Unreal

Godina: 1990

Izdavač: Ubisoft

Žanr: Platformska/Leteća pucačina

Platforma: Amiga
  

A kod vas i crvi su tolki...

   

  U neka tamo pradavna vremena, pre nego što se recimo, Konan rodio, živeo je jedan junak Artaban sa svojom dragom. I onda, neko zlo stvorenje-čarobnjak-čudovište kidnapuje dragu i odvede je svezanu u svoj čardak ni na nebu ni na zemlji. Ali naš junak, osim svog mača, ima i svog vernog kućnog ljubimca, letećeg zmaja (aka pas za pećinske ljude) i odluči da sa njim krene u tako tipičnu i hiljadu puta viđenu akciju oslobađanja svoje lepotice od nekog nevaljalca. Ovo je premisa Ubisoftovog Unreala za Amigu, igre specifične po mnogo čemu.

  Prvi nivo izgleda otprilike kao Afterburner sa dinosaurusima. Jašete vašeg zmaja u pseudo 3D ambijentu, i napucavate razne praistorijske životinje i izbegavate stenčuge i drveće. Zapravo ovaj deo igre deluje poprilično zanimljivo i ugodno za oko. Iako je animacija ovde malo seckava, ambijent i kontrola lika su zabavni, a i nivo nije pretežak. Po prelasku ovog nivoa, krećete sa drugim koji otrpilike grafikom izgleda kao Shadow Of The Beast a igra se maltene kao onaj kidnaperski segment u Defender Of The Crown. Krećete se s leva na desno u predivnom fantazijskom ambijentu, po raznim džunglama i gudurama i namlaćujete razne živuljke koje nisu preterano prijateljski nastrojene prema vama. Tu su dinosaurusi raznih vrsta, divlji pećinski ljudi, ogromne vodene zmije, zmajevi što bljuju vatru na vas kao i razni insekti pobegli iz divovog insektarijuma. Grafički, ovo sve izgleda fascinantno i snaga Amige po ovom pitanju je ovde u punom svom sjaju. Međutim, kada dođemo do samog igranja, shvatamo da je ovo više neka varijanta primenjenog demoa nego suštinska video igra. Kontrole lika u ovim platformskim segmentima su jako krute, skokovi su nesigurni, i lako ćete se zeznuti i propasti u provaliju samo zbog neodgovornosti komandnog sistema. Naš junak kada zamahne mačem igleda kao da učiteljica štapom pokazuje đacima prvacima slovo A na tabli. Takođe, protivnički AI je veoma glupav, neprijatelji naleću na vas kao muve bez glave i neće vam zadavati previše muka, dok ćete živote gubiti na mnogo besmislenijim stvarima. Takođe, nekad se ni ne da razaznati dobro, gde se može ići a gde ne, tako da vam nasumično propadanje ne gine. Po završetku tih platformskih Beastolikih segmenata, opet jašete svog zmaja i tako naizmenično kroz razne pejzaže sve do konačnog obračuna sa nekom plamtećom glavudžom koja se i ispostavlja odgovorna za sav haos koji je nastao.

  Kao što rekoh, grafika u igri je pravi eye-candy, i ovo je jedna od onih retkih igara koje se igraju uglavnom samo zbog grafike. Odlično nacrtani pejzaži graniče se sa umetnošću i menjajne ambijenata iz džungle, u ledene planine, pa sve do pakla i zamka je urađeno vrhunski. Pseudo 3D deonice takođe ne zaostaju previše, nei od sprajtova su ogromni, a posebno se ističe 3D animirani zamak u daljini koji izgleda kao da je iskočio iz nekog demoa(hm...). Zvuk u igri je prosek proseka, dve melodije u toku igranja, od kojih je prva dostojna za Komodor, a tek druga zamiriše kvalitetom zvuka na Amigu, ipak ne smetaju i ne iritiraju igranje. Balans u igri je loš i to treba istaći. Prvi segment je relativno lak, a posle nastaje pakao koji samo zavisi od vaše veštine upravljanja loše naštelovanim skokovima a ne recimo arkadnim momentom i težinom protivnika. Atmosfera u igri je solidna, pre svega uslovljena odličnom grafikom, uz napomenu da bi prava mračna muzika i ozboljni zvučni efekti podigli atmosferu na znatno viši nivo.

  Posle prelaženja igre shvatate da je Unreal jedan pravi "mixed bag" koji vredi odigrati zbog grafike i malo čega drugog. Predstavlja školski primer da grafika nije sve i da se nekad treba potruditi i na drugim poljima da bi se dobio objektivno kvalitetan proizvod. Ostaje kao relikt za primer kako može da izgleda grafika(ali ne i animacija) na 16-bitnim mašinama i ništa više. 

  

Banović Strahinja minus dvadeset prvog i po veka.

  
Grafika: 9

Zvuk: 4

Atmosfera: 6

Balans: 3

Ukupna ocena: 4    
   
 

Clyde