The Rocketeer

Godina: 1991

Izdavač: Bandai

Žanr: Akciona platforma

Platforma: NES

  

Nije Olovni Vojnik!

   

  Ilustrator Dave Stevens je 1982. kreirao stripskog junaka Rocketeer-a kao omaž pulp literaturi i filmskim matine serijalima 1930-ih. Unikatnost njegovog nostalgičnog remek-dela se ogleda u tome što po svim aspektima odaje utisak da je zaista nastalo u periodu u kome se radnja priče odvija. Vizuelni ugođaj i narativ besprekorno dočaravaju pop-kulturu i svet kakav je bio godinu dana pred početak Drugog Svetskog Rata. Došljak sa Kriptona nije još objavio svoje prisustvo te je ideal heroja koji leti „brže od ispaljenog metka“ bio oličen u običnom pilotu sa jet-packom na leđima i glupavom art-deco kacigom na glavi. Šarm Cliff Secorda leži u činjenici da je jedan od nas, prosečan mladić sa svakodnevnim životnim problemima, nesavršeno ljudsko biće koje je ipak sposobno da prevaziđe sopstvena ograničenja i (uz malu pomoć nauke) ostvari junačke poduhvate.     

  Početkom devedesetih je delovalo da pulp senzibilitet tridesetih ima svoj revival. Tim Burton je izazvao revoluciju kombinujući u „Batman“-u art-deco sa svojim gotskim vizijama utrvši put Warren Beatty-u koji je sa  „Dick Tracy“-em isterao petparačku formulu do maksimuma i namlatio gomilu para. Studio „Disney“ je takođe želeo da profitira od novostečenog hype-a te su odobrili adaptaciju Stevensovog dela koje je predstavljalo idealan materijal u ovakvoj postavci stvari. Tako je nastao „The Rocketeer“ jedan od onih predivnih, neshvaćenih filmova koji su se pojavili na pogrešnom mestu (i pogotovo) u pogrešno vreme. Univerzalno hvaljen od kritike i malobrojne publike koja je shvatila koncept i kontekst, ni u ludilu nije mogao da se takmiči sa Kostnerovim „Robin Hud“-om i Kameronovim „Terminatorom 2“ koji su rasturili blagajne te godine. Osnovni razlog za katastrofalnu prođu je činjenica da baja bez supermoći koji leti više nije privlačan masama, naročito ako mu je konkurencija gotovo neuništivi, zajebani kiborg-bajker sa likom Švarcenegera koji se pali na G'N'R. U poređenju sa njim u očima publike Cliff deluje prilično jadno, a nije pomoglo ni to što je zbog imena odgovornog studija većina mislila da je u pitanju još jedno dečje sranje sa gomilom užasnih songova. „Disney“ se potrudio maksimalno, ali uzaludno, prilikom promotivne kampanje te smo tako dobili i video-igru koja je trebala da upozna publiku sa likom i animira klince da pogledaju film.  

  Po objavljivanju „The Rocketeer“ je stekao nezahvalnu etiketu najgore igre rađene po nekom filmu za tu godinu. O.K., stvari nisu idealne, ali ostavimo ostrašćenost po strani i dajmo malo objektivnosti. Kao prvo, radnja filma je doslovce ispraćena u cutscenes-ima i u većem delu igre što je u startu veliki plus. Grafika je apsolutni prosek i detalji su minimalni, ali ipak u svakom momentu znate gde i na kojoj lokaciji se nalazite. Sprajtovi su sitni što nije neki veći problem, čak se dobija na preglednosti. Animacija je pomalo choppy mada ne toliko da bi kvarila igru. Rocketeer je lepo dizajniran, ali su zato neprijatelji esencijalno jedan isti lik koji je ukrao Teslinu mašinu za kloniranje od Wolverina. Razlikuju se samo po boji odeće. Zvuk je pristojan i generičan. Glavna muzička tema je zanimljiva i brzo ulazi u uho, šteta što se sa njom susrećemo samo tokom title screena i prilikom cutscenesa. Melodija koja vas prati tokom gameplaya nije loša, ali ćete popizdeti posle nekog vremena jer se konstantno ponavlja. Kontrola lika (najbitnija stvar u svakoj video-igri) je vrlo dobra, skrol gladak, a responzibilitet besprekoran. Potreban je period adaptacije prilikom korišćenja jet-pack-a, ali taj detalj samo doprinosi autentičnosti i izazovu. Inicijalno, inercija ume da nervira međutim, navikavanje je brzo i lako tako da veći problem kod upravljanja ne postoji. Bazični neprijatelji se mogu podeliti u tri grupe. Nenaoružani u stilu kamikaza bezglavo jurišaju na našeg junaka, naoružani su zauzeli busiju i ne pada im na pamet da se maknu iz šteka dok likovi sa jet-pack-ovima predstavljaju uporne vazdušne dosade koje vas ganjaju po ekranu. Najveća mana je bezobrazno re-spawnovanje protivnika (naročito „jurišnika“) tako da na pojedinim mestima treba dobro razmisliti kuda krenuti kako se ne bi krljali iznova sa istim likovima. Dobra strana je da nema vremenskog ograničenja pa opušteno i bez grča možete osmisliti taktiku za prelazak čupavih deonica. Pored dobrog, starog desnog krošea Rocketeer, neočekivano, raspolaže pozamašnim arsenalom. Svako oružje ima praktičnu primenu i međusobno se razlikuju po dometu, jačini i broju municije koju troše. Borbe sa bosevima su uglavnom dobro izbalansirane. Ukoliko se prati patern nema problema, ali jedan zajeb u ritmu može glavnog junaka koštati života. „Bandai“ je izvukao pouku iz iskustva sa njihovim predhodnim NES čedom „Dick Tracy“-em te je ovaj put pored uobičajenih passworda inkorporirao continue opciju. Prilikom nastavljanja krećete od početka nivoa što smara, ali je i dalje bolje nego da se počinje iznova i iznova od prve jebene misije u nadi da će se neka viša sila smilovati i dozvoliti vam perfect run.

  Igra nije ništa posebno, ali nije ni đubre kakvim je većina prikazuje. U pitanju je siroto, manjkavo, na momente dosadnjikavo ostvarenje koje ipak poseduje duh svog izvornika i pruža solidnu zabavu. Iz današnje perspektive predstavlja tipičan akcioni platformer koji budi nostalgiju i vraća nas u vreme kada nam je jedina briga bila čega ćemo da se igramo. Suština „The Rocketeera“ je i onako oduvek bila u tome.  

  

Za dizajn pozadine pobrinuo se tim iz Kazahstana...

   

Grafika: 5

Zvuk: 6

Atmosfera: 8

Balans: 7

Ukupna ocena: 5.5

Frank Horrigan