Укупно приказа странице

понедељак, 20. јун 2011.

Valhalla And The Lord Of Infinity

Godina: 1994
Izdavač: Volcano Software
Žanr: Avantura
Platforma: Amiga
  
Evo sad ću nešto da kažem...
  
  Kada ste mala softverska firma u nastajanju(poput tadašnjeg Volcano Softwarea) i nemate mnogo para a ni ljudstva da napravite "veliku" i superkvalitetnu igru, jedan od poteza koji možete napraviti je da u igru koju pravite ubacite neki(bilo kakav!) momenat koji do ranije nije viđen u igrama te vrste. I tako su se u ovoj firmi dosetili:"Hajde da napravimo avanturu u kojoj nema nijednog jedinog slovceta, a sve će da rade glasovi živih glumaca!". U to vreme, 1994. ovo je bio poprilično revolucionarama momenat. I tako je nastala igra Valhalla And The Lord Of Infinity.
  Premisa ove avanture je standardna do bola. Mladi kraljević biva prognan iz svoje zemlje jer je njegov zli stric rešio posle smrti njegovog oca da preuzme presto(zvuči poznato?). Na našem vrlo smotanom, mladom i šeprtljastom junaku je da se probije kroz četiri nivoa i reši stvar u svoju korist, a za to će morati da se obrati i nekim "nestašnim silama mraka"(Lord Of Infinity). Kuriozitet je da je ceo koncept, priču i ideju ove igre uradila žena(Lisa Tunnah), što je retkost u svetu igara i zanimljivo je kako videti kako ženski mozak doživljava igre. Počinjete u Kripti, i samo izvođenje neće vas ostaviti bez daha. Krećete se na četiri strane sveta a pogled je iz ptičje perspektive. Naš junak se kreće nekako nauljeno, i malo je komično gledati ga. Odmah po upoznavanju sa ikoničkim interfejsom, koji je standardan za avanture(tu su opcije ispitaj, uzmi, upotrebi i pojedi - neki objekat), primećujete da je ama baš svaka vaša akcija propraćena govorom, i da je svaki predmet takođe opisivan isključivo voiceactingom. I to je zapravo najveća snaga i adut igre. Sam taj voiceacting je zanimljiv i pomalo posprdan, glasovi su piskutavi i onako koknijevski akcentovani iako se meni čini da je Valhalla podzemni svet iz nordijske mitologije...no nema veze. Zabavno je slušati našeg junaka kako serucka, provlačeći se kroz ogromne nivoe koje ova igra pruža. A oni su baš glomazni, zagonetki je i previše, mora dobro da se mućne nekad glavom, koji predmet ide u koji i kako otvoriti određena vrata, i koji ključ pasuje na koju ključaonicu i tako dalje. Interakcija između nekih predmeta je interesantna, tako da je logično da recimo zlatnik bacate u bunar i onda dobijete predmet koji vam služi da nastavite dalje. Pazite se velikih rupčaga i zamki, one vam oduzimaju energiju. Ponekad se igra zaista čini preteškom, i čini se da je ovaj put kvantitet ipak malo prevazišao kvalitet. Šteta što nema više likova u igri(ovo je kasnije ispravljeno u nastavcima igre), jer bi i oni mogli da doprinesu zabavi i relativno komičnom duhu igre. U svakom slučaju, ovo je igra za hard-kor avanturiste, i bez nekoliko sati slobodnog vremena nemojte ni da pokušavate ozbiljno da se pozabavite njome.
  Grafika u igri je apsolutno prosečna, i očigledno je da su programeri pomalo i zapostavili nju, iako se glavni protagonista čini simpatičnim. Zvuk je naravno alfa-determinanta igre, i osim glomaznog i ogromnog voiceactinga za Amigine standarde tu su i zvučni efekti, uglavnom solidno urađeni, sa malom zamerkom da je zvuk koračanja mogao biti malo prijatniji. Naš neimenovani junak ipak nije Godzila. Muzike u igri ima jako malo, ali ovo je nadomešteno neverovatnim brojem fraza u igri. Sam balans je dobro pitanje kakav je. Za prosečnog igrača igra je preteška, dok će iskusni avanturisti uživati, baš kao što i dan danas uživaju. Serijal Valhalle ima malu ali jaku bazu fanova. Atmosfera u igri je sa namerom blago komična, ali je po mom ukusu više simpatična nego smešna.
  U svakom slučaju, ovaj mali Amigin novčić, a ne dragulj, treba probati ako ni zbog čega drugog, onda zbog najviše govora dotad viđenog u jednoj igri. Za avanturiste, ona ipak pruža dovoljno. Kasnije su izašla i dva jednako uspešna nastavka. A za nas koji nismo avanturisti po krvi, ova igra može da predstavlja samo mali slatki izlet i ništa više...
  
Jao što je kul kad stalno držim ruke na leđima...
   

Grafika: 7
Zvuk: 9
Atmosfera: 8
Balans: 7

Ukupna ocena: 7


Clyde


 

Нема коментара:

Постави коментар