Godina: 2011
Izdavač: Flying Wild Hog
Žanr: FPS
Platforma: PC
Grafika: 10
Zvuk: 6
Atmosfera: 9
Balans: 9
Ukupna ocena: 7.5
Frank Horrigan
Izdavač: Flying Wild Hog
Žanr: FPS
Platforma: PC
 |
| Let freedom ring with a shotgun blast! |
Tužna je činjenica da veliku većinu populacije, samim tim i tržišta, sačinjavaju humanoidi bez trunke ukusa i kritičkog mišljenja pa tako mahom dobijamo prvenstveno njima namenjenu đubrad poput filmske franšize Transformers i Dragon Age 2. Mainstream filmovi sve više liče na video igre, a video igre na filmove i čak i kad poseduju kvalitet donekle gube svoju primarnu funkciju jer je došlo do zamene teza. Zahvalan sam na postojanju nezavisne programersko-izdavačke zajednice koja održava iskonski gejmerski duh jer je velika većina zaboravila da je ZABAVA suština video-igara. Zanimljiv gameplay je prva i osnovna stvar, a sve ostalo je nadogradnja. Baš me zanima da li je ikome iole normalnom danas Donkey Kong sranje zbog osmobitne grafike i nepostojanja priče van originalnog priručnika. Poštujući ovo kardinalno pravilo Fying Wild Hog(tim sačinjen od ljudi odgovornih za Painkiller, Witcher 2 i Bulletstorm) su svima pokazali srednjak, zanemarili trenutna pravila tržišta, izbacili jebeni multiplayer iz jednačine(HELL YEAH!!!), odjebali konzole i kreirali igru ekskluzivno za personalne računare.
Hard Reset se ni najmanje ne trudi da sakrije da crpi inspiraciju iz literarnih radova Philipa K. Dicka i Williama Gibsona(prvenstveno „Da li androidi sanjaju električne ovce?“ i „Johnny Mnemonic“). Nalazite se u ulozi majora Fletchera, branioca Bezoar City-a čiji je zadatak da neutrališe militantne robote koji su uspeli da se infiltriraju u ovu poslednju ljudsku naseobinu. Najveći klišei cyberpunk i akcionog žanra umešno prezentovani kroz stripovski stilizovane cutscenes formiraju mlaku priču koja je, ne donoseći ništa novo, tu tek da bi je bilo. Sadržaj nije loš, ali je toliko puta viđen u raznim ostvarenjima i medijima da ne pobuđuje skoro nikakav interes. Nemotivisani voice-acting odrađen sa pola gasa nije u stanju da zadrži pažnju igrača i šalje poruku da je glumcima na pameti bio samo iznos na čeku. Očigledno je da su i autori krajnje svesni ovoga te su omogućili skipovanje čim se učita nivo. Sa druge strane, za ovako dizajniranu igru nikakva priča nije ni potrebna. Najveći kvalitet Hard Reseta se ogleda u tome što ne pokušava da bude niša više od onoga što jeste, a to je bazični FPS čiji je osnovni i jedini cilj laka zabava.
Hard Reset je u pogledu gameplaya sve ono što je Duke Nukem Forever trebao biti. Ako je Bulletstorm upgrade originalnog koncepta FPS-a, onda je Hard Reset njegova kopija 1/1. Nema nikakve filozofije niti velikog taktiziranja. Treba preći od početka do kraja nivoa i upucati sve što mrda dok sakupljate health i municiju razbacane onaokolo. Kontrole su izuzetne, odličnog responzibiliteta i najbazičnije moguće. Arsenal se svodi na dva oružja, vatreno i električno, ali je omogućeno njihovo budženje tokom igre putem upgrade stanica koje su jako dobro raspoređene. Assault rifle koja se po potrebi transformiše u shotgun, RPG, bacač granata i nagaznih mina kao i plazma gun sličnih performansi predstavljaju interesantan koncept koji nije mnogo rabljen i eliminišu konstantnu zamenu oružja karakterističnu za poslednje godine. Dodatke ne morate birati hronološki, osim u par retkih slučajeva. Dobijate slobodu odabira isključivo naoružanja koje vam najviše leži. Robotski neprijatelji su žilavi, brojni, poprilično agilni, pametni i izazovni, ali njihova raznovrsnost nije jača strana ovog naslova. Dolaze u svega četiri osnovna modela koji prolaze kroz sitne modifikacije kako igra napreduje. Igrač ostaje željan novih protivnika, ali ne toliko da bi kvalitet ostvarenja ispaštao. Interakcija sa okolinom je odlično odrađena, mnogi(čitaj - gotovo svi) objekti su skloni eksploziji i u velikoj meri pomažu prilikom borbi. Za vreme sukoba konstantno nešto negde leti u vazduh što od Hard Reseta čini vlažni san Michaela Baya. Dinamika je vrh vrhova i kod nas starijih budi sećanje na dane kada smo po prvi put zaigrali DooM. Prazan hod ne postoji ni u tragovima, a kratko trajanje igre(oko četiri sata) pretstavlja pun pogodak. Izbegnut je neminovni pad u dosadu karakterističan za slično koncipirana ostvarenja koja ne znaju kad treba stati.
U neku ruku, Hard Reset je kreiran kako bi na igračku mapu sveta stavio novoosnovanu kompaniju/tim Flying Wild Hog i demonstrirao mogućnosti njihovog Road Hog Engine-a koji se u startu pokazao kao ozbiljna konkurencija Unreal 3 i Rage-u. Bezoar City je 90% replika Los Angelesa iz Blade Runnera u svom njegovom prljavom, visoko tehnološkom sjaju i on je zapravo glavni lik ovog ostvarenja. Konstantno je prisutan izuzetan osećaj prostora i istinske progresije kroz grad tako da ćete u pauzama između napucavanja zastajati da uživate u njegovom fantastičnom dizajnu. Zadovoljstvo koje pruža ova virtuelna turistička tura je ekvivalentno onom koje dobijate od odlično izbalansirane akcije. Svetlosni efekti su posebna priča. Van svake sumnje najbolje, najlepše i najrealističnije osvetljenje u nekoj video-igri do danas.
Koliko je vizuelni aspekt fascinantan, toliko je auditivni zaglavljen u mulj prosečnosti. Pomenuo sam mediokritetni voice-acting, a ni zvučni efekti nisu daleko od toga. Svi su adekvatni i na mestu, ali ništa više. Iako se ni soundtrack ne izdvaja naročito, teme su pametno komponovane i uklopljene u skladu sa ambijentom. Prilikom borbi muzika postaje filmski dramatična i njen povratak u normalu označava da je vaše imitiranje Ricka Deckarda i Kylea Reesea bilo uspešno.
Hard Reset ni u kom slučaju nije velika niti značajna igra, ali je izuzetno uzbudljivo, zabavno ostvarenje koje poseduje duh igara starijih od deceniju i po. Naslov kome ćete se rado vraćati kad poželite da se uz malo pucanja i destrukcije opustite na par sati.
Hard Reset se ni najmanje ne trudi da sakrije da crpi inspiraciju iz literarnih radova Philipa K. Dicka i Williama Gibsona(prvenstveno „Da li androidi sanjaju električne ovce?“ i „Johnny Mnemonic“). Nalazite se u ulozi majora Fletchera, branioca Bezoar City-a čiji je zadatak da neutrališe militantne robote koji su uspeli da se infiltriraju u ovu poslednju ljudsku naseobinu. Najveći klišei cyberpunk i akcionog žanra umešno prezentovani kroz stripovski stilizovane cutscenes formiraju mlaku priču koja je, ne donoseći ništa novo, tu tek da bi je bilo. Sadržaj nije loš, ali je toliko puta viđen u raznim ostvarenjima i medijima da ne pobuđuje skoro nikakav interes. Nemotivisani voice-acting odrađen sa pola gasa nije u stanju da zadrži pažnju igrača i šalje poruku da je glumcima na pameti bio samo iznos na čeku. Očigledno je da su i autori krajnje svesni ovoga te su omogućili skipovanje čim se učita nivo. Sa druge strane, za ovako dizajniranu igru nikakva priča nije ni potrebna. Najveći kvalitet Hard Reseta se ogleda u tome što ne pokušava da bude niša više od onoga što jeste, a to je bazični FPS čiji je osnovni i jedini cilj laka zabava.
Hard Reset je u pogledu gameplaya sve ono što je Duke Nukem Forever trebao biti. Ako je Bulletstorm upgrade originalnog koncepta FPS-a, onda je Hard Reset njegova kopija 1/1. Nema nikakve filozofije niti velikog taktiziranja. Treba preći od početka do kraja nivoa i upucati sve što mrda dok sakupljate health i municiju razbacane onaokolo. Kontrole su izuzetne, odličnog responzibiliteta i najbazičnije moguće. Arsenal se svodi na dva oružja, vatreno i električno, ali je omogućeno njihovo budženje tokom igre putem upgrade stanica koje su jako dobro raspoređene. Assault rifle koja se po potrebi transformiše u shotgun, RPG, bacač granata i nagaznih mina kao i plazma gun sličnih performansi predstavljaju interesantan koncept koji nije mnogo rabljen i eliminišu konstantnu zamenu oružja karakterističnu za poslednje godine. Dodatke ne morate birati hronološki, osim u par retkih slučajeva. Dobijate slobodu odabira isključivo naoružanja koje vam najviše leži. Robotski neprijatelji su žilavi, brojni, poprilično agilni, pametni i izazovni, ali njihova raznovrsnost nije jača strana ovog naslova. Dolaze u svega četiri osnovna modela koji prolaze kroz sitne modifikacije kako igra napreduje. Igrač ostaje željan novih protivnika, ali ne toliko da bi kvalitet ostvarenja ispaštao. Interakcija sa okolinom je odlično odrađena, mnogi(čitaj - gotovo svi) objekti su skloni eksploziji i u velikoj meri pomažu prilikom borbi. Za vreme sukoba konstantno nešto negde leti u vazduh što od Hard Reseta čini vlažni san Michaela Baya. Dinamika je vrh vrhova i kod nas starijih budi sećanje na dane kada smo po prvi put zaigrali DooM. Prazan hod ne postoji ni u tragovima, a kratko trajanje igre(oko četiri sata) pretstavlja pun pogodak. Izbegnut je neminovni pad u dosadu karakterističan za slično koncipirana ostvarenja koja ne znaju kad treba stati.
U neku ruku, Hard Reset je kreiran kako bi na igračku mapu sveta stavio novoosnovanu kompaniju/tim Flying Wild Hog i demonstrirao mogućnosti njihovog Road Hog Engine-a koji se u startu pokazao kao ozbiljna konkurencija Unreal 3 i Rage-u. Bezoar City je 90% replika Los Angelesa iz Blade Runnera u svom njegovom prljavom, visoko tehnološkom sjaju i on je zapravo glavni lik ovog ostvarenja. Konstantno je prisutan izuzetan osećaj prostora i istinske progresije kroz grad tako da ćete u pauzama između napucavanja zastajati da uživate u njegovom fantastičnom dizajnu. Zadovoljstvo koje pruža ova virtuelna turistička tura je ekvivalentno onom koje dobijate od odlično izbalansirane akcije. Svetlosni efekti su posebna priča. Van svake sumnje najbolje, najlepše i najrealističnije osvetljenje u nekoj video-igri do danas.
Koliko je vizuelni aspekt fascinantan, toliko je auditivni zaglavljen u mulj prosečnosti. Pomenuo sam mediokritetni voice-acting, a ni zvučni efekti nisu daleko od toga. Svi su adekvatni i na mestu, ali ništa više. Iako se ni soundtrack ne izdvaja naročito, teme su pametno komponovane i uklopljene u skladu sa ambijentom. Prilikom borbi muzika postaje filmski dramatična i njen povratak u normalu označava da je vaše imitiranje Ricka Deckarda i Kylea Reesea bilo uspešno.
Hard Reset ni u kom slučaju nije velika niti značajna igra, ali je izuzetno uzbudljivo, zabavno ostvarenje koje poseduje duh igara starijih od deceniju i po. Naslov kome ćete se rado vraćati kad poželite da se uz malo pucanja i destrukcije opustite na par sati.
 |
| A to je znači ono Teslino oružje o kom pričaju.. |
Grafika: 10
Zvuk: 6
Atmosfera: 9
Balans: 9
Ukupna ocena: 7.5
Frank Horrigan
Za opuštanje na par sati daleko je bolje izabrati Dead Space ili Resident Evil. Za mene je ovo još jedna "smor" pucačina.
ОдговориИзбриши