Legend Of Sinbad

Godina: 1986

Izdavač: Superior Software

Žanr: Sve i svašta

Platforma: C-64

  

E da mi je samo malo hašiša...

   

  Sinbad je čuveni moreplovac iz brojnih arapskih mitova, bajki i legendi. Očigledno da je ostavio i dovoljno jak utisak na "zapadni svet", te su vremenom počeli da niču i filmovi, crtaći, stripovi i ostala ostvarenja sa njim u glavnoj ulozi. Ja se sećam onog crtanog filma sa Popajem gde ga glumi Badža i gde se sve svodilo na plemlaćimanje malo zakrupnjalog "Sinbada" i mučenja životinja. No dobro, svako svoje pravo na slobodno tumačenje neke bajke ima. A takvo tumačenje nam je Superior Software te daleke 1986. i dao u obliku video-igre.

  Priča je standardna za arapski svet. Sinbada, hrabrog moreplovca, zli Sultan (nije Bin Laden) baci u njegovu podzemnu tamnicu usred pustinje(zato što mu je lakše da ga do kraja života gaji u pustinji, donosi mu hranu i vodu svakodnevno i prelazi stotine kilometara, umesto da mu je odrubio glavu na nekom trgu i završio stvar). Na Sinbadu je da pobegne iz tamnice, mazne kamile, žene i blago(zapravo to je pleonazam, žene SU blago), i "oslobodi arapski narod jarma i diktature zlog Sultana, u ime arapske demokratije". Pretpostavljam da će ukradeno blago podeliti siromašnima...khm, da...I upravo u tamnici igra i počinje, tj. prvi od četiri potpuno različita nivoa po izvođenju. Na prvi pogled, pomislićete da se neko sa vama zavitlava i da je ovo retardirani rođeni brat fakin Boulderdasha, pošto naš protagonista liči najviše na fanatičnog skupljača dijamanata iz pomenute igre nego na nekog lepuškastog, preplanulog razbacanog mornara sa dimiskijom koja ledi krv u žilama. Ne, ovog pita vi bacate neke objekte koji bi mogli po komodorovskim standardima da prođu kao nekakve munje-bodeži, i to samo kad se kompjuteru ćefne, upotreba oružja na prvom nivou gotovo je potpuno beskorisna. Tu vas u katakombama tamnice jure zmije, besni psi i nekakvi Boulderdashovi baš kao što ste i vi, a vi SKUPLJATE DIJAMANTE (da, da...da ne pominjem treći put igru), sa ciljem da otključate prilaz ključevima koji omogućavaju beg. Reklo bi se dobra postavka. I jeste, da nije jednog malog detalja koji se zove VREME. Ne sećam se igre koja tako brutalno i nemilosrdno troši vreme, tako da bez trainera ne vredi ni pokušavati preći prvi nivo, bolesno je težak najviše zbog toga. Ako nekako i uspete da pređete ovaj neverovatno težak prvi nivo, čeka vas za nijansu lakši posao u drugom nivou koji me je malkice podsetio na Shaolins Road. Malo platformskog skakutanja i seckanja janjičara nikad nije bilo dosadno. Zatim se dajete u putešestvije po pustinji, gde se igra pretvara u klasičan first-person shooter kao Doom(dobro, ne baš kao Doom), gde branite vaše dragocene kamile od razne gamadi tako što ispaljujete nekakve sletleću kugle na njih. I onda dolazi zadnji deo anavture, naravno stereotipno jahanje letećeg ćilima, borba sa ogromnim ptičurinama iznad grada i konačni susret sa zlim Sultanom koji se pretvara u zmaja. Po njegovom pobeđivanju piše da je "narod Arabije sada slobodan". A ja bih rekao da je Arabija samo dobila novog tajkuna al nema veze.

  Tehničke karakteristike igre su, iako skromnijeg tipa, zapravo veoma dobro usklađene. Iako su likovi pogotovu u prvom nivou ružnjikavi, njihova animacija je dobra i glatka. Kretanje neprijatelja je po čuvenom Braunovom principu, tako da oni idu bez patterna ko muve bez glave i zapravo slučajno naleću na vas. Melodije u igri su dobre, ne posebno kvalitetnog kvaliteta semplova, ali adekvatno prenose bliskoistočnu atmosferu. Zvučni efekti su ispodprosečni mada piju vodu. Sama grafika postaje nešto lepša u kasnijim nivoima i Sinbad više liči na sebe. Kontrole u igri su diskutabilne, tu i tamo ćete zakočiti i neće vam se ostvariti komanda koju ste zadali. Zanimljivo je da igra ima password sistem, što je za ono vreme bio retkost.

  Legend Of Sinbad je lepo zamišljena igra koja je usled par ozbiljnih gafova u vezi težine igre propustio priliku da bude sada ono što fanatici retrogaminga zovu "kultni naslov". Ponovo se ponavlja stara boljka da su neke igre sa Komodora jednostavno previše teške, a u ovoj igri je još i gori slučaj jer usled nedostatka pravog Ai-a nije moguće ostvariti krivulju učenja. No, ako sebe smatrate opasnim gejmerom sa ludačkim refleksima, oprobajte se u ovom čudu, ako uspete da pređete prvi nivo imate šanse da postanete novi Sultan, čak i u ovom životu...
  

Dođi vamo, Kraljeviću Marko...

  

Grafika: 6

Zvuk: 6

Atmosfera: 8

Balans: 3

Ukupna ocena: 5

Clyde