Renegade III: The Final Chapter

Godina: 1989

Izdavač: Imagine

Žanr: Tabačina

Platforma: C-64

Posle idem kod Freda i Barnija na kafu...

   

  I kao što sam pretpostavio, kada jedan film dobro prođe (ma i kada loše prođe), on neminovno dobija svoj nastavak...Ovaj put, usled nedostatka prave autentične priče rešiše da me stave u vremeplov kao da spašavam moju ribu kroz vreme, a i režiser je promenjen...

  Sve ovo deluje mnogo dalje on moje životne priče koju sam vam ispričao u prvom delu. Sada se u prvoj sceni kroz vremeplov vraćam u pećinsko doba, gde se namlaćujem sa hordom napaljenih pećinskih ljudi i dinosaurusa, zatim plovim malo do Starog Egipta, gde me jure mumije i anubiti, pa u srednji vek gde očigledno nisu želeli da piše „mnogo konja je stradalo tokom snimanja ovog filma“, pa vitezovi sa kojima se mlatim jašu daske sa glavama konja!?! Cela priča se završava u svemiru, gde posle tučnjave sa kiborzima i orbotima, shvatim da je moja cura zapravo sama sebe spasila i da mi sva ta makljaža nije ni bila potrebna. Ah ti treći delovi...

  Iako pričom i ideološki besmislen, za ovaj treći deo studio je iskeširao nešto više kinte po pitanju scenografije i propratnog orkestra. Pozadine svakog perioda su vrlo autentične, izgledaju skladno a dobro predstavljeni statisti lako upadaju u oči i uvek vidite šta rade. Muzika je jako dobra, možda i najveći hajlajt u celoj priči. Svaki period vredno i verno je oslikan zvukovnim zapisima, i vidi sa da ovaj put melodija nije napravljena samo zato što treba kao nešto da se čuje. Zvučni efekti su prosečni ali piju vodu. Što se same izvedbe i kretanja tiče, ovaj put nema zaštitnog znaka Renegade-a. Neprijatelji ne napadaju onako kurvinski iza leđa, nego im je neko isprao i ono malo mozga što su ranije imali, pa samo slepo jurišaju na vas. Samim tim eto treninga za mišice glavnog glumca, koji se za ovaj deo uozbiljio i ošišao. Kretanje je ovaj put bolje urađeno, ali najveća mana ovom ostvarenju predstavlja ta prokleta repetitivnost koja je krasila i dva prethodna dela. Zaista, da kroz TRI VIDEO IGRE (ok, više neću da se pretvaram da je to film, jer sam popizdeo!), ne ukapirate da bi moglo da se poradi malo na samoj radnji u toku nivoa i raznovrsnosti izazova...al dobro. Renegade je mediokritet mediokriteta, to smo do sada već svi shvatili...

  I tako, zaokružismo jednu trilogiju tabačina koja nikada nije imala mesto na nekom od pijedestala, ali je predstavljala dobar primer tranzicije jedne priče kroz delove, koja počinje kao klasična urbana legenda a završava se kao bizarna kempi SF priča. Uz hronične mane kao što su kontrole prvog dela, i repetitivnost nastavaka, Renegade trilogija predstavlja jako dobar arheološki artefakt o tome kako su nekada izgledale borilačke igre...

  

Preskočiti rupu bez dna...

 

Grafika: 8

Zvuk: 9

Atmosfera: 7

Balans: 5

Ukupna ocena: 5

Clyde