Godina: 1986
Izdavač: Elite
Žanr: Aviončići
Platforma: C-64
Izdavač: Elite
Žanr: Aviončići
Platforma: C-64
Sve za demokratiju. |
Zamislite današnju video igru u kojoj zapravo postoji IZAZOV, gde prelaženje iste nije poput odlaska u najbližu prodavnicu po hleb i mleko, i gde kad kiksnete, nema povratka 20cm nazad i pola sekunde ranije(ko je rekao Rage?). Ta "pusifikacija" video igara počela je zapravo u 16-bitnoj eri, kada su igre polako ali sigurno počele sve više da "izgledaju" i "simuliraju" a sve manje da se "igraju", da bi pojavom ovih "multikoraša" video igre u mainstreamu postajale manje-više interaktivni filmovi bez angažmana mozga. Ko god se slaže sa ovim, treba da isproba starudiju pod nazivom 1942.
1942. pucačina sa aviončićima iz ptičje perspektive. Priča je, bogu hvala, jednostavna. Vi ste dobri američki pilot(pobogu, zar je iko ikad čuo za lošeg američkog pilota? Nešto mi se vrzma 1999. po mozgu sad...) koji u WWII treba da spasi ceo južni Pacifik od najezde zlih i užasnih japanskih aviona koji seju teror, strah i oružje za masovno uništenje gde god se pojave. Daklem, letite od nosača aviona do nosača aviona, obilazite okean i ostrvca i pucate na avione. GENIJALNO. Krećete se u sva četiri pravca i pucate, a na vas naleću razni aviončići, počevši od onih malih sivkastih, pa do malo većih i malo bržih, pa preko sve većih i sve dosadnijih, pa do onih koji zauzimaju pola ekrana. Kretanje neprijateljskih aviona je dosta nepredvidivo i često će to biti glavni uzrok vaše pogibije(AI u 1986???? nemoguće!). Usput možete pokupiti i par dodataka, koji ostaju iza kad pobijete red crvenih aviončića(detalj sličan onom iz Flying Shark), to su malo bolja puca i još dva aviončića koji se bore sa vama pride. Igra ima 25 nivoa, i zaista je jako veliki poduhvat preći sve to bez čitova. Nivoi nisu dugački, ali od samog starta uviđate da nije laka i da nema zezanja. Sve je na vašim refleksima, i pamćenju gde će ko da se pojavi. Kao slamku spasa od najezde neprijatelja imate lupinge koje izvodite pritiskom na SPACE i tako na makar par sekundi možete da oladite od neprijatelja.
Grafika je prosek proseka, skrol je gladak, animacija ok, ali upotreba boja je malo siromašna. Sam ambijent menja boju na svakih nekoliko nivoa, ali to nije ništa posebno, viđao sam igre iz tog doba koje i bolje izgledaju. Na nekim detaljima se moglo i poraditi. Zvuk je takođe prosečan. Jedna solidna ali i dosadnjikava vojnička pesmica, i nekoliko solidnih zvučnih efekata upotpunjuju doživljaj ali vas i ne ostavljaju bez daha. Atmosfera u igri je adekvatna, rat je napolju i to se vidi. Balans je u ovoj igri zanimljiva kategorija. Nama, današnjim igračim, ova igra je umobolno teška, međutim krivulja učenja je zapravo dobro razvijena i dozvoljava napredak u igri uz dobru koordinaciju.
Eto, ko se ne boji izazova a nije alergičan na piksele može da proba 1942. U suprotnom, uključite neki interaktivni film i užvajte u šejderima, teksturama i fizici vode.
Nas dva brata, naučio tata, sa aviJonom kako se barata. |
Grafika: 5
Zvuk: 6
Atmosfera: 7
Balans: 8
Ukupna ocena: 6.5
Zvuk: 6
Atmosfera: 7
Balans: 8
Ukupna ocena: 6.5
Clyde
Нема коментара:
Постави коментар