Rage

Godina: 2011
Izdavač: Bethesda Softworks
Žanr: FPS, vožnja, semi-open world
Platforma: PC

Kroz prašumu i pustinju Južne Srbije...

  Svaki čovek ima kurac od pola metra. Tih znamenitih 50 centimetara sačinjavaju stvarna dužina i marketing. Ovaj aksiom u različitim varijacijama možemo primeniti na sve sfere života pošto je ljudsko društvo i onako ustrojeno po principu buvlje pijace. U konkretnom slučaju ćemo ga primeniti na najnovije, dugo očekivano čedo legendarnog id Software-a – RAGE koji je agresivna marketinška kampanja najavljivala kao „osmo svetsko čudo“. Na kraju je ispalo po onoj narodnoj: „Tresla se gora, rodio se miš“. Ispunivši samo deo obećanog, finalni produkt nije opravdao očekivanja publike opijene mahinacijama reklamnog sektora za koji je i Dinkić u jeku predizborne kampanje malo dete. RAGE ni u kom slučaju nije razočarenje poput Duke Nukem Forever, ali ni groundbreaking izdanje koje je igračka zajednica očekivala.  

  Vizuelno, ovo je jedna od najambicioznijih i najimpresivnijih igara ikada kreiranih. Nijedna tekstura se ne ponavlja, detaljnost je prejebena, a prostranstva su ogromna i odlično osmišljena. Madmaxovski wasteland nikad bolje i vernije nije izgledao. Grafika je zaista fascinantna, ali u punom sjaju ne može da uživa niko ko ima mašinu jeftiniju od 800 evrića i komponente starije od 2 meseca. Problemi optimizacije i gomila bagova koji karakterišu PC verziju su već postali legendarni. Neoprostivo za bilo koju igru koja se radila ovoliko dugo. Lično nisam imao nikakvih problema sa učitavanjem tekstura, međutim, kad posmatram objekte i ambijente sa distance sve izgleda predivno, poput razglednice, ali kada im se približim gube na detaljnosti i oštrini. RAGE je prvenstveno rađen za konzole, a konverzija nije baš najsrećnija. Jebote, kad je jedan John Carmack, legenda PC gejmerstva, mrtav ‘ladan izjavio kako je PC platforma prošlosti jasno je gde se nalazimo.    Zvučni efekti su odlični, autentični, ali se ne mogu otrgnuti utisku da su mogli biti i bolji. Odličan soundtrack je vrlo dobro uklopljen, atmosferičan i namerno low-key. Voice acting je generalno pristojan, međutim, ništa više od toga. Istinski A-list talenti poput Johna Goodmana su mogli biti bolje iskorišćeni, a glavni razlog za naizgled nemotivisanu izvedbu pojedinih glumaca je izuzetno banalan scenario sa kojim nisu mogli uraditi više. Generički zaplet i fabula ni najmanje ne moraju biti mana ukoliko su dijalozi vrhunski napisani(najbolji primer je Max Payne), a oni su u RAGE-u jako slabi. Kardinalni greh za igru ove magnitude i ambicije.  

  Što se same priče tiče, kliše kliše sustiže, a radnja je sledeća: Neki asteroid se sprema da nasilno penetrira u majčicu nam Zemlju. Svi bitniji ljudi koji treba da osiguraju opstanak vrste kakvu je znamo su obezbeđeni u komorama za hibernaciju unutar vaultova/arki zakopanih nekoliko stotina metara ispod površine(sličnost sa Falloutom, naročito trojkom, je više nego očigledna, pogotovo kasnije). Vek i koju godinu nakon udara protagonista igre se budi iz sna i shvata da je jedini preživeli iz svog skrovišta. Svet je otišao u božju mater i njime čvrstom rukom vlada general, takođe poreklom iz prošlosti, koji je osigurao da se nakon određenog broja godina iz hibernacije probude samo on i lojalni mu ljudi. Sudbina našeg junaka je da preživi u wastelandu, pronađe ostale arkove, oslobodi preživele i izazove revoluciju.  
  Tradicionalno za id Software, priča ne zahteva angažovanje sive mase, a odličan gameplay nadoknađuje sve manjkavosti. Budući da su praktično izmislili FPS žanr Carmack i co. su ovde kao svinja u govnima. Ljudi jednostavno znaju kako se pravi kvalitetna pucačina. RAGE ne donosi ništa što do sada nije viđeno u drugim naslovima, ali je princip „pobij sve što mrda“ dinamički osvežen taman koliko treba. U wastelandu postoji nekoliko frakcija i tipova neprijatelja koje se razlikuju po snazi, agresivnosti, agilnosti, opremljenosti i inteligenciji. Sukobljavaćete se kako sa ludim berzerkerima koji u stilu Satana Panonskog jurišaju nožem na rocket launcher tako i sa onima kojima nije strano taktiziranje, međusobna saradnja, korišćenje armora, zaklona i prednosti terena. Niko nije tipično topovsko meso pa je potrebno prilagoditi se borbenom stilu protivnika i okruženju od situacije do situacije. AI je za svaku pohvalu, a animacija pokreta, fizika i lokalizovanje pogodaka su na najvišem trenutno mogućem nivou. Neprijatelji reaguju odgovarajuće, gotovo realistično, u zavisnosti od toga gde su pogođeni, kojim oružjem i sa koje razdaljine. Nemojte se iznenaditi ukoliko olovom krene da vas filuje  polumrtvi lik koji jedva drži pucu i sedi u bari sopstvene krvi i telesnih izlučevina. Vaš arsenal je sastavljen od manje-više standardnih oružja, ali posebno raduje činjenica da svako od njih poseduje karakterističan „kick“ koji proizvodi fenomenalan osećaj kad „oduvate“ protivnika. Na raspolaganju vam je nekoliko različitih tipova municije koje možete menjati u svakom momentu. Inventar karakterističan za RPG igre je pregledan i vrlo dobro organizovan, a elementi kao što su džeparenje leševa, učenje, konstruisanje različitih naprava, upgrade oružja i kreiranje razornijih tipova municije najviše potsećaju na rešenja viđena u Bioshock-u.   

  Trkački delovi su takođe odlično realizovani. Kontrole su fantastične, balans izuzetan, a ponašanje vozila u velikoj meri zavisi od ugrađenih komponenti. Kvalitetnije gume, motor, boost, amortizeri i armor zaista prave razliku. Tokom igre ćete doći u posed pet vozila različitih performansa koje možete naoružati do zuba svime i svačim. Krljanje sa banditima po pustari pruža tonu zabave, ali pored toga ima i svoju praktičnu primenu u vidu kinte i sertifikata koje dobijate za svako uništeno vozilo. Njima plaćate nove, bolje delove, a kad skupite određeni broj stičete pravo da učestvujete u organizovanim trkama. Plasiranje među prva tri obezbeđuje dodatne poene kojima otključavate više rangove takmičenja. Dobro osmišljen i još bolje realizovan koncept igre unutar igre. Sa druge strane, „open world“ treba prilično labavo shvatiti jer je kretanje u mnogome ograničeno za naslov koji se tako fura.

   E, sad da pređemo na negativne aspekte gameplaya kojih nema mnogo, ali meni kao pripadniku stare garde izuzetno idu na reproduktivne organe.  Novi naraštaj igrača mahom ne trpi ni nagoveštaj poraza pa smrt u video igrama postaje tabu sa svakim novim naslovom koji pretenduje da bude komercijalni hit. Filozofija „svi su pobednici“ za posledicu ima suviše laku igru koja, ma koliko dinamična i zabavna bila, ne pruža pravi izazov. Nisam ni za ekstrem „pogibija=marš na početak nivoa/igre“, ali kroz RAGE sam se prošetao bez izgubljenog života na nightmare nivou težine. Kako da igrač testira i usavršava sopstvene kvalitete kad ne može da oseti progresiju jer je kurtoazijom programera u startu darovan maltene god modom. Iz sveg gore navedenog proizilazi moja druga velika zamerka - advanced municija za štoljpi i shotgun jebe mater svima što, uz izuzetak snajpera, ostalo, navodno naprednije i jače, oružje čini potpuno bespotrebnim. Kad je već tako trebali su samo njih da nam daju, a ne da dobijem jebeni BFG iz kojeg nisam opalio ni jednom jer nije bilo potrebe.  

  Najveće razočarenje su nedostatak finalnog bossfighta i neviđeno jadan kraj. Taman kad naš junak napravi neverovatno sranje vladajućim autoritetima i dođe do momenta koji bi trebalo da označava početak konačnog, epskog rokanja igra se neočekivano naglo završava. Skaradno kratki cutscene praćen odjavnom špicom tendenciozno oglašava da smo zapravo stigli samo do kraja prvog dela, prelomne tačke u većoj priči i da počnemo pripreme za već isplanirani nastavak. BULLSHIT!!! Nakon svih kontroverzi vezanih za RAGE baš me zanima da li će se plan izdavača i developera ostvariti. Donekle mi se sviđa ideja da se protagonista ni u jednom momentu ne susretne sa glavnim negativcem o kome konstantno kenjaju gotovo svi NPC-ovi. Maltene slučajno uništenje Hi-Tech ultra-militantne imperije od strane random šabana koji samo zahvaljujući svom bland liku uspeva da se utopi u masu i izbegne radare poseduje karakterističnu crnohumohnu crtu zbog koje smo uvek voleli id Software.  

   RAGE uopšte nije loša igra. Naprotiv. Šta više, u pitanju je vrlo dobro izdanje, ali je evidentan neiskorišćen potencijal. Tradicionalno za igre id Software-a, replay vrednost je visoka, mada, ironija leži u činjenici da će joj retko ko ikada ponovo posvetiti vreme. Fanovi čistokrvnih pucačina imaju Bulletstorm, ljubitelji FPS-RPG-open world post-apokaliptičnih avantura Border Lands i Fallout: New Vegas, agresivni „vozači“ Twisted Metal i Burnout serijale pa se postavlja pitanje zašto igrati papazjaniju koja zadovoljava samo do izvesne mere?

De si, rode!

Grafika: 9
Zvuk: 9
Atmosfera: 8
Balans: 8

Ukupna ocena: 7.5


Frank Horrigan