Укупно приказа странице

недеља, 23. октобар 2011.

Iji

Godina: 2008
Izdavač: Daniel Remar
Žanr: Plaformska pucačina sa rpg elementima
Platforma: PC



Izvini, jel znaš koliko ima sati?


  Iji je jedra ralativno novija "mala" igra koja u sebi na vrlo kvalitetan način pravi spoj između platformske igre, pucačine i rpg-začina kao žanra, a sve je to odeveno u klasično japansko maga-anime ruho. Cela igra je jako mala po veličini, a napravio ju je samo jedan čovek.
  Na samom početku vas uvode u priču o ženi-kiborgu koja je jedina preživela bla-bla-bla i koja mora da spave planetu od invazije vanzemaljaca(ne, od invazije letećih svinja jbt). Kada krenete sa prvim nivoom, koji se odvija kao i mali tutorial, na prvi pogled bićete malo odvraćeni grafikom, ali ćete se vremenom opustiti i utonuti u svrt ove igre. Igrom se krećete u standardnom platformskom 2D maniru, a poseban fazon daje što u ovom futurističkom okruženju non stop preko interfona komunicirate sa vašim prijateljem koji vam daje razne hintove u igri. Iji je jedna zajebana ali poštena cura-kiborg, sa jakim osećajem za moral, i to klupko će se dobro rasplesti konverzacijama u toku igre. Ali ume i da se naljuti, i ako je budete dobro kontrolisali, napraviće dar-mar i pravi rusvaj vanzemaljcima napucavanjem i šutiranjem istih. U igri ima osam oružja, raspoređenih u dve grupe, komato i tassen(šta god to značilo, recimo da su tassen "ljudskija" oružja", a komato "vanzemaljskija" oružja). Takođe, na posebnim stanicama možete i kombinovati više oružja, u jedno superoružje čime povećavate njegovu ubojitost. Dok igrate igru, skupljate exp. poene i levelujete, ovde je jedna od najdubljih dimenzija igre jer u zavisnosti da li budžite snagu, sklonost ka tassen ili komato oružju ili sposobnost hakovanja šifara i vrata, zavisiće dobrano i vaš put. Odavno nisam video tako kvalitetnu implementaciju rpg elemenata u neku igru koja suštinski nije rpg. Sami neprijatelji su ti klasični Robotekoidni roboti u japanskom fazonu, neki od njih su laki a za neke od njih trebače vam pun arsenal. Moje omiljeno oružje je bacač raketa, jer je dovoljno jak a ne baca vas u stranu kad pucate. Usput kupite razne dodatke, poput exp. poena, healtha i naravno neizbežne municije. Ono što takođe igru izdvaja je priča koja vas postepeno sve više i više uvlači u priču i kasnije uviđate da su dijalozi ovde poprilično višeslojni za jednu "malu" video igru. Čik da vidim da Bethesda zaposli nekog ko zna ovakve dijaloge da napiše. U igri ima i tih sitnih a jako bitnih detalja, poput mini-igara sa krakovanjem kodova, ćak i cele mini-igre(neka floating platforma u vektorskom fazonu). U igri imate i nekoliko žilavih bosova(svaki sa svojom pričom) a finalni obračun posebno je epski.
  Grafika u igri je slaba i ispodprosečna, ovo je jedina stvar koja vas u početku može odvratiti od igre. Animacija je kvalitetna i vadi malo stvar, mada se čini da svim nacrtanim likovima fali malo privlačnosti. Muzika je odlična, to su moderne metal-rok teme sa kvalitetnim melodijama koje lepo pasuju u pozadini. Zvučni efekti su takođe sočni i hrskavi, dodatno doprinose ugođaju. Balans je zaista vrh vrhova. Odavno nisam igrao igru koja je tako dobro prokleto uklopila sve, nonstop ćete želeti da idete dalje i da napredujete, i akcija i priča i kvalitetne kontrole lika navode vas na to. Atmosfera je takođe veoma dobra, iako je ambijent poprilično jednoličan, unutar samih prostorija nalazi se dovoljno detalja koji će vas privući.
  Iji je poseban dragulj u svetu gejmersta, zaista odslikava onu američku "more than meets the eye". Jedna visokokvalitetna igra sa svim neophodnim elementima zabave, ali i dobre pucačine. Ponoviću samo, ovu igru je u celosti napravio jedan čovek, Daniel Remar. Mislite o tome.


Partizani i Nemci.





Grafika: 4
Zvuk: 9
Atmosfera: 9
Balans: 10

Ukupna ocena:
9

Clyde

Нема коментара:

Постави коментар