Hippodrome

Godina: 1989

Izdavač: Data East

Žanr: Borilačka

Platforma: Arkade

Meduza kosi travu.

  Kompanija „Data East“ je '80-ih vodila borbu sa „Capcom“-om oko prevlasti na tržištu borilačkih video-igara i išlo im je relativno dobro, a onda je došla 1991. i ostalo je istorija.  „Hippodrome“ je poslednje „Vs“  ostvarenje koje su objavili pre nego što je Street Fighter II postao standard. 

  U uvodnoj sekvenci se upoznajete sa zajebanim, dugokosim ratnikom kojeg vodite i radnjom igre. Jednom godišnje se održava turnir u kome učestvuju najbolji borci sveta (copyright Bruce Lee i „Enter the Dragon“) čiji pobednik dobija titulu kralja, sve beneficije koje uz to idu(slava, moć, žena, zemlja) i obavezu da dogodine životom brani svoj status. U ovom konceptualnom predhodniku daleko čuvenijeg Mortal Kombata predstavljate ljudsku rasu dok su ostali takmičari, uglavnom, čudovišna mitološka bića. Opcionalno, možete igrati i kao drugi igrač koji izgleda poput gay pankera iz „Mad Max 2 – The Road Warrior“.

  Karakteristično za „Data East“, grafička rešenja su fantastična, ali im opet malo fali da budu savršena. Dizajn ambijenata i likova podjednako vuče inspiraciju iz istorijske antike, Konanovog hiborijskog sveta i arturijanskih legendi. Atmosfera je mračna, sirova, bajkovita i hipnotički očaravajuća.   

  Za svoje vreme zvuk je poprilično kvalitetan. Inspirativni soundtrack se sastoji od epskih tema koje su različite za svaki stejdž i par generičkih video-game minijatura karakterističnih za '80-te koje su međusobno sjajno izbalansirane. Efekti su malobrojni, adekvatni, a čak postoji i minoran voice acting koji se ogleda u nekoliko rečenica koje pojedini likovi izgovaraju.   

  Animacija nije baš najsjajnija, likovi deluju pomalo ukočeno, kao da su cardboard cut-out, ali to što se ne vidi svaki tranzit između poteza ne utiče na gameplay. Skrol je gladak, a naš junak reaguje po komandi. Ono što naročito izdvaja „Hippodrome“ iz mora borilačkih igara  jeste uspešno inkorporiran element RPG-a. Startujete sa prilično jadnim mačem, a nakon svake dobijene borbe „zarađujete“ iskustvene poene i zlato kojim možete kupiti bolje i jače oružje(buzdovan i dve sekire), napitke za povećanje energy bar-a ili talisman za regeneraciju. Pred svaki novi challenge možete iz inventara odabrati neko od raspoloživih oružja(preporučujem sekire).

  „Hippodrome“ je dosta teška, ali izazovna igra sa izvanrednom krivuljom učenja. Buttonmasheri mogu odmah da zaobiđu ovaj naslov jer gameplay zahteva izuzetan tajming i dobro osmišljenu ofanzivnu taktiku. Neprijatelji su poprilično jaki, nezgodni, osobenih karakteristika i unikatnog stila borbe. Ne treba im ni po koju cenu davati vremena i prostora. Napad je ovde, bez sumnje, najbolja odbrana, a na igraču je da oceni, u zavisnosti od protivnika, koje oružje i pristup su najpraktičniji. Balans je uglavnom dobar i kad jednom upoznate suparnike nećete imati većih problema prilikom konfrontacija. Konci su svo vreme u vašim rukama te za poraz možete okriviti jedino nedovoljnu umešnost svoje malenkosti. Izuzetak predstavlja finalna borba sa preterano nadmoćnim divom koja će vas, iako se da dobiti, isfrustrirati do ludila.

  Za razliku od svih drugih igara iz žanra, ovde poraz ne mora automatski da povlači continue opciju. Pružena je fer šansa za „popravni“ jer jedan kredit maksimalno može nositi pet „života“. Na arkadnim aparatima ovaj broj je varirao u zavisnosti od stepena gramzivosti tamnoputih provajdera istih.

  „Hippodrome“ predstavlja unikat među borilačkim igrama, istinski biser koji je imao zlu sudbinu da u vreme izlaska bude nepravedno zapostavljen. Danas je gotovo zaboravljen od strane igračke populacije poput većine „Vs“ naslova nastalih pre Street Fighter II. Pravi potcenjeni klasik.

A junak skraćuje zmaja za glavu!

 

Grafika: 9

Zvuk: 8

Atmosfera: 10

Balans: 7

Ukupna ocena: 8

Frank Horrigan