Terramex

Godina: 1987

Izdavač: Grandslam
Žanr: Platformska/Avantura
Platforma: C-64 

A jel ono Čupakabra ili gremlin?

  Neke video igre vam ostanu urezane u sećanje zbog vanserijske grafike, neke zbog predivne muzike, nege zbog lude akcije i zabave, a neke prosto jer su jebeno uvrnute. Upravo u tu retku grupu igara spadai Grandslamov Terramex za C-64.

  Radnja je manje-više jednostavna. U ulozi ste svetskog istraživača koji mora da pomogne nekom ludom naučniku koji ima za zadatak da uništi ogroman asteroid koji se približava Zemlji i preti da uništi ceo svet(što i nije tako ludo kad bolje razmislim). Na početku birate vašeg lika, i krećete u pohod po pejzažu koji izgleda kao da je na Arizonu već uveliko pao taj asteroid. Skakućete neobičnim skokom i već posle par koraka kobre vas ujedaju, ili vas saleću nekakvi leteći gremlini. Ok, brzo shvatate da ovo nije Mario i morate se oslanjati na prikupljanje i upotrebu raznolikih predmeta koji se nalaze širom jedinog ogromnog nivoa u igri. Tako se možete odmah vinuti nebu pod oblake i skakutati po istim ako upotrebite leteći usisivač(sic!), spustiti se sa istog ako upotrebite kišobran, a izbeći zmije ako im odsvirate nešto na flauti. Reklo bi se duhovito. I jeste na neki bizaran način. Međutim, ova igra zaista ima neki apokaliptični šmek. Uglavnom ćete tumarati progresijom upotrebe predmeta po raznim tunelima, izbegavati bizarno dizajnirane neprijatelje, i na kraju se obresti u naučnikovoj laboratoriji ako preživite. Korišćenje predmeta ima logike, ali tu je i specijalno „think“ dugme koje će vam pomoći za ono čuveno kad-gde-i-šta. Cela igra ima neku polupanu atmosferu, mada ne mogu reći da je loša. Terramex je jedna od onih umobolno teških igara gde se životi gube ko Murinjo Superklasike a koje igrate da sami ni ne znate zašto.

  Tehnikalije u igri su takođe netipične. Grafika i kretanje sprajtova su u suštini prosečni, ali neobična kombinacija jarkih i mirnih boja ima neku svoju priču. Muziku, koju je radio čuveni Ben Daglish, možemo uporediti recimo sa King Krimsonom, što govori dosta samo za sebe. Jedna velika, odlična i do zla boga psihodelična melodija vrlo lako ulazi u podsvest i može da učini da vam to bude jedini razlog za igranje ove igre(nešto poput Black Lamp). Kontrole u igri su podnošljive, ako se naviknete na neobične skokove, lako ćete se snaći sa upotrebom predmeta u inventaru.

  Ne znam da li ovu igru preporučiti ili ne. I dalje predstavlja jednu od većih enigmi u svetu starih igara. Ima onog implicitnog, nerečenog i nedorečenog što nije lako za definiciju. Ako ste ljubitelj nestandardizovanih platformi, obazno je probajte. U suprotnom, malo šta će vam biti jasno te se verovatno i nećete duže zadržati nad ovim naslovom...

  

Veštice jašu na metli a pustolovi na usisivaču...

   

Grafika: 6
Zvuk: 9
Atmosfera: 6
Balans: 4


Ukupna ocena: 6.5



Clyde