Super Dragon Slayer

Godina: 1988
Izdavač: Codemasters
Žanr: Platformska Avantura
Platforma: C-64

Žuti gušteri lete u nebo...

   

  U zadnje vreme volim da radim igre sa Komodora koje pripadaju kategoriji onih čudnih, neshvaćenih ostvarenja koje nikada ni blizu bile nisu da postanu klasici, ali koje su imale ono nešto što bi me teralo na to da ih ponekad uključim. U doba vrhunca popularnosti ovog kompjutera, 1988. izlazi Super Dragon Slayer, igra koja vrlo lako upada u ovu kategoriju što dodatno doprinosi stereotipu da osim Super Maria, nijedna igra koja ima reč "super" u sebi nije zapravo super.

  Priča je najtipičnija moguća. Tamo neki zli zmaj otme lepu curu a na hrabrom čarobnjaku(tj. vama) je da se probije kroz nekoliko nivoa i da je spase. No, koga briga za priču, bitno je da igranje počne. Igra izgleda kao skrolujuća akcija, sa leva na desno pičite pa sve do kraja nivoa. Naš lik iako predstavljen kao čarobnjak, zapravo ima nešto kaubojsko u sebi. Mogao bih se zakleti da je ovaj lik ostao kao neki otpadak iz propale vestern igre pa su ga ovde munuli, jednostavno njegova animacija hoda, noge pa čak i šešir odaju kaubojsku krv, što je pomalo bizarno. Ambijent je onako epsko-srednjevekovni, na prvom nivou se šećkate šumicom do zamka, na drugom ste u kao nekom selu itd. No navale neprijatelja predstavljaju glavni izazov u igri, i uglavnom su to neki "stock" neprijatelji, izvučeni iz kojekakvih arhiva sprajtova, mada se deo njih zapravo fino uklapa u igru. Tu su mali gusteri, meduzine glave, boce sa napitcima koje jurišaju na vas(!), oči sto pucaju na vas, i neka nadrogirana zmajomačka što lebdi u mestu i ispaljuje zrake. Posebno se čuvajte velikog žutog guštera što mili na vas, jednom ako vas pipne ode vam sva energija. Ima neke draži u igrama u kojima ne znate tačno protiv čega se borite pa možete prepustiti mašti na volju. Pošto ste vi čarobnjak, u igri imate na raspolaganju nekoliko čini i magija koje olakšavaju igru(aktivirate ih brojevima 1-3, kasnije 1-5 na tastaturi). Tu su bombe, štitovi, razni vidovi udaraca i posebno interesantna magija koja vas pretvara u žabu kako bi ste mogli da skakućete unapred. O čudnosti ove igre dovoljno govori činjenica da je ovo zapravo najkorisnija magija od svih, jer je skakanje u ovoj igri rešeno na neobično težak i loš način. Naime, možete skakati samo uvis, ali ne i unapred, što znači da ste osuđeni da propadnete kroz brojne rupe i završite svoju partiju pre vremena, ako ne uspete da se ispentrate na neku uzvišicu pred rupu i tako lepo izlebdide iznad nje dok padate, što je poprilično uvrnuto. I ostatak kontrola nije najobičnije rešen, samo saginjanje i pucanje magija koliko-toliko održavaju volju vaših prstića ali stiče se utisak kao da naš protagonista i svi neprijatelji "lebde" u nekoj nepostojećoj ravni koja ne zavisi o glavnoj ravni u kojoj se ambijent skroluje. Ovako neobična iskustva koja nisu zapravo kvalitetna rešenja ponekad vas teraju da uključite "samo da vidite" tu igru, a onda zateknete sebe kako je igrate već dva sata. U tome je tajna ove igre, može da se igra dovoljno dugo jer jednostavno arkadni momenat može da prođe, uprkos svim bizarnostima.

  Grafika u igri je kockasta i prosečna, ali za pohvalu je gladak skrol i dobra animacija sprajtova. Ambijent u pozadini je solidno prikazan i ima ga podosta jer su nivoi dugački, mada se primećuje malo siromaštvo boja. Zvuk je onako umobolno prosečan, glavna muzička linija u uvodu nije loša, al nije ni dobra. Zvučni efekti su kao iz neke druge Codemastersove igre, mada par efekata fino pasuje onako "magijskom" ambijentu. Balans u igri je teško oceniti, igra jeste teška i pati od brojnih gafova, ali se da naučiti i uz puno truda može se preći, nigde težina i neusklađenost ne dostiže "nehumanu" kategoriju. Atmosfera u igri je zapravo dobra, iako je naš lik neuverljiv kao kaub...pardon, čarobnjak, ambijent i raznovrsnost neprijatelja doprinose ok osećaju u igri.

  Super Dragon Slayer je za mene predstavljao jednu od većih zagonetki u svetu starih igara, igru koju je jako teško oceniti i opisati. Da li je vredna truda, živaca i vremena, ne znam. Ako ste "casual" gamer nemojte je uključiti nikad, a ako ste retrofreak možda bi i mogla biti interesantno iskustvo. Procenite sami.

  

So I pulled my gun...

Grafika: 6
Zvuk: 5
Atmosfera: 7
Balans: 5

Ukupna ocena: 5

Clyde