Shanghai Warriors

Godina: 1989

Izdavač: Players Software

Žanr: Borilačka

Platforma: C-64

 

Iza hangara piše "I hate video games".

   

  Komodor 64 je kompjuter koji i dan danas ima najveću bazu video igara na svetu. Što manje-više govori da je tamo pravio video igre ko god je stigao. Upravo taj kvantitet često izrodi i takav mediokritet da vam se od njega povraća i da ne želite nikada da mu se vratite. Upravo takva igra je i tendeciozno nazvano ostvarenje Shanghai Warriors.

  Sam naziv bi mogao da vas uputi na neku ludu kung-fu avanturu prepunu premlaćivanja preplanulih nabildovanih momaka u kimonima, i naravno sa sve okršajem sa nekim čičicom od sto leta na kraju. Međutim, ne, Shanghai Warriors, iako tabačina po žanru nema ama baš ništa od tog čuvenog istočnjačkog šmeka. U pitanju je odurna Doubledragonolika  igra koja se odvija u modernom dobu i klasičnom vojnom ambijentu. Vi ste(pretpostavljam) neki marinac kome je cilj da izmlati milion svojih POTPUNO ISTIH klonova na cela celcijata tri nivoa. Imam neku teoriju po kojoj su igre za Komodor koje imaju samo tri nivoa posebno loše. I ova igra je tu to i da potvrdi. Krećete se sa leva na desno, i raspolažete neverovatnom lepezom od cela dva poteza, a povremeno možete pokupiti nož, šuriken ili mitraljez. Neprijatelji su vaši klonovi samo u crvenim pantalonama i napadaju po konstantnom i unapred predviđenom patternu bez i trunke ozbiljnog izazova za vas. Ne ovo ostvarenje nije ni previše teško ni previše lako, savladavanje neprijatelja je otprilike kao kad bi neko ispred vas stavio 10.000 pari patika i tražio od vas da na svakom paru vežete pertle. Što dovoljno govori o osećaju besmislenosti dok sam igrao ovo. Konstantno tri ista momka, bez bosa na kraju, nikakvih zamki ili dodatnih prepreka, stavljaju Shanghai Warriors na samo začelje ljudske delatnosti i stvaralaštva. Jedina dobra stvar koje mogu da se setim je to da je skrol gladak i da naš lik lepo i poslušno odgovara na zadate komande.

  Grafika u igri je prosek proseka, ali nije očajna. Pozadinski elementi u igri su pristojno urađeni, ali bi pre odgovarali nekoj komandoskoj ratnoj pucačini nego tabačini, al ajde. Zvuk je jako skroman i siromašan. Uvodna melodija može da prođe, posle se zauvek opraštate od muzike, a zvučni efekti su patetični. Cela igru kao da je radio neko ko je puškom teran da sedne za komp i da počne da programira. Oseća se da je taj isti programer znao zanat, na to ukazuje supergladak skrol i dobre komande, ali sve ostalo(a ponajviše kriminalno ponavljanje istih protivnika) ukazuje da on iz dna duše mrzi ovu igru i izdavača i da je hteo nekome ozbiljno da napakosti. Igra koja sadrži jedan jedini sprajt mora biti u rangu savantske genijalnosti da bi bila dobra, a SW u svakom slučaju je veoma daleko od toga.

  Shanghai Warriors je jedan od onih opskuriteta kojima se nikada niko neće vraćati, osim nas ludaka koji pišu ovakve blogove. Jedna gradska faca je svojevremeno rekla da niko nikada neće slušati prvi album Vesne Zmijanac, a da će prvi album Partibrejkersa uvek imati svoje obožavatelje. U ovom slučaju, možemo reći da je Vesna Zmijanac radila muziku za ovu tabačinu i da nije ni znala o čemu se tu uopšte radi....

  

Mae-geri je jedino što vam ovde treba.

  
Grafika: 5

Zvuk: 4

Atmosfera: 1

Balans: 3

Ukupna ocena: 2
  

Clyde