Godina: 1990
Izdavač: Fantasysoft
Žanr: Platformska avantura
Platforma: C-64
Izdavač: Fantasysoft
Žanr: Platformska avantura
Platforma: C-64
 |
| Programeri su tvrdili da oblačenje kauboja u lila nije imalo veze sa opijatima... |
Ima igara koje po spoljnim faktorima deluju kao da ih se treba kloniti iz prve, ili samo ih uključiti pa momentalno isključiti kako bi se umirila gejmerska savest. Kada igra nema nekog velikog izdavača, kada ima siromašne tehnikalije,a izađe u vreme kad se rade mnogo tehnički kvalitetnije igre za taj isti C-64, a uz to i nema nikakvu priči, kolike su šanse da vas da igra zabavi? Ako govorimo o igri Key Finders(drugi naziv Nebraska Joe), šanse su ogromne.
Igra pušta mašti na volju od samog starta, te će te se naći u okruženju bez priče koje se može jako široko shvatiti. U ulozi ste nekakvog lika sa kaubojskim šeširićem koji je obučen u ljubičast kombinezon, a treba da izvuče živu glavu iz nekakvog futurističkog lavirinta-rudnika. Okolo po zidinama vršljaju roboti, laseri, pauci, slepi miševi kao i vrata koja vas presuju, a vi treba da se iz sobe u sobu provučete tako što ćete skupiti svih pet ključeva koji polako otvaraju delove svake od četiri velike celine u igri. da bi ste na kraju otključali i finalnu, nenumerisanu ključaonicu. U prevodu čeka vas dosta vršljanja gore-dole-levo-desno, ima mnogo merdevina i padanja, a stvar vam olakšava pištolj koji usput nalazite i kojim možete uništiti veći deo neprijatelja. Po završetku svake veće deonice, ambijent se menja i oduzimaju vam se svih pet ključeva koje morate ponovo naći kako bi nastavili dalje. U međuvremenu, treba pokupiti i zaštitnu kacigu koja vam pomaže da prođete pored nervoznih lasera(pritiskom na space menjate aktivni predmet inventara). Igra nema ama baš nikakav zaplet i ponekad se da pitati šta naš lik traži ovde(što mu dođe kao paralela sa danas čuvenim igrom Limbo, baš kao i to bežanje od lasera. hmmm...), ali jedna od glavnih čari i jeste u tome što je ova igra zapravo samo srednje jak izazov za mozak i reflekse koji vas da zabaviti. Usput, tu i tamo možete pokupiti i paradajz koji vam daje energiju, a katakombe su plodno tle za paradajz, to bar svi znaju.
Grafika u igri je siromašna, ali ne i spektrumolika, vidi se da je reč o izvornoj Komodorovoj igri. Iako za to vreme predstavlja grafički slabo ostvarenje, ona je fukcionalna i uz dobru animaciju koju igra poseduje sve se jasno vidi, što je vrlo često i najbitnije. Zvuk je još i slabiji, bez ikakve muzike i par iritirajućih zvukova koji zvuče tako da ćete pomisliti da se vaš telefon sprema da zazvoni. Međutim, na polju atmosfere i balansa ova igra uveliko vadi stvar. Balans je možda i najčešća boljka Komodorovih igara, a baš ova igra se tu jako izvadila. Neverovatno je kako je sve u vašim rukama, kako su protivnici, set ključeva i vrata, pravilno ali ne i simetrično raspoređeni. Igra time prosto vuče dalje, i krivulja učenja tokom igranja je odlična. Atmosfera je na mestu, iako nema nekog ambijenta i priče, njena odlična ravnomernost u težini i simpatično-siromašno predstavljeni protagonista pružili su ovoj igri plus koji nisam očekivao.
Key Finders/Nebraska Joe je igra koju nikada nigde nećete naći na nekim listama najboljih ili bilo kakvih "naj" igara za Komodor, teško da će je se iko ikad i setiti. Ali pod amaterskom šminkom leži igra sa velikim srcem, i za svega par minuta igranja to se da uočiti. A za svakog ko voli pravo gejmersko iskustvo, to se propustiti jednostavno ne sme...
Igra pušta mašti na volju od samog starta, te će te se naći u okruženju bez priče koje se može jako široko shvatiti. U ulozi ste nekakvog lika sa kaubojskim šeširićem koji je obučen u ljubičast kombinezon, a treba da izvuče živu glavu iz nekakvog futurističkog lavirinta-rudnika. Okolo po zidinama vršljaju roboti, laseri, pauci, slepi miševi kao i vrata koja vas presuju, a vi treba da se iz sobe u sobu provučete tako što ćete skupiti svih pet ključeva koji polako otvaraju delove svake od četiri velike celine u igri. da bi ste na kraju otključali i finalnu, nenumerisanu ključaonicu. U prevodu čeka vas dosta vršljanja gore-dole-levo-desno, ima mnogo merdevina i padanja, a stvar vam olakšava pištolj koji usput nalazite i kojim možete uništiti veći deo neprijatelja. Po završetku svake veće deonice, ambijent se menja i oduzimaju vam se svih pet ključeva koje morate ponovo naći kako bi nastavili dalje. U međuvremenu, treba pokupiti i zaštitnu kacigu koja vam pomaže da prođete pored nervoznih lasera(pritiskom na space menjate aktivni predmet inventara). Igra nema ama baš nikakav zaplet i ponekad se da pitati šta naš lik traži ovde(što mu dođe kao paralela sa danas čuvenim igrom Limbo, baš kao i to bežanje od lasera. hmmm...), ali jedna od glavnih čari i jeste u tome što je ova igra zapravo samo srednje jak izazov za mozak i reflekse koji vas da zabaviti. Usput, tu i tamo možete pokupiti i paradajz koji vam daje energiju, a katakombe su plodno tle za paradajz, to bar svi znaju.
Grafika u igri je siromašna, ali ne i spektrumolika, vidi se da je reč o izvornoj Komodorovoj igri. Iako za to vreme predstavlja grafički slabo ostvarenje, ona je fukcionalna i uz dobru animaciju koju igra poseduje sve se jasno vidi, što je vrlo često i najbitnije. Zvuk je još i slabiji, bez ikakve muzike i par iritirajućih zvukova koji zvuče tako da ćete pomisliti da se vaš telefon sprema da zazvoni. Međutim, na polju atmosfere i balansa ova igra uveliko vadi stvar. Balans je možda i najčešća boljka Komodorovih igara, a baš ova igra se tu jako izvadila. Neverovatno je kako je sve u vašim rukama, kako su protivnici, set ključeva i vrata, pravilno ali ne i simetrično raspoređeni. Igra time prosto vuče dalje, i krivulja učenja tokom igranja je odlična. Atmosfera je na mestu, iako nema nekog ambijenta i priče, njena odlična ravnomernost u težini i simpatično-siromašno predstavljeni protagonista pružili su ovoj igri plus koji nisam očekivao.
Key Finders/Nebraska Joe je igra koju nikada nigde nećete naći na nekim listama najboljih ili bilo kakvih "naj" igara za Komodor, teško da će je se iko ikad i setiti. Ali pod amaterskom šminkom leži igra sa velikim srcem, i za svega par minuta igranja to se da uočiti. A za svakog ko voli pravo gejmersko iskustvo, to se propustiti jednostavno ne sme...
 |
| A sto metara niže je ključ br. 3. |
Grafika: 5
Zvuk: 3
Atmosfera: 7
Balans: 9
Ukupna ocena: 6.5
Clyde
Нема коментара:
Постави коментар