The Adventures Of Batman And Robin

Godina: 1994
Izdavač: Konami
Žanr: Akciona Avantura
Platforma: SNES

Neko sa ovog bloga MNOGO voli Betmena...

  

  Šta reći za „Batman: The Animated Series“? Besprekorno remek-delo koje je revolucionalizovalo svet animacije jedinstvenim stilom i do tada neviđenim pristupom izvornom materijalu. Uzevši samo najbolje iz bogatog stripovskog nasleđa, uz input svežih, originalnih ideja, i fantastičnu, kinematografsku vizuelizaciju, Bruce Timm i Paul Dini su nam predstavili najbolju inkarnaciju Batmana ikad - mračan, ozbiljan, zajeban i bez trunke humora, onakav kakav je oduvek trebao biti. B:TAS je zapravo stilizovani neo-noir gde je svaka epizoda koncipirana kao mini film, sa orkestriranim soundtrackom i odličnim glumcima koji su, gotovo isključivo, davali glas samo jednom liku. Kevin Conroy i Mark Hamill će zauvek biti upamćeni kao definitivni glasovi Batmana i Jokera. Iako je crtana serija u pitanju, zbog tona i obrađivanih tema, u njoj odrasli mogu da uživaju čak i više nego deca. Za krajnje neupućene, zamislite animiranu verziju The Dark Knight-a i to vam je to. Nikada se bilo kakav naslov nije pojavio na špici, ali je tokom druge sezone (kada je ova igra bila u produkciji) od strane televizijske kuće FOX serija zvanično preimenovana u The Adventures Of Batman And Robin iako se Robin pojavljivao sporadično. Čak je i ovde prisutan samo kao NPC.

  Grafički dizajn je do poslednje sitnice baziran na vizuelnom stilu animirane serije. Art Deco estetika Gotham-a pleni, a detaljnost multilayer pozadina i likova je zapanjujuća. Animacija je na izuzetno visokom nivou i tek nas vidljivi pikseli podsećaju na činjenicu da je u pitanju igra, a ne izgubljena epizoda. 

  Zvučni efekti su, iako pomalo uobičajeni, kvalitetni i adekvatni. Prava je šteta što se voice acting svodi na svega par vrisaka, iako je to sasvim opravdano kapacitetom kertridža. Glumačka ekipa serije spada među najbolje u istoriji i ostaje za žaljenje što ovom prilikom nisu demonstrirali svoje umeće. Sjajni dijalozi su u potpunosti preuzeti iz epizoda i prezentoveni u formi dialog box-eva. Konami je ovde iskoristio pun potencijal fantastičnog muzičkog skora kompozitorke Shirley Walker koji je karakterisao i davao posebnu, mračnu, krajnje ozbiljnu crtu animiranoj seriji. Ton i ritam se menjaju u zavisnosti od situacije, a međusobna različitost tema, pored uspešno izgrađene atmosfere,  obezbeđuje osobenost svakom od poglavlja.

  Kontrole su izuzetne, odličnog responzibiliteta i default rasporeda koji opcionalno možete menjati. Batman poseduje raznovrsnost napada, a može i blokirati udarce što je više nego korisno, naročito prilikom bossfights-a. Na raspolaganju ima raznovrsne gedžete koji nisu tu samo radi pokazivanja. Apsolutno svaki je svrsishodan, a od korišćenja pojedinih u pravom trenutku zavisi prelazak nivoa. Na primer, kad krećete na Strašila logično je da će vam trebati gas-maska. Na startu svakog poglavlja, nakon što u najavi vidite koji stanovnik Gotama čini nestašluke, možete iz jazbine poneti sve gedžete ili odabrati samo one koji će vam koristiti tokom date misije. Ukoliko zaboravite potrebno nije smak sveta, u svakom momentu se možete vratiti u Batcave, ali imajte na umu da je cena za taj potez početak nivoa kao startna pozicija.  

  Igračko iskustvo i sveukupan doživljaj su neverovatani. Nivoi su adaptacije potencijalno najboljih epizoda serije. Gameplay je maštovit, dinamičan, napet, do zla boga zabavan i zahteva mozak i reflekse podjednako. Beat 'em Up, platformski, logički i driving stage elementi su sjajno isprepletani i uklopljeni u koherentnu celinu. Bazični neprijatelji su klonirani gangsteri, ali ne treba potcenjivati ni njih ni njihovu ljubav ka vatrenom oružju. Na kraju svakog nivoa vas očekuje neko od živopisnih negativaca Gotham City-a. Unikatnost bosseva nije samo u izgledu, borbena taktika im se međusobno razlikuje i svaki sustet ima svoja pravila. Očekivano su nezgodni, ali ako malo mućnete glavom problema neće biti. Karakteristično za Konami, svaki nivo težine ima različit kraj. Igra motiviše da okušate sreću i na hard nivou koji jeste teži, ali, zahvaljujući sjajnom balansu, ne i bolestan.

  Uz skorašnji „Arkham Asylum“ The Adventures of Batman and Robin je, bez konkurencije, najbolja igra Mračnog Viteza.  Izuzetna atmosfera animirane serije je uspešno emulirana, a sve u vezi Batmana i mitosa koji ga okružuje je odrađeno kako treba. Kada se kreativni tim ovako potrudi kvalitet i uspeh ne mogu izostati.

Ugledah i okomim se!

 

Grafika: 9
Zvuk: 9
Atmosfera: 10
Balans: 9

Ukupna ocena: 9.5


Frank Horrigan

Superfrog

Godina: 1993
Izdavač: Team 17
Žanr: Platformska
Platforma: Amiga
  

Klark Kent žabljeg sveta.

  Superfrog predstavlja jednu od najpotentnijih platformi svog doba, igru koja crpi sve najbolje iz čuvene platformske dihotomije Mario/Sonic. Team 17 je firma koja je pre Worms serijala bila poznata po možda i najkvalitetnijim igrama za Amigu i ova igra je školski primer te činjenice. Konkurencija u tom žanru nije bila laka (Zool, Robocod, Ruff 'n' Tumble, Brian The Lion...) ali su momci iz gorenavedene firme uradili sjajan posao.

  Sama priča je tipična do bola i oslanja se na bajke za decu. Tamo nekom princu zla veštica mazne princezu(jel lezbejka il' šta?) i pretvori ga u žabu. Žabac dobije bocu sponzora igre, Lucozade, te postane SuperŽabac spreman za akciju oslobađanja svoje drage. Tu i počinje sama igra, podeljena u čak šest ambijentalno različitih svetova(svaki svet ima četiri nivoa), a između petog i šestog sveta je i specijalni Project F nivo, koji parodira Team 17-ovu igru Project X. Samo izvođenje je klasično platformersko, skakućete po nivou dok ne skupite sve potrebne novčiće po nivou kako bi vam se oslobodio izlaz u sledeći nivo. Kupite još i razne voćkice, dodatke za letenje i ispaljivanje nekakve zelene kugle sa očima, a neke neprijatelje je moguće savladati i običnim naskakivanjem na njih. U igri ima mnogo raznih protivnika i neprijatelja, svi su u skladu sa svetom u kome se nalazite(a ti svetovi su: šuma, zamak, cirkus, piramida, led i svemir). Takođe, kao što svaka dobra platforma nalaže, u igri se nalazi mnoštvo skrivenih soba koje ćete otkriti prolaženjem kroz lažne zidove. Po završetku svakog nivoa, možete se oprobati i u mini igri koja predstavlja neku varijantu džekpota koja vam može doneti ekstra život. Pored neprijatelja, tu su i brojne zamke od kojih su najgori šiljci, njih ima svugde i nose celu energiju. Garant ćete najviše života izgubiti nabadajući se na njih. Ponekad treba malo i mućnuti glavom, nivoi znaju da budu jako veliki, ima poluga za pronalaženje i otvaranje neophodnih vrata.

  Sam šmek igre je alfa-platformski. Sve vreme ćete se oslanjati na vaše verno skakanje, što i priliči jednoj žabi. Inercije u kretanju ima, ali onako sa pravom merom i tu se recimo ogleda i kvalitet balansa ove igre. Grafika u igri je odlična, podseća na crtani film, animacija i skrol dobro definisani i glatki, baš kako treba. Zvuk je takođe kvalitetan, ne i vrhunski ali može se uživati u njemu jer doprinosi odličnoj atmosferi koju igra ima. Balans je odličan, počinje se lako, ali već u drugom svetu postaje čupavo. No strpljenje i vežbanje preciznosti skokova najveći su kapitalu ovoj igri, gde gotovo nema mesta sa besmislenim zaglavljivanjem, što je za svaku pohvalu. Jednom rečju, Superfrog nije laka igra za preći, ali ume da ceni igračev trud i sposobnost pamćenja.

  Superfrog je igra koja nije ništa gora od večnog Maria ili nafuranog Sonica(nadrogirani Mario na ekstaziju i LSD-u, mnogo droge treba da od jednog Italijana umislite da ste jež), ali je imala tu "nesreću" da se pojavi na daleko manje popularnom kompjuteru. Svako spominjanje ove igre je mali korak ka ispravljanju tih istorijskih nepravdica, kada neko delo svi zaborave a ono može rame uz rame da stoji sa najvećima.

Nisam znao da žabe jedu trešnje...

Grafika: 10
Zvuk: 9
Atmosfera: 10
Balans: 10

Ukupna ocena: 10

Clyde

Chase HQ

Godina: 1990
Izdavač: Ocean
Žanr: Simulacija vožnje
Platforma: C-64
  

I"m too old for this shit...

   

  Ponekad kriminalci nemaju previše sluha za policijske povike tipa "Pucaću" ili "Stoj, levi far ti ne radi!", pa samim tim potrebno je pribeći nešto ekstremnijim merama zaustavljanja istih, pogotovu ako ti krimosi voze Lamburdžinije i Ferarije. A nema lepšeg hapšenja nego zakucavati se konstantno u zadnji trap jurenih kola dok se ova skroz ne zapale. I eto vam radnje igre Chase HQ.

  Ova igra je jedna netipična simulacija vožnje, gde ste u ulozi policajca koji juri isključivo nevaljalce koji voze brza kola, i to kroz pet dugačkih nivoa potrebno je prvo stići do njih a zatim ih i "uhapsiti" gorespomenutim načinom. Na raspolaganju vam je ljuta mašina(valjda Lamburdžini), tri turbo punjenja kojim vozite nebu pod oblake, i radio stanica gde vam neka glupa plavuša sere šta i kako treba da radite. Sama kontrola vozila malo podseća na Out Run(samo kljakavije), tu su dve brzine, tri turba, i pseudo 3D skretanje levo-desno. Ambijent u kome se vozite je urban, uvek vas negde na početku dočeka raskrsnica gde treba da se odlučite na koju ćete stranu, što je krucijelno za pronalaženje neprijatelja, čiji vam je položaj i blizina prikazan na skali u desnom delu ekrana. Zanimljiv je i prolazak kroz tunel, koji neodoljivo podseća na onaj terazijski. Svi nivoi su poprilično slični, i osim par objekata sa strane i pokoje krivine, nema većih razlika. Protivnici si žilavi, trebaće vremena dok ih postepeno ne skršite, ima nekog ugodnog osećaja u lupanju tih kola, iako se to sve mora obaviti pre isteka vremena. Naravno da sve ne bi bilo toliko jednostavno, pobrinuli su se i drugi automobili, koji voze poput pijanih slepaca koji se vraćaju sa sabora trubača u Guči za Rakovicu. Same staze dizajnirane su ok, imate često osećaj kao da stvarno vozite kroz neki grad, što nije ispit koje je svaka igra ovog tipa iz tog doba položila.

  Grafika u igri je jednostavno, slaba i loša za tu godinu izdavanja. Igleda kao preslikana sa Spektruma, veoma slabo i siromašno je iskorišćena paleta boja, ali je zato preglednost i mogućnost razaznavanja elemenata u igri dobra. Skrol je loš i seckav, a nešto slično se može reći i za animaciju kola. Zvuk je takođe naporan, malo tipične stock muzike i nekoliko zvučnih efekata od kojih par mogu da prođu. Međutim na polju atmosfere i balansa ova igra stoji bolje i pruža više. Igra ima neki svoj šmek i atmosferu, nešto poput međunivoa ili oponašanja neke scene iz "Smrtonosnog Oružja", gde komotno možete da zamislite Martina Riggsa kako psihopatično seda za kola i udara druga kola dok taj ne crkne. Balans je takođe podnošljiv, uprkos seckavosti i sporosti igre, ipak se podosta ovde da preći i savladati, a i krivulja učenja je dobro izvedena.

  Sve u svemu, Chase HQ je jedna od onih "bizarnijih" i "nekvalitetnih" igara, kojima će te se uvek na neki način vraćati. Iako je delovala zastarelo i za svoje doba, sama ideja destrukcije kao jedinog rešenja oduvek je bila dobar recept za neku video-igru. Treba se nekad opustiti i dati u neku štetu, to je ono što se zove mentalna higijena!

  

Trebao sam da skrenem levo kod Lajkovca...

  

Grafika: 3
Zvuk: 4
Atmosfera: 8
Balans: 6

Ukupna ocena: 5

Clyde

Shank

Godina: 2010
Izdavač: Electronic Arts
Žanr: Sidescroll Akcija, Hack 'n Slash, Shoot 'em Up
Platforma: PC

A lepo mi je mama rekla da učim školu...

  U poslednje dve godine EA je, netipično za konglomerate, u više navrata krajnje prijatno iznenadio gejmere širom sveta naslovima koji udovoljavaju njihovim željama, a da pritom sadrže svežinu, kvalitet, originalnost i zanemaruju ili svode na minimum kretenske trendove. Odeljenje za ispitivanje javnog mnjenja sjajno radi svoj posao i očigledno ima ogroman uticaj na finalni proizvod. Jedno od takvih izdanja je i prošlogodišnji Shank, sideskroll akcija stare škole sa šminkom novog milenijuma. 

  Shank predstavlja odgovor na pitanje kako bi bilo da su kojim slučajem Quentin Tarantino i Robert Rodriguez umesto filma odabrali za poziv video igre. Ultranasilna priča o bivšem hitman-u meksičke mafije koji se sveti svojim nekadašnjim poslodavcima je direktan omaž pomenutom dvojcu sineasta. Jednostavan, ali efektan narativ izvanrednog ritma u kombinaciji sa brutalnom, visoko adrenalinskom akcijom predstavlja sve ono sto je razočaravajući Machete trebao biti. Nasilje je ekstremno, ali su šokantne scene krvoprolića donekle ublažene karikaturnom estetikom. 

  Animacija, dizajn likova, pozadina i ambijenti rađeni u stilu Genndy Tartakovsky-og(nama poznat kao autor crtaća Dexter's Laboratory i Samurai Jack) su izuzetni, detaljni sa pregršt osobenosti. Pokreti su fluidni, a skrol maksimalno gladak. Nisam ljubitelj flash animacije u igrama, ali moram priznati da je njeno korišćenje u ovom slučaju apsolutno adekvatano i opravdano. Svo vreme imate utisak da učestvujete u crtanom filmu što ne čudi ako se uzme u obzir činjenica da su na Shank-u radili vrhunski animatori. Kao i u slučaju Guilty Gear-a, ovo igri vizuelno donosi vanvremensku svežinu.   

  Zvuk je vrhunski. Efekti su na jako visokom nivou, svaki od mnogobrojnih zvukova autentičan, a voice acting gotovo savršen. Zvučnom koloritu ipak najviše doprinosi izvanredan soundtrack, na pola puta između radova Ennio Morriconea i Rodriguezovih auditivnih egzibicija. Atmosfera je toliko dobra da prosto možete osetiti meksičko sunce kako vas prži, smrad i pretnju kojom odišu zabačene ulice naselja od kojih je i bog odavno digao ruke. 

  Gameplay je brz, eksplozivan, prokleto zabavan i pre svega dinamičan. Na raspolaganju imate tri osnovna tipa napada, standardni brzi, teški i vatrenim oružjem, kao i gomilu grapple attacks-a i napada iz vazduha. Igračka mehanika je takva da ste prinuđeni da ih konstantno kombinujete. Nemogućnost oslanjanja na jedno oružje je dobrodošlo osveženje koje eliminiše bezumni buttonmashing ostavljajući prostor za osmišljavanje najefektnije taktike jer svaki tip raznovrsnih, inteligentnih neprijatelja zahteva poseban pristup. Izbalansiranost je dobra i izazov je fer, ali responzibilitet kontrola nije najsrećniji. Uglavnom ne postoje veći problemi dok se rokate sa pilićarima, ali prilikom bossfights-a, zbog nemogućnosti prekida animacije pojedinih poteza i specifične prirode sukoba, nastaje košmar. Katastrofalan odziv lika u tim situacijama predstavlja rak ranu ovog ostvarenja.    

  Ovakva igra odavno nije viđena. Shank je ekstremno politički nekorektan akcioni naslov koji se nikom ne izvinjava. Iako odenut u cartoon formu mexploitation žanra, dobrim delom verno oslikava ružniju stranu ljudske vrste i njenog postojanja.

Lešinari će imati gozbu danas.

 
Grafika: 9
Zvuk: 9
Atmosfera: 10
Balans: 7

Ukupna ocena: 8


Frank Horrigan

Spartacus: The Sword Slayer

Godina: 1988
Izdavač: Players Software
Žanr: Borilačka
Platforma: C-64
  

Ljudski paprikaš na rimljanski način.

   

  Ponekad, kada vam se ceo svet popne na glavu, ili vas recimo žena/švalerka/devojka/ma bilo ko iznervira, sve što poželite je KRV! KRV! i KRV! Naravno ako ste socijalizovani nećete preći u akciju i zaglaviti četrdesetogodišnji hotel o državnom trošku, nego se okrenuti nekoj video igri u kojoj ćete malo da iživite frustracije klanjem fiktivnih neprijatelja(na koje vi u vašem mozgu lepite slike recimo vaše tašte). Sprtacus: The Sword Slayer je igra koja uz istorijski izgovor i pozadinu upravo pruža takvu vrstu iživljavanju.

  Priča prati istorijske podatke vezane za Rimsko Carstvo. Spartak, mladi junak i heroj, više nije mogao da izigrava bokserski džak oholim Rimljanima u Koloseumu, te odluči jednostavno da pobegne odatle. Međutim, u ovoj igri neće se služiti veštim i realnijim metodama tipa lockpick ili "kresni-carevu-ćerku-pa postani paž-pa kidni", nego onim ređim "diplomatskijim putem" koji se svodi na "ubij svakog ko me spreči u bekstvu". Spartak je jak dečko, a ume i sa hladnim oružjem, tako da je ovaj put ostvariv. Igra se i otvara kao priča, a zatim, poglavlje po poglavlje, vozi vas kroz brojne nivoe koji su mahom borilački. Prisutan je i 2 player mode, gde možete da se koljete sa svojim prijateljem-neprijateljem. Prvih par obračuna su u Barbarianolikom stilu, krljanje sa gladijatorima, zatim vas napada velika ptica, potom begate izbegavajući džilite koje centurioni bacaju na vas, da biste se ponovo u šumici krljali sa nekim rimskim Čak Norisom, pa onda maznuli kočije i opet bežali u mrak. U svakom slučaju prava borilačka avantura. Na raspolaganju vam je skroman dijapazon od 4-5 poteza, a zamah bodežom je najvažniji potez. Energija oba borca je predstavljena štitovima, i ko je pre izgubi pada za ručak lavovima. Borbe izgledaju zanimljivo, sprajtovi su veliki za Komodorove standarde i glatko se kreću, a poseban momenat su krvavi momenti, gde u jednom trenutku od lica protivnika možete napraviti nešto što liči na tanjir riblje čorbe. Očigledan je uticaj večnog Barbariana, iako ova igra nema tu dubinu zbog krutosti u igranju. Zabavno je krljati protivnika, dok vam ceo Koloseum kliče. Animalna priroda ove igre ukazuje na to da ljudi nisu previše odmakli od džungle, niti će skoro.

  Grafika u igri je prosečna, svi elementi su lepo prikazani ali nema prelivanja boja, igra deluje pomalo amaterski u tom pogledu. Animacija je dobra, a kretanje likova verno. Zvuk je siromašan, postoji par jednostavnih muzičkih tema, a zvučni efekti su mogli biti raznovrsniji. Sam balans nije vrh vrhova, ali može da prođe. Igra nije previše teška, sve do momenta kada se izbegavaju koplja koja bacaju na vas. Protivnički AI nije na nivou Barbariana, ali opet pruža određenu dozu izazova. Atmosfera u igri je dobra, onakva kakva je potreba za ove igre. Pomalo mračna, pomalo surova, dovoljno za ovu "niskobudžetniju igru".

  Spartacus je igra koja nije doživela veliku slavu, ali i dan danas se citira zbog svoje krvavosti i surovosti. Takvi momenti utrli su kasnije put jednom Mortal Kombatu i zato je vredi probati, a kasnije i staviti u fijoku gejmerske istorije, kao pionir tih krvavih igara koje dobro dođu kada vas šef iznervira na poslu.

  

Ovo je preteča intervencija američke avijacije, kopljem sa vrha kule...

  

Grafika: 6
Zvuk: 5
Atmosfera: 8
Balans: 6

Ukupna ocena:6.5

Clyde

Blood 'n Guts

Godina: 1986
Izdavač: Action Software
Žanr: Sportska
Platforma: C-64

Quake za siromašne.

  Commodore 64 je oduvek, još od svojih početaka ranih osamdesetih, mogao da se pohvali ozbiljnim katalogom igara, kako kvantitativno tako i kvalitativno. Svako je nalazio nešto za sebe. Favoriti su varirali u zavisnosti od afiniteta, ali su postojale samo tri igre koje smo svi voleli bez rezerve - Commando, Barbarian i Decathlon. Blood 'n Guts Action Software-a izuzetno mudro kombinuje elemente dve potonje stvarajući intrigantni, zabavni amalgam koji nije puki rip-off omiljenog C-64 atletskog takmičenja.
   BnG se najlakše da opisati kao varvarska olimpijada. Ultimativni mačo trip koji ima i svoje istorijsko utemeljenje. Varvarska ratnička plemena, a i neka koja vole da se nazivaju „civilizovanim“, su zaista praktikovala većinu „disciplina“ prikazanih u ovom ostvarenju. Uspešnost u njima je predstavljala ultimativni dokaz muškosti pa su pored razonode bile i oblik inicijacije.
   Multidisciplinarno takmičenje koje nam je Action Software ponudio se sastoji od deset izazova. Svaki lik koji se u realnosti bavio aktivnostima poput hodanja na konopcu preko planinčine, makljanjem motkama na istom ili međusobnim gađanjem sekirama je imao muda kao kuću i nemalu dozu ludila. Snagu možete demonstrirati u navlačenju konopa, sizifovskom valjanju kamenčine uzbrdo, obaranju ruku, a neke discipline su pomalo crnohumorne verzije danas postojećih nadmetanja. Tako se umesto kladiva baca mačka, skače se sa bojne kule u dalj i koristi neki nesrećnik kao živa meta. Naravno, kakva bi to bila fešta da nema i nadmetanja u ispijanju piva?
   Rešenja su maštovita, igračka mehanika i komande različite za svaki chalenge što dodatno doprinosi širini, a responzibilitet pristojan. Grafika je daleko od savršenstva međutim, promene perspektive, adekvatan sveukupni dizajn i vrlo dobra animacija pokreta je bacaju u peti plan i izuzetno grade atmosferu varvarske kompeticije. Fenomenalna muzika uspešno nadomešćuje osrednjost zvučnih efekata. Igra je mahom fer, poprilično dobro izbalansirana, ali u slučajevima lomljenja ruku i valjanja stenčuge jednostavno nemate nikakve šanse. Na startu možete odabrati jednog od četiri ponuđena lika iako je izbor suštinski besmislen jer se ne razlikuju ni po čemu osim po imenu.

  Blood 'n Guts je ostvarenje sa dušom koje pruža obilje zabave i po pravilu postaje još bolje ukoliko ga igrate sa društvom. Sjajna i potcenjena igra sa obiljem simpatičnog crnog humora.

  

Dođi da te nasekiram...

Grafika: 7
Zvuk: 5
Atmosfera: 9
Balans: 7

Ukupna ocena: 7


Frank Horrigan

Knights Of Honor

Godina: 2004
Izdavač: Black Sea Studios
Žanr: Strategija
Platforma: PC
  

Knjaz i njegov dvorac.

   

  Popizdim što Srbija nema nekog ozbiljnog proizvođača video igara. Na tome, komšijama Bugarima(pa i Hrvatima) mogu samo da skinem kapu i da kažem svaka čast. Ranije se nekako u popularnim kulturnim sadržajima poput filmova ili ne-daj-bože crtanih filmova uvek osetio taj istočnoevropski "šmek" koji je bio sinonim za nekvalitet i treš u kulturnom mainstreamu. Međutim, sa ovom video igrom nije uopšte tako. Bugarski Black Sea Studios je 2004. iznedrio Knights Of Honor, real-time strategiju dostojnu svake pažnje.

  Knights Of Honor je igra u kojoj svaki evropski nacionalista može da iživi svoje traume i komplekse. Smeštena u kasni srednji vek, ova strategija pruža mogućnost odabira i vođenja bilo koje evropske(i severnoafričke) države iz tog perioda. I to ne samo zarad osvajanja teritorija, već i zarad slatke love, profita, pokrštavanja i mučenja uvek dragih suseda. Krajnji cilj je postati car cele Evrope, pregaziti svakog ko nije "dobar" svojom čizmom i uživati u osvojenom blagu(isto ko i danas). Posle odabira države čeka vas pogled na prelepo dizajniranu mapu, gde su raspoređene provincije na koje je ceo kontinent podeljen. Svaka provincija ima svoj glavni grad i iz njega se vrši upravljenje jedinica kao i izgradnja građevina i unapređenja, a svaka država se sastoji iz jedne ili više provincija. Počinjete sa malom vojskom i pripadnicima kraljevske loze, od kojih svaki ima svoje sklonosti i sposobnosti. U gornjem ekranu imate devet slotova koje ćete vremenom popuniti svojim vitezovima različitih funkcija. Tako vojskovođe idu u rat i osvajanja, klerici "popuju", landlordi "stoluju", graditelji ubrzavaju gradnju, trgovci "valjaju" a špijuni prave sranja preko grane(isto ko i danas). Sam napredak u igri je spor, priliv novca, knjiga, religioznih dobara teče isprva jako sporo te vas ova igra nekako i sama navodi u osvanjanja. Neverovatno jaku ulogu uovoj igri ima i diplomatija(pozdrav za Sid Meyera), gde zapravo ZAISTA ono što uputite drugim vladarima ima i POSLEDICE na vaše kraljevstvo. Jednostavan ispit koji mnoge strategije nisu položile, ovde je doveden do jako visokog nivoa i na međudržavne odnose ide ogroman plus programerima. Sam interfejs jeste širok i postoji mnoštvo opcija, ali se u hodu sve poprilično brzo uči i većina opcija ima logike. Upravljanje jedinicama i građevinama jeste relativno sporo, ali je njihovo raspoređivanje, izgradnja i unapređivanje urađeno na dobar način.

  Treba istaći vernu istorijsku pozadinu ove igre. Sve kneževine, kraljevine, carevine i sl. su jako verno prikazane, postoje osobenosti u religijama, kulturama, a i jedinicama(svaka provincija ima neke svoje lokalne jedinice, koje vaš vitez-vojskovođa može regrutovati odatle). Postoje i posebni achievementi, koje otključavate tako kada prikupite određene vrste roba. Neke se mogu proizvesti u provincijama, a neke se moraju uvoziti iz dalekih krajeva što je dosta skupo i naporno. Grafika u igri je simpatična, deluje "rukom crtano" na momente, a ne kao generički 3D avatari sastavljeni od seta kupa i kocki, što je za pohvalu. Zvuk u igri je tipičan, muzika generičko-gudačko-renesansna uz izuzetak par simpatičnih akustičarskih bravura. Balans i atmosfera u igri su na nivou zadatka. Sam progres u bitkama ponekad nije najvernije prikazan, te se može desiti da kiksirate na bojnom polju čak i ako se prikazuje da pobeđujete tokom borbe, što je minus.

  Naravno da sam odmah pregazio celu Evropu vodeći Srbiju, što možda i dosta govori o meni. Ali ako shvatimo ovu igru u domen zabave i pomalo edukacije, Knights Of Honor je jedno zbilja vredno pažnje ostvarenje. Naravno da nije i savršena i da zahteva podosta strpljenja, retko kad ćete imati priliku kao ovde da se "samo branite od agresora" i ispravljate "istorijske nepravde" nanesene vašem narodu. Samo mali hint - u srednjem veku nacije nisu postojale, samo plemena. A vi pičite!

Ko to kaže, ko to laže...

Grafika: 8

Zvuk: 8

Atmosfera: 9

Balans: 9

Ukupna ocena: 9
 

Clyde