X-Men

Godina: 1992

Izdavač: Konami

Žanr: Beat 'em Up

Platforma: Arkade

WTF!?

  Izdavačka kuća Marvel je 1989. pokušala da pokrene crtanu seriju inspirisanu jednom od njenih najkvalitetnijih i finansijski najisplativijih franšiza. Pilot epizoda nazvana "Pryde of the X-Men", iako izvanredno nacrtana i animirana, nije prošla dobro zbog užasno banalnog kid friendly scenarija(potpuna suprotnost stripskim radovima Johna Byrnea/Chrisa Claremonta koji se tradicionalno bave prilično odraslim, ozbiljnim i mračnim temama), većinom promašene karakterizacije kao i katastrofalnog voice-actinga i još goreg castinga. Za ime božje, Wolverineu, najpopularnijem liku i jedinom Kanađaninu za koga Ameri ne misle da je pička, su dali australijski akcenat. To se jednostavno ne radi. Ko god je mislio da je dobra ideja da Logan izigrava Krokodila Dandija i koristi frazu "dingo" umesto "bub" zaslušuje rektoskopiju adamantijumskim kandžama. Skrnav kakav jeste, ovaj crtani je(iznenađenje) ipak poslužio kao osnova za čak  dve video igre. Prva je čuveno NES đubre "The Uncanny X-Men" jebene "Duge Smrti" LJN-a iz 1990.(najgora igra po stripu ikad), a drugi legendarni, po memljivim fliperanama besomučno pikani Konamijev arkadni naslov iz 1992. kojim ćemo se u daljem tekstu pozabaviti.

  Postavu X-Mena, identičnu onoj iz crtaća, sačinjavaju fanovima omiljeni Cyclops, Colossus, Wolverine, Storm, Nightcrawler i omraženi disco exploitation marketinški stunt Dazzler. Zašto se ona našla ovde deceniju nakon izumiranja trenda i umesto Rogue stvarno nije jasno. Na stranu nerd faktor, svi likovi su odlično reprezentovani, poseduju osobene moći i, kako i treba, razlikuju se po karakteristikama kao što su snaga, brzina, agilnost, domet udarca. Skrol je vrlo gladak, a bazične žanrovske kontrole(udarac, skok, specijal i njihove kombinacije) odlične. Po uzoru na takođe Konamijevu Vendetta-u, ovde možete prebijati protivnike koji leže na zemlji što dodaje na intenzitetu borbi, atmosferi i više je nego zadovoljavajuće zahvaljujući sjajnoj animaciji pokreta. Unikatne mutantske moći su razorne specijalke koje instantno uništavaju sve pred sobom, a svaka upotreba istih skida tri crtice energije. Varijetet neprijatelja nije neki jer se tokom avanture mahom bijete sa mini-sentinelima koji dolaze u nekoliko klasa različite boje. Ima i drugih protivnika, ali se oni pojavljuju sporadično i na određenim nivoima. Manjak raznovrsnosti, za divno čudo, ne smeta zbog izuzetne dinamike i dosta razvijenog AI-a. Karakteristično za Konami zloće vrlo dobro manevrišu što doprinosi izazovu. Bossevi su neki od najviđenijih u X-Men serijalu(Pyro, Blob, Wendigo, Nimrod, The White Queen, Juggernaut, Mystique i naravno Magneto) i umeju biti jako nezgodni čak i kad im provalite slabosti. Svi su dosta teški, ali se mogu preći bez gubitka života osim Magneta koji je nemoguć. Za njega su jedini lek specijal i nekoliko kredita.

  Vizuelni dizajn je odličan, na tragu radova Johna Byrnea/Dave Cockruma iz perioda kasnih 70-ih ranih 80-ih, najikoničnijeg i možda najboljeg doba X-Mena. Detaljnost svih likova je vrlo dobra dok se za poprilično praznjikave pozadine može samo reći „solidno“. Daleko od toga da su loše, ali je evidentno moglo mnogo bolje. Ipak, atmosfera dela na kojem je igra bazirana je estetski uspešno prenešena.

  Sa druge strane, zvučna slika je mediokritet mediokriteta i kao da pripada potpuno drugom ostvarenju. Soundtrack posebno odudara jer je u pitanju najgluplji sranje-disko koji možete zamisliti. Najzanimljivije u celoj stvari je što je intenzitet akcije takav da ćete registrovati tek toliko da je prisutan bez obraćanja pažnje na sadržaj. Efekti su o.k. i prikladno odabrani mada repetativni. Voice acting nije najsjajniji, ali zaslužuje poseban kredit zbog kvaliteta zvuka i prisutnosti u zavidnoj meri za jedno arkadno ostvarenje ranih devedesetih.  

  Igra je, iako bazični, repetativni beat 'em up, vrlo zdrava i zabavna, naročito ako se igra u društvu(postoje verzije za 2, 4 ili svih 6 igrača). Kultni likovi i visok replay faktor je preporučuju svima željnim akcije.

Jel ono Fredi Kruger?

Grafika: 7

Zvuk: 5

Atmosfera: 9

Balans: 8

Ukupna ocena: 8

Frank Horrigan