Yogi & Friends iliti kako sam pokušavao da pokrenem svoj stari C-64

Godina: 1990

Izdavač: Hanna-Barbera

Žanr: Platformska/Avantura

Platforma: C-64

 

Ovde bi se bolje snašli Ivica i Marica...

   

  ...Izvukavši svoj stari Commodore sa tavana, odlučih da ga pokrenem da vidim da li uopšte radi. Nije tu mnogo ostalo od njega. Glavni komp (ono što sada zovu "kanta"), kasetofon u raspadnutom stanju, sa koga vise žice i rastavljeni zupčanici, neokrnjen ispravljač, i dva kvarna džojstika od koga se eventualno mogao napraviti jedan funkcionalan, pošto svakome fali po jedna opruga. Po nabavljanju kabla koji spaja C-64 sa TV-om u gradu Pančevu (što se ispostavilo kao pravi Quest, ozbiljniji od onih iz Dragon Agea 2), povezah ovo što mi je preostalo i videh da kompjuter savršeno radi! Koliko će se Dual-Coreova moći pohvaliti time za 17 godina, koliko je prošlo od mog zadnjeg uključivanja ovog čuda? Svi tasteri su radili, modul ispravno priljučen, kasetofon se registruje. Naaajs, naravno prvo što sam uradio je "10 Print "Velja je car"/20 Go to 10/run" samo da se podsetim kako je nekad i takva glupost moga da te zabavi. No sada se postavilo pitanje softvera, ispod mog kreveta čuči oko stotinak kasetica, sve sa muzikom, ali nekada davno bilo je tu i igara za Komodor, samo sam sve presnimio sa velikanima rok i metal scene devedesetih, jebala me "karijera" "rok muzičara", hihihi...no dadoh se u iscrpnu pretragu koja se sastojala u puštanju svake kasete na kasetofonu, pa ako negde naletim na čuveno krčanje (onako kako recimo zvuči Apex Twin kad je raspoložen) znači da ima nade! Posle jedno 50 kaseta, naiđoh na krčanje, eto igre, rekoh ja. Setio sam se te kasete, odličan komplet, bili su tu NARC, TNMT, Mighty Bomb Jack, Top Cat i Yogi & Friends. Sledeći korak je bilo stavljanje te nesrećne kasete u onaj krš od kasetofona i to je bio najveći poduhvat dana. Jednom rukom sam pridržavao vratanca kako kaseta unutra ne bi ispala, a drugom rukom sam pridržavao jedan otpali zupčanik kojim sam tako omogućavao kretanje motora kako mi kasetofon ne bi pojeo traku. Štelovanje glave sam obavio bukvalno sa šrafcigerom u ustima, mislim da sam dovoljno opisao zgodnost ove situacije. I kada sam nekako namestio te čuvene "dve linije", učitah nekako Yogi & Friends, JEDINU igru koja mi je preostala od svih nekadašnjih kaseta. Posle nekoliko pokušaja, uspeo sam da ne dobijem poruku "load error". Nisam mogao da verujem, izgledalo je da ću uspeti da odigram igru sa te već poluraspale kasete (otkinut joj je jedan deo, traka ispada iz tog dela). No, po pokretanju te jednostavne komande Run, malo treptanja po ekranu i ništa se ne dešava...mom razočarenju nije bilo kraja, ali me je ipak radovalo što još uvek imam funkcionalan kompjuter, samo da sredim taj prokleti kasetofon i ogrebem se od nekog nostalgičara za neku kasetu...

  I tako je Yogi & Friends zamalo popio laskavu titulu prve igre koja nije recenzirana putem emulatora, a bila je razmatrana još i pre ovog poduhvata za recenziranje. U pitanju je jedna od tri poznate igre o HB medvedu i možda najpsihodeličnija od svih. Ambijent u kome se igra odigrava je možda bliža bajci o Ivici i Marici, a ne čuvenom Jellystone parku, slatkiši su na sve strane. U ulozi ste naravno, Yogija koji mora da spase svoje drugare (u pitanju su likovi iz drugih Hanna-Barbera naslova) od nekakvog pohlepnog čudovišta. Posao u tome neće biti nimalo lak, krećete se po tom nekakvom bajkovitom ambijentu a svuda okolo su neprijatelji od kojih mnogi deluju onako "stock"(čitaj nemaju veze sa tematikom nego su izvučeni iz dupeta programera od ranije, poput kljizaljki koje se klizaju same od sebe!?). A te iste neprijatelje savladavate tako što bacate bombone na njih, koje su vam deficitarne i koje svugde skupljate po nivou. Ne padaju svi od tih bombona kao metkom pogođeni, tako da vam je zadato oružje dosta puta i potpuno beskorisno. Igra ima doista zanimljivih fora, nekada treba logički razmisliti, kako bi ste otvorili neki prolaz, ili otključali vrata koja vam omogućavaju dalji prolaz. U donjem delu ekrana vam je evidencija likova koje treba da oslobodite. Cela igra se odvija na jednom velikom nivou, a krećete se iz poluptičje perspektive po "sobama".

  Grafika u igri je prava "cartoonish" i odlično je urađena. Sa skromnom paletom boja, urađen je odličan posao, uz već ranije pomenuti psihodelik osećaj. Muzika u igri je dobra, doduše ima samo jedna melodija, a zvučni efekti odlični. Primetno je superglatko kretanje sprajtova, što je nekako karakteristično za igre radjene po HB likovima, i samim tim ugođaj igranja je veći. Igra je izazovna, teška, ali ima smisla i balans između mogućnosti i prepreka je sasvim pristojan. Kontrola lika je odlična, i po ovome je Yogi specifičan. Lik koji ima čak tri relevantne igre o sebi za C-64, a nijedna od tih igara nije potpuno sranje, svaka čast!

  Yogi & Friends se po kvalitetu stavlja negde na mesto između druge dve igre. Ima kvalitet originalnog Yogija, ali mu fali ta odlična atmosfera. Ima grafiku Yogi Escapea, ali nema taj arkadni momenat. U svakom slučaju predstavlja neobičan spoj estetike crtanog filma, sa elementima bajke, i klasične avanturističke igre gde je jednostavno cilj "ići dalje". Nadam se samo da ću o nekoj drugoj igri sa Komodora, jednoga dana, uspeti da uradim opis a da ne taknem WinVice!

 

A đe ga je onaj moj nesretnik Bobo....

  

Grafika: 8

Zvuk: 8

Atmosfera: 7

Balans: 7

Ukupna ocena: 7.5

P.S. Nekoliko sati posle objavljivanja ovog članka, igra je uspešno pokrenuta na Komodoru 64!

Clyde