Aggressors Of Dark Kombat

Godina: 1994

Izdavač: ADK

Žanr: Borilačka

Platforma: Arkade

  

Družina od vješala.

  Da se ne lažemo, još od 1991. versus tabačine(pogotovo japanske) su esencijalno Street Fighter II sa drugačijim skinom. Osnovni koncept je uvek isti, a kvalitet finalnog proizvoda zavisi od umeća razvojnih timova da kreiraju osobene karakteristike, zanimljive likove i izbalansiraju celu stvar. U slučaju borilačkih igara zaista nije potrebno izmišljati „toplu vodu“ pa naslovi čiji gameplay odudara od šablona pretstavljaju pravu retkost. Aggressors Of Dark Kombat spada u malu grupu onih koji su pokušali nešto drugačiji pristup.

  Na prvi pogled AODK deluje kao još jedan SF klon zbog sličnog, kvalitetnog manga/anima dizajna i inspirisanosti akcionim B filmovima, ali se tu svaka sličnost završava. Primena izvođenja karakterističnog za beat 'em up naslove predstavlja zanimljivu odluku i prijatno iznenađenje. Kontrole su svedene na tri dugmeta(ruka, noga, skok), ali to ne znači da ne postoji pregršt raspoloživih udaraca. Omogućeno kretanje gore-dole-napred-nazad po pozadini drastično povećava manevarski prostor i u velikoj meri doprinosi kvalitetu samog gameplaya koji je operisan od buttonmashinga i zahteva šahovsko taktiziranje. Povremeno će neko od likova iz pozadine pred borce baciti motku, improvizovani buzdovan, ašov ili molotovljev koktel koji mogu iskoristiti kao argument tokom konstruktivne razmene mišljenja. Još jedna novina je nepostojanje rundi. Sve se svodi na jednu veliku, dugu tučnjavu. Fajteri poseduju ogroman health bar od četiri nivoa, a svaki zadati udarac regeneriše malo energije. Najzanimljiviji momenat je njihovo umaranje. Kako borba odmiče počinju da se znoje, ostaju bez daha i nakon pada sve teže ustaju. Inkorporiranje realnih elemenata je ovde savršeno izvedeno. „Magije“ tipa „Hadouken“ su potpuno odstranjene, a kao zamena za njih je ponuđen razorni Gan-Gan iliti Crazy Attack koji skida i do dva nivoa energije. Može se aktivirati čim se napuni skala u dnu ekrana. U 90% slučajeva ovo je instant kill potez koji dodatno tera igrače na oprez. Borci su odlično osmišljeni, nacrtani i animirani. Unikatni su kako vizuelno tako i po stilu borbe, snazi i izdržljivosti. Iako poseduju različite karakteristike, tokom sukoba se da primetiti prilično ujednačen odnos snaga. Prednosti i mane svakog od njih su sjajno izbalansirane tako da niko nije izrazito dominantan ili slab. Izuzetno visok AI protivnika uslovljava poznavanje njihovih stilova, osmišljavanje efektnih taktika i razvijanje vanserijskog tajminga. Dobar kontranapad je zlata vredan, a drndanje po komandama i bezumno srljanje ne vode nigde. Igra je dosta teška, ali ne i nefer.

  Zvučni efekti i soundtrack su jako dobri, a posebnu pohvalu zaslužuje voice acting jer likovi pričaju na jezicima zemalja iz kojih potiču.

  Duh vremena je sjajno reprezentovan u ovom naslovu. Dovoljno je samo baciti pogled na protagoniste i na osnovu njihovog izgleda jasno se može ukapirati šta je bilo IN u prvoj polovini devedesetih. Zanimljivo je i poigravanje sa naslovom. Inicijali naziva su istovetni sa inicijalima izdavača, a K umesto C u reči kombat je direktna posveta Mortal Kombatu.

  Za žanr netipičan gameplay je izdvojio AODK iz gomile vs naslova i tokom vremena obezbedio igri status kultnog klasika. Ostaje za žaljenje što je u svoje vreme ovo ostvarenje prošlo relativno nezapaženo.

Guz-geri.

Grafika: 8

Zvuk: 8

Atmosfera: 9

Balans: 8

Ukupna ocena: 8

Frank Horrigan