Godina: 1987
Izdavač: Rainbow Arts
Žanr: Platformska
Platforma: C-64 |
| Nisam znao da je Mario iz Trsta... |
Super Mario Bros. je Nintendova igra koja je promenila zauvek ovu planetu i iznedrila jednog od najprepoznatljivijih likova u modernoj istoriji. Kada se tamo neke 5000. godine istoričari budu osvrtali na 20-i vek, postojaće samo dva sveca: Nikola Tesla i Mario(ako je sudeći po momcima iz Cracked-a). Upravo taj megalomanski uspeh doveo je do vrlo uspešnih varijacija na temu(tipa Terrys Big Adventure), a baš kao i do vrlo uspešnih blatantnih kopija kao što je The Great Giana Sisters za Komodor 64.
Rainbow Arts(grupa momaka koje je programirati znala, al im ideje nikad nisu bile jača strana), nemajući pare za struju i Playboy, se vodila jednostavnim principom: hajde da napravimo najpopularniju igru na svetu na najpopularnijem kućnom kompjuteru na svetu. I tako su se rodile sestre Đana, zapravo Mario i Luiđi posle operacije promene pola i farbanja u plavo. Igru počinjete u ambijentu gotovo identičnom kao u Mariu(imam neki osećaj da se ovo ime prečesto ponavlja u članku) i krećete se na potpuno isti način kao u Mariu. Tu su i neprijatelji koje savladavate naskačući na njih, a vremenom udarajući glavom u specijalne kocke otključavate dodatke koje su slične sa znate-već-sa-kim. Tako možete dobiti munje koje ispaljujete na neprijatelje(razne ptičurine, insekti veliki i mali, pčelice i sl.), kao i bombu koju aktivirate pritiskom na space. U odnosu na znate-već-koga inercija pri skokovima je neznatno manja, ali je zato kontrola skokova za nijansu sporija, no za Komodorove standarde možemo reći da je reč o dostojnoj konverziji. Nivoi su lepo dizajnirani i verno prate strukturu većeg dela nivoa znate-već-koje-igre. Nivoa ima mnogo i krivulja rasta težine i zahtevnosti istih je vrlo izbalansirano urađena, što je za svaku pohvalu. Prosto ne znam da li da se divim ovako vernom prenosu osećaja koji je nosio znamo-već-ko ili da se pitam imaju li ovi momci obraza?
Grafika u igri je lepo odrađena, svi neophodni elementi su tu, a i skrol je gladak što je za platformske igre jako bitno. Zvučna podloga je naravno Mariolika, a zvučni efekti adekvatni mada ne i izuzetni. Kontrola likova je dobra, mada će se dogoditi da ponekad malo "zaglavite" na nekim mestima jer u piksel treba da napicanite skok. Atmosfera je dobra i zaista imate osećaj kao da pikate Maria, što je verujem i bila želja programera.
Na samom kraju, jako je teško dati normalan sud o ovoj igri. Suštinski, reč je o "Mariu za siromašne" koji je obradovao i zabavio brojne korisnike Komodora koji nije imao tu sreću da Nintendo ozbiljnije obrati pažnju na njega. Treba istaći da su i ovu igru kasnije ishakovali tako da su samo ubacili čuvenog vodoinstalatera i napravili Super Mario Bros. za C-64, čime se situacija dodatno komplikuje. Naravno da su po izlasku ove igre tužbe pljuštale na sve strane i da su razlozi za to više nego očigledni. Ako bi na The Great giana Sisters gledali kao na nezavisnu igru, bila bi reč o jednoj veoma zabavnoj i kvalitetnoj platformi, što je u suštini i najbitnije. Znači opustite se i pikajte ovu igru do mile volje, a programerima ne morate da se javljate na ulici. Da, život je komplikovan.
 |
| Žene će sve da urade za par dijamanata... |
Grafika: 8
Zvuk: 7
Atmosfera: 9
Balans: 9
Clyde
Нема коментара:
Постави коментар