Street Fighter: The Movie

Godina: 1995
Izdavač: Capcom
Žanr: Borilačka
Platforma: Arkade

Po meni, ovo i nije neka patnja,,,

  Adaptiranje bilo kog materijala za drugi medij je uvek zahtevan posao. Svaki takav projekat zavisi od mnogo različitih, neretko teško spojivih faktora koje treba uskladiti kako bi tranzit bio iole uspešan. Posebno je čupavo kada su u pitanju legendarni i uticajni naslovi jer korporativni umovi uvek kreću sa stanovišta da fan baza guta sve pa poštovanje i razumevanje originalnog materijala, kao i ozbiljan trud, neretko izostaju. Tako dobijamo đubrad poput katastrofalno lošeg big budget holivudskog filma Street Fighter iz 1994. sa Jean-Claude Van Dammeom koji jedva da ima veze sa Street Fighter 2 i njegovim revizijama na kojima je baziran. Kasting belgijskog šibadžije, prema kome je Schwarzenegger profesor dikcije engleskog jezika, za ulogu rođenog, ultrapatriotski nastrojenog Amerikanca je najmanji problem u ovom pičvajzu. Akcione scene su loše, priča i dijalozi na nivou sitkoma užasni(ruku na srce, ni radnja igre nije baš „Zločin i kazna“), glumačka postava diskutabilna(izuzetak je savršen angažman Kylie Minogue kao Cammy White), ali vrhunac uvrede predstavlja potpuno izmenjena karakterizacija i motivacija likova. Da nije poprilično vernih kostima u 80% slučajeva bi bilo nejasno ko je na ekranu dok ga neko ne oslovi po imenu. Pičkasti Ryu i smeđokosi, kratko potšišani Ken kao pilićarske secikese? Chun-Li, Honda i Balrog kao novinarska ekipa? Dalshim naučnik? Vega ružni Meksikanac? Gomez Addams kao M.Bison? Holivude, JEBI SE! Kako kapitalizam nalaže da zlatnu žicu treba izeksploatisati maksimalno, neko od gramzivih skotina je u nameri da barem još jedanput obrne lovu došao na genijalnu ideju: kreirati video igru po filmu koji je adaptacija video igre. Tako je stvoren paradoks bez premca poznat kao Street Fighter: The Movie. Zašto bi iko sa koeficijentom inteligencije iznad broja cipela ikad igrao sranje igru rađenu po sranje filmu kad na raspolaganju već ima kvalitetno ostvarenje na kome je sve bazirano? Tržište jeste sačinjeno mahom od kretena, ali je ovim čak i njima uvređena inteligencija. 

  Igra je od svog zametka osuđena na propast, a loše odluke i katastrofalna egzekucija su je dodatno potkopale. 1995. Midwayev Mortal Kombat serijal je sa svoja (do tada)tri naslova dominirao žanrom borilačkih igara. Capcom je imao Street Fighter 2, ali bez pravog nastavka i novih ideja nije mogao da parira protivničkom taboru pa se našao u knockdownu. Poslednja stvar koju treba raditi ukoliko već imate prepoznatljiv brend jeste bezočno kopiranje konkurencije, a to je baš ono što je Capcom uradio. Obzirom na to da je u pitanju adaptacija filma odluka da se celokupna glumačka postava digitalizuje je logična jer obezbeđuje autentičnost, ali loša realizacija ove ideje za posledicu ima to da igra izgleda kao retardirana verzija Mortal Kombata I i u tome je možda najveća ironija. Naime, MK je prvenstveno baziran na filmu Bloodsport sa Jean-Claude Van Dammeom u glavnoj ulozi i originalno je on trebao da bude protagonista. Zvanična priča kaže da se dotični usrao da bi mu pojavljivanje u ekstremno nasilnom naslovu štetilo karijeri, ali ja ipak mislim da je u pitanju bio ego-trip. Iskreno, ko ne bi poželeo da, makar virtuelno, višestruko mlati, obezglavljuje i lomi kičmu Jean-Claude Van Dammeu? Nakon kraha inicijalnog koncepta Boon i Tobias su skrenuli projekat u „Bruce Lee – U zmajevom gnjezdu“ smeru i kreirali parodijskog lika Johnny Cagea, razmaženog holivudskog akcionog superstara koji se prijavljuje na turnir borilačkih veština kako bi dokazao da nije lažnjak. 

  Igračima su na raspolaganju svi likovi iz originalnog SF2 osim Dalshima i Blanke koje iz nekog razloga menjaju za film kreirani Guilov dečko Sawada i Bisonov hanchman Blade, dva nebitna i nepamtljiva tipa. Iz Super Street Fighter 2: The New Challengers nam dolazi vlasnica najlepše digitalne guze svih vremena Cammy White, a i Akuma se nekako prošvercovao iako se ne pojavljuje u ekranizaciji. 

  Zvuk je generalno loš, efekti malobrojni, a soundtrack se svodi na dve neviđeno dosadne teme. Voice acting je plač majke božje. Pogotovo patetično zvuče „amerikanski“ prevodi poteza. Svetlo u tamnom vilajetu tehnikalija su cutscenes poreklom direktno iz filma i kratkotrajne animacije tokom versus screena. Kopiranje Mortal Kombata je toliko vulgarno da mi se povraća (na jednom stageu u daljini vidimo zarobljenog Hondu i Cammy a'la Kano i Sonya u MK2), ali moram priznati da je dizajn pozadinskih ambijenata vrlo dobar, poprilično detaljan i uglavnom verno preuzet iz filma. Za arkadnu igru iz 1995. grafika je i suviše zrnasta(pikseli su posebno izraženi na modelima), a proces digitalizacije je polovično uspeo. Većina glumaca se potrudila da skine stav i trade mark pokrete likova koje pretstavljaju(umesto Guilea „zvezda“ Van Damme je oponašao Cagea tj. sebe), ali je  animacija prokleto užasna, seckava i neprirodna. Realnije su se pokretali likovi u prvim epizodama South Parka. Kad se na to dodaju katastrofalno krute kontrole proizvoljnog odziva i skoro potpuni nedostatak balansa dobijamo igru na samoj granici igrivosti. Kompjuter, naravno, nema nikakvih problema prilikom izvođenja. Udarci, čak i specijalke, ne oduzimaju previše energije, a protivnik na dangeru se ponaša poput pobesnelog Wolverina na ekstaziju i teže ga je savladati nego Raspućina. U zavisnosti od lika potrebno je 2 do 3 udarca. Uvedeni su ekskluzivni, moćni potezi čija pravovremena upotreba ukombinovana sa superspecijalkama gotovo 100% određuje pobednika(napomena, komp retko maši). Uprkos izrazitoj dominantnosti veštačke inteligencije igra se uz tešku muku i ciganisanje da preći sa razumnim brojem kredita. Ni odmeravanje snaga sa ortacima ne pruža uživanje pošto je Capcom ovom prilikom zabavu ostavio u drugom odelu. Karakteristične atmosfere jedva da ima i po tome je ovo Street Fighter naslov isto koliko i Kasumi Ninja.  

  Street Fighter:The Movie je jedno krajnje bespotrebno, tehnički loše, beskrvno, glupo i dosadno izdanje koje nikada nije ni trebalo ugledati svetlost dana. Izbegavati u širokom luku.

Ko su ova dvojica?

Grafika: 5
Zvuk: 3
Atmosfera: 5
Balans: 2

Ukupna ocena: 2


Frank Horrigan