Укупно приказа странице

четвртак, 6. октобар 2011.

Max Payne

Godina: 2001
Izdavač: Gathering Of Developers
Žanr: Pucačina iz trećeg lica
Platforma: PC


Nije Kijanu Rivs!
 
  Vraćanje svojevremeno velikim hitovima, naročito inovatorima, je uvek zanimljivo jer se tek sa određene distance pouzdano može reći koji su naslovi istinski, vanvremenski klasici, a koji svoju slavu duguju isključivo nekoj fori i periodu u kome su se pojavili. Hronos je surov sudija pa tako nekad izuzetno popularne naslove danas ne bi igrali ni za živu glavu dok drugima ni godine ni zastarela tehnologija nisu oduzele ni malo igrivosti i šarma. Naprotiv. „Max Payne“ spada u kategoriju retkih zverki koje su se pojavljivale u pravo vreme, pomerale granice, ispisivale nova pravila i redefinisale žanrove i gejming industriju generalno, a da pritom budu školski primeri vrhunskih igra.
  Nakon decenije od izlaska(i u komparaciji sa aktuelnim naslovima) ovaj brainchild finskih programera okupljenih pod firmom „Remedy“ je i dalje impresivan. Temeljno se radilo četiri godine, ništa nije prepušteno slučaju, a uložen trud, posvećenost i ljubav izbijaju iz svakog segmenta.
  Scenarista Sam Lake, ujedno i čovek koji pozajmljuje lik Max Payneu, je napisao fantastičnu neo-noar storiju baziranu oko jedne tako jednostavne stvari kao što je osveta. Mračno, cinično, oporo i inteligentno delo u najboljoj tradiciji hard-boiled krimi majstora poput Dashiell Hammetta, Raymonda Chandlera ili Mickeya Spillanea. Baratanje čuvenim žanrovskim klišeima je izvedeno tako dobro da je jednoj, u osnovi, hiljadu puta ispričanoj priči data nova dimenzija i svežina. Odluka da se za cutscenes umesto animacija mahom koriste paneli koji potsećaju na istrgnute stranice grafičke novele se može okarakterisati jedino kao genijalština. Dodatkom voice-overa cela stvar samo dobija na težini. Stilizacija je besprekorna, a naracija, njen tok i sveukupni voice acting spadaju među najbolje svih vremena. James McCaffrey nam je vokalno savršeno portretisao ogrubelog čoveka koji prolazi kroz pakao i zaista nema šta da izgubi.
  Zvučni efekti su autentični i ne mogu biti bolji. Ova činjenica je itekako značajna prilikom igranja jer svako oružje poseduje karakterističan zvuk tako da tačno može da se oceni šta od arsenala zlikovci poseduju. Glavna tema je izuzetna i verno oslikava atmosferu igre i stanje u kome se njen protagonista nalazi. Ostatak soundtracka predstavlja kombinaciju tema različitih žanrova koje su umešno, pametno iskorišćene i sklopljene u koherentnu celinu.  
  Engine MaxFX je odličan i ovo je jedna od igara gde su po prvi put korišćene fotorealistične teksture. Digitalizovani New York izgleda fantastično, ambijenti su bolesno detaljni, a okršaji, naročito sa bosevima, se odvijaju u impresino dizajniranim lokalitetima. Većina stvari trpi oštećenja i zaista je impresivno posmatrati ivericu, staklo i malter kako lete tokom puškaranja. Likovi, naročito Max, se kreću vrlo prirodno i animacija je dobra u onolikoj meri u kojoj je to tadašnja tehnologija dozvoljavala. Isto važi za sveukupan izgled modela.
  Igra je podeljena u tri ogromna poglavlja sastavljenih od po nekoliko nivoa(redom - 9, 5 i 8). Nije tajna da su stilizovani akcioni spektakli Johna Wooa, a ne „Matrix“, predstavljali glavnu inspiraciju za koncept gameplaya koji je fantastično realizovan. Napetosti, dinamike i uzbuđenja ne manjka tako da ćete konstantno biti na „iglama“. Dolazićete u sukob sa različitim tipovima neprijatelja, od džankija i sitnih vaćaroša, preko mafijaških ajkula sve do vladinih agenata i elitnih komandosa. Prilagodljivi AI protivnika i sistem lokalizovanja pogodaka značajno doprinose celom iskustvu. U gameplay je implementiran (tada)novitet po imenu bullet time(trade mark ovog naslova) koji omogućava igračima da poput najvećih akcionih heroja u velikom stilu čiste ulice New Yorka od kriminalne gamadi. Iako vizuelno impresivan, BT ovde nije samo u svrsi kurčenja već ima praktičnu primenu kad stvari postanu čupave i zaista morate posedovati osećaj kada ga treba upotrebiti. Max Payne poseduje jedinstven kinematografski vibe, a da ni jednog momenta ne zalazi na teritoriju interaktivnog filma.
  Sve komponente su vrhunskog kvaliteta, a njihov savršeni međusobni odnos je ono što „Maxa Paynea“ stavlja u kategoriju „više od igre“. U jednom paketu smo dobili video igru, grafičku novelu i radio dramu, spoj na koji su se retki usuđivali, a koji je samo šačica znala pravilno realizovati.

I tebe ću da napunim olovom...


P.S.
Što se tiče abominacije u vidu holivudske travestije po imenu „Max Payne“:
Dragi rukovodioci studija,
Kad bazirate film na igri koja je poznata po savršenom scenariju nije baš pametno da pokušavate da napišete svoju „bržu, veću, bolju“ verziju.



Grafika: 10
Zvuk: 10
Atmosfera: 10
Balans: 10

Ukupna ocena: 10


Frank Horrigan

Нема коментара:

Постави коментар