Godina: 1989
Izdavač: Tynesoft
Žanr: Akciona avantura
Platforma: C-64
 |
| Kriptonit sam gi uvez`o iz Srbiju... |
Kako moćni padaju. Superman ima tu nesreću da od gomile postojećih igara baziranih na njegovim avanturama apsolutno ni jedna ne valja. Iako je i naslov o kome je ovde reč daleko od dobrog, do dana današnjeg predstavlja najbolji Supijev izlet u digitalni realm. Interesantan je zbog znalačkog korišćenja elemenata netipičnih za vreme u kome je nastao.
Na startu primećujemo cutscenese realizovane u formi stripa. Fin detalj koji potpuno odgovara tematici i daje prepoznatljiv ton celoj stvari. Zaplet i prateća priča su glupi kao kamen, u najboljoj tradiciji ranog silver age-a, svetlosnim godinama daleko od kvalitetnog akcionog SF-a kakav je revitalizovani serijal John Byrne-a po kojem igra nosi naziv. Supermenov zadatak je da, uz pomoć nekog stock character profesora, kroz šest misija otkrije uzrok ekstremnih elementarnih nepogoda na Zemlji koje prete „istini, pravdi i američkom načinu života“.
Najzanimljivija stvar kod ove igre je promena perspektive i načina izvođenja kod svakog nivoa. Retko viđen koncept koji daje širinu i raznovrsnost. U jednom proizvodu smo dobili pseudo-3d, pogled iz ptičje vizure i sidescroller. Grafika je za Commodorove standarde više nego pristojna, čak se može reći i odlična, sa adekvatnom cartoonish estetikom. Akcenat je stavljen na vizuelni deo tako da postoje cela tri zvučna efekta. Hvale vredno je korišćenje originalne Supermanove filmske teme koju, na žalost, možemo čuti samo tokom iščitavanja „stripa“. Obzirom da se ovo ostvarenje prostire na čak tri diskete moglo je to malo temeljnije.
Popizdećete od silnog učitavanja koje sledi posle svakog segmenta i lomi kičmu igri. Pozdravljam pionirski poduhvat korišćenja cutscenesa, ali zbog tehnoloških ograničenja konfiguracije tog vremena nisu bile u mogućnosti da isprate ovu ideju na pravi način. Iako pozitivno doprinose opštem utisku loadind time je zbog njih višestruko uvećan. Već nakon drugog nivoa konstantni prekidi i čekanje će toliko smoriti da interesovanje za nastavak avanture rapidno opada.
Gameplay uopšte nije loš osim u sidescrolling nivoima koji su užasno neizbalansirani. Kontrole su dobre, skrol gladak, a AI protivnika zadovoljavajuć. Ovo bi bila sasvim pristojna igra da problem nije suštinski cilj, skupljanje što više poena za određeni vremenski period, a ne prelaženje misija. Ukoliko samo želite da završite igru ne morate raditi ništa (bukvalno NIŠTA), dovoljno je sačekati istek vremena. Automatski se prelazi na sledeći nivo čime je gameplay totalno obesmišljen. Nikakve posledice ili ograničenja ne postoje. Znam da je Superman gotovo neuništiv, ali ovo je ridikulozno.
"Superman: The Man Of Steel“ je simpatično ostvarenje, ali ništa više od toga.
 |
| Kako ga ne mrzi da pomaže tim silnim ljudima... |
Grafika: 9
Zvuk: 6
Atmosfera: 8
Balans: 5
Ukupna ocena: 4
Frank Horrigan
Нема коментара:
Постави коментар