Creatures II: Torture Trouble

Godina: 1992
Izdavač: Thalamus
Žanr: Platformska
Platforma: C-64
  

Kad vidiš natpis ACME, znaš da je nevolja...

  

  Prvi Creatures je bio fantastična igra, platforma od koje je zastajao dah. Sa nivoima dužim i od onih u Half-Life-u II, a da pritom nijednom nije dosađivala, mnoštvom forica, zanimljivim likovima i sopstvenom estetikom podigla je prečku jako visoko za tadašnje komodoraše. Retko ko je mogao da nadmaši tu prečku, osim samih programera. A dve godine kasnije, odlučili su se da izbace i nastavak, igru koja zadržava iste likove i fazon, ali se fokus malo promenio.

  Creatures II je igra koja se najviše oslanja na one "torture" nivoe iz prvog dela, gde ste po principu Rube Goldberg mašina(čitaj niza logičkih smicalica i poluga kao iz crtanih filmova o Peri Kojotu i Ptici Trkačici) oslobađali vaše prijatelje i članove familije iz čeljusti nervoznih Kreatura. I ovde ste u ulozi Klajda, simpatičnog stvorenjceta koje mu dođe nešto poput slepog miša sa građom medveda, koja mora da prođe 17 različitih nivoa raspoređenih na tri sveta/ostrva, kako bi pooslobađala svoje drugove i vratila mir i bla bla bla. Nivoi su raspoređeni tako da na svakom ostrvu imate dva torture nivoa, dva nivoa u kome spašavate drugare uz pomoć trambuline, nivo sa obračunom sa glavnim kreaturama na ostrvu, i skuba nivo gde transportujete drugare sa ostrva na ostrvo plivajući i roneći. Torture nivoi su sama srž igre, i vidi se poseban trud oko sitnih detalja koji su primenjeni ovde. Prosto svaki korak deluje kao iscrtan, i u svakom trenutku sve će zavisiti od vas. Tu i tamo moći ćete da pokupite neki napitak koji vam daje dodatno oružje koje ispaljujete(u prvom delu ste ovo kupovali kod neke plavuše koja kao da je zalutala u igru), a pritiskom na duže pucanje bljujete i vatru, što je jako bitno kada recimo treba da se upali fitilj od bombe i sl. Svi neprijatelji su jako zanimljivo osmišljeni, to su cartoonish sadisti svaki sa svojom animacijom i estetikom, a neki od njih imaju vrlo suptilna rešenja u vidu motornih testera i presa za presovanje živih bića(made by ACME). Za neke od zagonetki trebaće dosta mućkanja glavom, ali i dobrog tajminga i osećaja za naskok na određenu platformu. Ono što će vas zapanjiti tokom igranja je činjenica da ekran nije uokviren kao što je tipično za Komodorove igre, već da IZLAZI iz okvira i da se možete kretati(baš kao i vaši neprijatelji) po gonjim marginama ekrana, to je bio momenat od kog je zastao dah i mnogi su se pitali kako su braća Rowlands to izvodila. Sami nivoi sa spašavanjem trambulinom su jednostavniji i delimično podsećaju na one male "ručne" igrice iz osamdesetih. Treba odbacivanjem trambuline odbaciti drugara sa jedne platforme na drugu ili ode glava. Sami obračuni sa "kraljicama" su kreativno osmišljeni. Vi u dnu prostorije šutirate male kreature koje odlaze po raznim cevima koje se kasnije gore ispaljuju prema neprijatelju, dok vas on zasipa projektilima. Sami skuba nivoi, su otprilike slični onim vodenim nivoima u Mariu, samo što ovde vodite ponovo brigu o vašim nesposobnim i kilavim drugarima od kojih će vam se dovde dobrano podići pritisak. Sama igra ima nebrojeno skrivenih momenata i forica, poput čitavih platformskih bonus nivoa, koje otkrivate pomoću tajnih prolaza, ili najgenijalnijeg čit sistema za koji sam čuo. Na portu džojstika, navlažite palac i protrljajte, desiće se kratak spoj, pojavljuje se jedan drugi lik iz Thalamusovih igara, a vi dobijate beskonačno života.

  Sama grafika u igri je jebeno fenomenalna, kao neki crtani film je i izvlači ono nemoguće iz ove mašine. Animacija je superglatka, a sprajtovi su svi do reda dopadljivi i fantastično animirani. Jako precizno je usklađen taj balans između ambijenta i prostora za igru, što je retkost jer se često desi da programeri "preteraju" sa grafikom pa igra izgubi na igrivosti. Zvuk je vrh vrhova, gomila veselih melodijica odličnog kvaliteta, i tu i tamo pokoji, tek pokoji, ali odličan zvučni efekat. Atmosfera u igri je, pretpostavljate, vrhunska, mnoge današnje igre ne mogu da dostignu taj nivo. Sam balans je takođe odličan, svi elementi i odgovor na kontrole su izuzetno uklopljeni, igra ima svoju ozbiljnu težinu ali krivulja učenja je više nego adekvatno implementirana. Jedina zamerka bi mogla biti što su nivoi sa spašavanjem predugački i previše ih ima, de se na momente oseća monotonost. Bilo bi dobro da je ovo ubačena samo kao fora i ništa više.

  Creatures II je jedna od najboljih igara ikada za Komodor 64, i jedno od najzaokruženijih i najcelovitih ostvarenja svoga doba. I danas sjaj ove igre ne bledi, već predstavlja školski primer šta se sve moglo ako sa jednim kompjuterom ako ste master u programiranju. Pruža jako mnogo zabave, a tada je to bila osnovna funkcija video-igara. Ovo je jedan od najboljih nastavaka neke dobre igre koji sam u životu igrao.

  

Sunce nosi naočari za sunce.

Grafika: 10
Zvuk: 10
Atmosfera: 10
Balans: 9

Ukupna ocena: 10

Clyde