senzacija je „The Room“ iz 2003. , brainchild nezavisnog autora, glumca, scenariste, režisera, producenta Tommy Wiseaua, ali iz potpuno drugih razloga.  

  Midnight Movies su često rađeni sa mizernim budžetima, ali su njihovi autori, obilato koristeći kreativnost i imaginaciju, uspevali da snime dobre, neki čak i odlične filmove. Jedino što „The Room“ ima zajedničko sa svojim prethodnicima jeste činjenica da je pomerio granice. Tačnije, donju granicu film makinga. Premisa ove drame u pokušaju, iako sto puta viđena(ljubavni trougao između tipa, njegove verenice i najboljeg druga), nije toliko loša, ali je realizacija katastrofa epskih proporcija. Tommy Wiseau je toliko netalentovan i nekompetentan u apsolutno svim ulogama koje je sebi dodelio da u poređenju sa njim Ed Wood, Uwe Boll i Radomir Belaćević deluju kao Stanley Kubrick. Na njegovu sreću, a i sreću publike, uspeo je da u skoro svakoj sekundi svog magnum opusa proizvede enormnu količinu nenamernog humora te tako od „The Room“ načini jako zabavno ostvarenje. Film je toliko loš u svim aspektima da ga morate videti kako bi ste poverovali i tu zapravo leži ključ njegovog uspeha. Mnoge replike su se odomaćile u svakodnevnom govoru, a njegov tvorac predstavlja punch line skoro svake priče o nekompetentnosti. Tommy Wiseau je zahvaljujući rafiniranom netalentu stekao globalnu popularnost. 

  „The Room“ je uz „American Ninja 2“ moj omiljeni film za sprdanje i bio sam više nego prijatno iznenađen kada su Tom Fulp i ekipa objavili igru baziranu na njemu. Na stranu zajebancija, „The Room Tribute“ predstavlja jednu od najboljih adaptacija nekog celuloidnog ostvarenja ikad. U pitanju je klasična linearna point-and-click avantura gde kroz nekoliko nivoa pomažete bankaru Johnnyju u svakodnevnim obavezama i suočavanju sa životnim nedaćama. Razvoj događaja pratimo isključivo iz njegove perspektive, a fabula je identična onoj iz filma. Kretenski dijalozi su direktno preuzeti i dodatno nafilovani tako da celu stvar podižu na viši nivo. Originalni materijal efektno popunjava mnogobrojne rupe Wiseauovog scenarija iskorišćavajući komični potencijal do maksimuma. Kvalitetna šesnaestobitna grafika namerno potseća na SNES-ovu(cirka 1995.) što obezbeđuje dodatni retro-šmek. Iako karikaturan, dizajn likova i lokacija do poslednje sitnice savršeno reprezentuje originale. Povremeno se, prilikom bitnih događaja, u vidu kratkih cutscenesa pojavljuju inserti iz filma. Perspektiva je uglavnom poluptičija, ali se menja prilikom izvršavanja pojedinih zadataka ili fight moda. Borbe su urnebesne i rešene u stilu poteznog RPG-a. Na detalje se naročito obraćala pažnja jer u velikoj meri humor proizilazi iz njih. Zvučnih efekata ima malo, ali su efektno i adekvatno iskorišćeni(npr. Johnnyev jedinstveni taunt). Muzika u filmu je loša (btw. radio ju je naš čovek, Mladen Milićević) i kao i sve ostalo van mesta. Zanimljivo, midi verzije istih tema ovde fantastično pasuju i grade izvanrednu atmosferu. Gameplay traje oko sat vremena, a igra uopšte nije teška jer je primarni cilj zezanje, a ne mučenje. Da bi se u potpunosti uživalo imperativ je poznavanje izvornog materijala jer ljudi koji nisu gledali film neće razumeti sve šale. Jedini minus, ali popriličan.
  „The Room Tribute“ preporučijem svima, naročito fanovima stvaralaštva gospodina Wiseaua. Zabava je zagarantovana svakog momenta, a postcredit scena od nekoliko sekundi je sama po sebi vredna igranja. Skoro savršeno.

Iz ove igre se ne može videti koliko je film loš...

 

Grafika: 9
Zvuk: 9
Atmosfera: 10
Balans: 8

Ukupna ocena: 9


Frank Horrigan