Limbo

Godina: 2010
Izdavač: Playdead
Žanr: Platformska/logička
Platforma: PC

Kolariću paučiću...

  

  U poslednje vreme platformski žanr se vraća na velika vrata. Jednostavno, ta forma pruža mnogo zabave i ostavlja programerima dovoljno prostora da se razigraju pa možda i sami zabave. Posle neverovatnog Super Meat Boy-a, underground gejmersku scenu dobrano je uzdrmao Limbo, platformska igra posebnog šarma, estetike i osećaja.

  Igra počinje bez ikakve priče, budite se u mračnoj šumi i samo po odnosu veličine glave i ostatka tela možete pretpostaviti da je reč o dečaku. Krećete se sa leva na desno i nemate nikakvo oružje, sve što imate je dosta mali skok i mogućnost da se u stilu Prince-a uhvatite za ivicu. Nigde nema nekih dodataka, niti neke priče, sve što vidite je surovi crno-beli ambijent i neka logika da idete dalje. Vremenom, nailazite na paukove, zamke za medvede, i neke male siluete ljude koji vam prave zvrčke. Sve to se da izbeći ako malo mućnete glavom, u igri ima mnogo poluga, zupčanika, kutija za postavljanje, liftova i prekidača. To jeste klasičan set predmeta za svaku iole logičku igru, ali ovde su zamke i zagonetke dobile posebnu dimenziju zbog konstantnog mraka u kome se nalazite i fenomenalne zlokobne atmosfere koja vas navodi da idete dalje. Ovo je klasičan dokaz one stare floskule "manje je više" koju su rabili neki krautrock muzičari 60-ih godina prošlog veka. Jednostavno, manjkom priče, Limbo nam je otvorio prostor da sami iskreiramo priču i ideju, i napravimo mesto među policama našeg mozga za ovog bezimenog dečaka. Odličan je prelaz u igri između divlje u urbanu sredinu, koja se kasnije pretvara u nešto što bi se moglo okarakterisati kao propali pogon neke fabrike. Poseban momenat koji će neke oduševiti, a neke i iznervirati, su nekakvi crvići koji vam sisaju mozak sa plafona, tada možete samo da kontrolišete skok i ništa više što zahteva dodatno ulaganje veštine. Naravno da progredija i težina igre rastu, ali nijena zagonetka nije umobolno teška, Uz malo veštine i dobrih refleksa sve se da preći. Igra ima neobično zanimliv kraj, koj je u maniru cele igre. Minimalistički a opet tako privlačan.

  Grafika u igri je odlična, odavno neko sa dve boje i nijansama sive nije postigao nešto tako jako i efektno, prosto ćete se zalepiti za ekran. Zvuci u igri su takođe viša klasa, lede krv u žilama i doprinose neverovatnoj atmosferi koju igra poseduje. Balans je takođe visokokvalitetan, na internetu ima žalbi kako je igra prekratka ali pretpostavljam da od toga boluju igrači mlađe generacije koji bez 360 sati gejmpleja neće ni da pogledaju igru. Limbo je jedno veoma holističko iskustvo kome kvantitet ne predstavlja polaznu osnovu za nadomeštaj kvaliteta. Kontrole u igri su odlične, iako naš lik ima ograničene mogućnosti, na svaku zadatu komandu reaguje spremno. O atmosferi sam već govorio, poput nekog starog evropskog animiranog horor filma je, postoji jaka komnponenta koja će vas konstantno terati da igrate do kraja.

  Limbo dokazuje da nade sa gejmerstvo ima. Limbo pokazuje da nade za umetnost ima. Limbo pokazuje da nade za čovečanstvo ima. Treba li da istaknem da je ovu igru napravilo svega nekoliko ljudi?

Grizi metak.

Grafika: 10
Zvuk: 9
Atmosfera: 10
Balans: 9

Ukupna ocena: 9.5

Clyde