The Elder Scrolls V: Skyrim

Godina: 2011
Izdavač: Bethesda
Žanr: RPG
Platforma: PC

Krvava sreda...

  Ok, pošto ovaj blog čitaju okoreli gejmeri neću da smaram sa preopširnim uvodima o TES serijalu. Svi smo igrali Oblivion i znamo manje-više kakva je to igra. U ovom opisu fokusiraću se na ono najbitnije u petom, najnovijem delu serijala, i na to koliko igra vredi u odnosu na prethodnike.

  Radnja počinje nekih 200 godina posle Obliviona, gde ste ponovo neki nepoznati zatvorenik koji u zadnji čas izbegava smrtnu kaznu i beži od naleta zmajeva. Sama pojava zmajeva neobično je značajna u ovoj igri i predstavlja veliku novinu u odnosu na prethodni deo. Posle prvih kvestova, malo standardnog špartanja sa strane uviđate i osećate sav kvalitet Skyrima. Prelep nordijski ambijent(kao da se cela ranjda odvija u Norveškoj) u skladu sa sasvim prihvatljivom pričom o vraćanju zmajeva kao neprijateljske vrste i sukobima ljudi sa vilenjacima severno od Cyrodill-a pružaju dovoljno imaginaciji a ne vređaju inteligenciju. Sam doživljaj igranja jeste nešto posebno, nastavlja se tamo gde je Oblivion stao, a igra ima nešto i od Fallout III šmeka, što u ovom slučaju nije pogubno jer je ambijent fantazijski. Naselja su urađena predivno, sa detaljima kakve nikada nisam video u jednoj RPG igri, počevši od detaljnog enterijera građevina, preko fantastičnih tekstura terena, od kojih na momente zastaje dah. U igri naravno birate prvo rasu, pa zatim postepeno levelujete i birate vaše sklonosti, što znači da ne birate sve odmah na početku, što je interesantan momenat. Igra je toliko široka da možete biti bilo šta, od poštenog ratnika preko zlog čarobnjaka, što i jeste osnova mnogih RPG-ova ali ovde je to primenjeno na jedan zaista veliki i detaljan svet. Samo vitlanje oružjem bolje je nego u Oblivionu. Osećaj krutosti je smanjen, i samo borbe su "hrskavije" i deluju realnije, tu su i neki specijalni potezi koji ranije nisu postojali. Sam interfejs je blago, ali hvala bogu blago, konzolizovan te će trebati malo vremena da se priviknete na neke stvari. I dalje je prisutno to čuveno sranje"ranije mi je trebalo tri klika, a sada mi treba pet za istu stvar", ali ovde to ipak nije na nivou potpunog idiotluka kao u novijim FIFA igrama. Još jedna novina su moći zmaja koje zapravo imate od početka igre i koje vas čine posebnim u odnosu na ostale likove u igri. Njih aktivirate na taster Z i vremenom učite magične reči uz pomoć kojih ćete zaista delovati obično u odnosu na ostale smrtnike. A recimo da bi ste i zvanično dobili te iste moći, morate doći do manastira Hrogtar, a pentranje na tu planinu bukvalno neodoljivo podseća na penjanje uz Lovćen do Njegoševog mauzoleja, pejzaži prosto oduzimaju dah. Naravno u toku igre srećete gomilu likova koji nude sajdkvestove, a na mene lično je jak utisak ostavio momenat kada sam naleteo na krdo ogromnih mamuta(sic!). Same borbe sa zmajevima su interesantne, oni su prokleto ogromni i pružaju epsko iskustvo. Lično sam sklon čistom varvarizmu u ovim igrama, recimo da koljem na šta god naletim, ali verujem da Skyrim pruža mnogo i za "stealth" tipove igrača kao i za one koji su skloni bacanju magija. Sve ranije delatnosti u prethodnim igrama kao što su pravljenje napitaka, trgovina, kovanje oružja i sklapanje čini prisutne su i u ovoj igri a levelovanje je urađeno na kvalitetniji način, dok se perkovi biraju na interesantnom ekranu predstavljenom sazvežđem. Mapa gde se igra je ogromna, trebaće vam dani i dani da je istražite i tu je jedna od najvećih snaga ove igre. A velika prednost u odnosu na Oblivion je dizajn pećina i rupčaga gde se zavlačite da rešavate kvestove. U gorespomenutoj igri sve lokacije su ličile kao jaje jajetu, svi lavirinti i svi ambijenti su bili prokleto isti, u Skyrimu to nije slučaj. Zaista ćete imati osećaj istraživanja autentničnih lokacija svaki put kad dođete na neko novo mesto i to je jako bitno. Dijalozi su takođe poboljšani, i iako nisu sam vrh RPG stvaralaštva i neće vas nikad zasmejati, makar vam se neće činiti ni uvredljivim.

  Grafika u igri je prelepa i od nje hoće da se zavrti u glavi, često ćete samo lutati ambijentom i zaboravljati na kvestove. Animacija likova je ok, ima tog klasičnog 3D nauljenog kretanja ali Skyrim nije jedina igra koja boluje od tog sindroma u današnjem svetu pa je nećemu kuditi previše zbog toga. Same igre senki, vode, lišća, drveća i niz slatkih detalja zaslužuju kapu dole. Zvuk je bio skoro pa rak rana prethodnih igara, ovde je to doista popravljeno. Nema tolik onih dosadnih, repetativnih i glupih gudača, na momente se u ambijentalnoj muzici čuju neke interesantne kosmičke klavijature, što nije vrh vrhova ali je makar osvežavajuća promena. Muški voiceacting je napokon poboljšan, nema više onog jednog jedinog jebenog lika u Oblivionu koji je zvučao kao jebeni katolički fratar, muškarci ovde imak imaju određeni raspon glasova i temperamenata. Što bogu hvala, važi i za ženke. Zvučni efekti su na mestu i rade posao. Atmosfera u igri je vrhunska, odlična, i to se dalo zaključiti iz prethodnog dela mog opisa. Skyrim je svet za sebe i lako ćete utonuti u njega i zalutati negde. Balans u igri je dosta dobar, levelovanje zdravo a borbe su teže nego ranije. Treba malo vežbati prstiće, treba na momente i mućnuti glavom kada su neke zagonetke i zamke u pitanju i to je za svaku pohvalu.

  U svakom slučaju, po mom skromnom mišljenju, Bethesda je napokon "ubola". Reč je o prevelikoj igri i zaista mi je bilo nemoguće da opišem sve aspekte ove igre. Ali ako je iko voleo RPG-ove i TES serijal, onda ovo prosto mora da se proba. Ovo je verovatno najkvalitetniji RPG godine. Kome god je dosta standardne životne rutine, trebalo bi malo da svrati do Skyrima, tu je odmah, iza monitora...

 

Šta će Vuk Drašković ovde?

Grafika: 10
Zvuk: 8
Atmosfera: 10
Balans: 9

Ukupna ocena: 9.5

Clyde