Odyssey

Godina: 1995

Izdavač: Audiogenic

Žanr: Plaformska avantura

Platforma: Amiga
  

Ti mene strelom, ja tebe mačem.

   

  Odyssey je igra za koju nisam načisto da li i u kolikoj meri je povezana sa čuvenim Homerovim epom. Na momente se čini da igra jeste parafraza epa, a na momente se čini da je neko samo želeo da iskoristi univerzalni termin da bi se opisalo dugo putešestvije glavnog junaka u igri. A to putešestvije je zaista ogromno.

  U ulozi ste mladog ratnika-čarobnjaka-avanturiste koji mora da obiđe sedam velikih ostrva, pokupi sve što mu treba odande i obračuna se sa nestašnim kraljem koji se nalazi na centralnom ostrvu. Na početku imate nelinearni izbor od tri ostrva(koja su prikazani na lepo dizajniranoj mapi), a drugim ostrvima pristup je moguć kada nabavite određeni kristal na prethodnom ostrvu. Sama igra deluje kao platforma, naš mladić mršave građe vitla svojim mačem i skakuće okolo. A neprijatelji su malo neobičnije sorte za igru ovakvog tipa. Iako ćete se susreti i sa ljudskim protivnicima u vidu nervoznih mačevaoca(sa sabljama većim od njih) ili strelaca koji sa visine ispaljuju strelice na vas, poseban utisak će ostaviti mali kameni ljudi koji se pretvaraju u kamenje i konstantno viču "uga!" što je nekako čudno. Obilaženjem ovih(najverovatnije mediteranskih) ostrva naićete i na drvo sa kojeg rastu jabuke koje vam daju energiju ali i sa kojeg rastu mali zeleni ljudi koji vam neće naškoditi kada padnu sa drveta i počnu da se švrćkaju(!?). Ostrva su zaista velika i ima mnogo prostora za lutanje, moraćete dobro da se pomučite oko gotovo nepreglednog seta poluga, platforma i zamki koje je potrebno zaobići kako bi se pokupio neki neophodan predmet ili ključ koji otvara vrata za dalji progres i napredovanje. Iako je ovo daleko od klasične platforme, u igri ćete se dobrano naskakati i naizbegavati neprijatelja, čak i češće nego što ćete se latiti mača, koji je nekako slab i nema onu ubojitost koja vam je neophodna. Najlakše je obračunati se sa paucima koji mile po zidovima, a za kamene ljude je potrebno zaista mnogo udaraca jer se oni posle raspadaju po principu Ponga na još više sitnijih delova koje valja uništiti. Ono što je definišući momenat ove igre je mogućnost menjanja oblika u razne životinjice kao što su skakavac, mungos, bubica, orao i naravno neizbežni kamen(mislim da je neko od programera bolovao od kamenofilije) koji vam omogućavaju drugačije kretanje i mogućnost prolaska kroz uske prolaze, ili skok na veću platformu što ljudsko biće ne može. Ako se ikada dogurate do kraja, imate mali rusvaj po kraljevom dvorcu i slobodni ste uz animaciju ptice koja odlazi u letu.

  Grafika u igri je i simpatična i neobična. Interesantna je upotreba boja, iako ambijent često deluje repetativno i pomalo siromašno. Animacija sprajtova je odlična i dodatno doprinosi atmosferi. Zvuk u igri se svodi na uvodnu prosečnu melodiju i zvučne efekte koji su kao i grafika, ne posebno kvalitetni ali imaju nekog svog šarma i neće vam nijednom zasmetati. Atmosfera u igri je zaista dobra, ima nekog klasičarskog šmeka, povezanog sa fikcijom i namerno ostavljenom prazninom u priči što vam daje mašti na volju. Svi elementi ostrva su dobro prikazani i uklapaju se u zgodnu geografsku celinu. Balans je što se tiče kontrole lika dobar, ali težina igre je opterećena njenim kvantitetom. Zadaci u igri su solidne, ali ne i preterane težine, ali je zato neprestanost zagonetski i prepreka zamarajući. Treba zaista mnogo živaca da bi se napredovalo u ovoj igri.

  Ovo je jedna od onijih čudnijih igara kojima se vraćate i igrate ih a da niste načisto zašto. Ima dovoljno šmeka i izazova, ali i objektivnih manjkavosti koje će odvratiti prosečnog igrača. A možda sam samo latentni kamenofil...

 

Razgovor s kamenom.

 

Grafika: 7
Zvuk: 7
Atmosfera: 8
Balans: 6

Ukupna ocena: 7

Clyde